Najnovija drama Seana Bakera, Anora, ovogodišnji najbolji film na Filmskom festivalu u Kanu i ostvarenje koje je otvorilo ovogodišnju Slobodnu zonu, prati snalažljivu seksualnu radnicu po imenu Ani dok prelazi iz jednog sveta u drugi – jedna je Ani koja radi u striptiz klubu u Bruklinu, a druga je devojka koja se obre u svetu privilegovanih ruskih oligarha. Savršena scenografija za priču o američkom snu – i danas duboko ukorenjenom konceptu ne samo u američkoj kulturi i društvu, nego na globalnom nivou – ideja je da svako, uz naporan rad, olučnost, želju i inicijativu može da dostigne uspeh, sreću, slavu, bogatstvo.
Istražujući obećanje američkog sna, odeća je ovde moćan alat, a kostimi dizajnerke Jocelyn Pierce, puni su simbolike.
Dakle, Ani (Mikey Madison) je striptizeta koja radi u klubu u Bruklinu i koja dobija specijalnog klijenta – Ivana (Vanju), 21-godišnjeg sina ruskog oligarha, milijardera koji boravi u Njujorku. Provodeći vreme sa njim, ona mora da se privikava na novi način života, njegove iznajmljene devojke, koja odlazi na kućne proslave, druženja, u Las Vegas. U priči, koja se odvija tokom jedne nedelje, promene kostima su retke, ali prepune značenja. Za Ani, garderoba je način da komunicira moć. I ne tražite dalje od uvodne scene filma Anora, a koja prati Ani tokom jedne smene u klubu.
U pozadini se čuje muzika, prostor ispunjavaju svetla u nijansama bombona, dok Ani traži potencijalne klijente koje će odvesti u VIP sobu. Od ultra-mini suknji, kakve nose srednjoškolke, do haljina sa rajsferšlusom i šljokica rasutih po njenoj kosi, Ani predstavlja određenu vrstu fantazije. Sem u odeći, to se vidi i u načinu na koji žvaće žvaku, u uzlaznoj intonaciji njenog glasa i iskrenim, naivnim pogledima tokom razgovora – ona je devojka koja naporno radi, magnetski je privlačna, ali njena izveštačenost, koju koju koristi po potrebi jasna je i očigledna.
ANORA – NOĆ VS. JUTRO
Kada nakon burne noći provedene u klubu ujutru kreće kući, Ani zatičemo u hladnoći ranih jutarnjih sati. Na poslu, ona je čisto oličenje želje, a ujutru je samo devojka koja, zgrčena u džemperu, spava u praznom sivom autobusu sa slušalicama na ušima. I ta kontradikcija u kostimima prisutna je tokom celog filma, ali nigde nije toliko očigledna kao tokom njenog prvog dolaska u Ivanovu vilu.
Dok nosi Hervé Léger haljinu s efektnim trakama, njen sjajni intenzitet stoji u kontrastu sa njegovim luksuznim, hladnim domom. Za Ivana, Ani je nova i uzbudljiva. Iz njenog ugla, on predstavlja život finansijske slobode. U Ivanovom stanu, koji plaća roditeljskim novcem, ona se oseća kao riba izvađena iz vode – dok on spava na crvenim svilenim čaršavima i ceo dan igra video igrice, ona deli stan sa sestrom u Brajton Biču. Ona je snalažljiva i uvek spremna za borbu, on ustukne na svaki znak konflikta, ostavljajući Ani da se sama bori sa nasilnicima koji upadaju u vilu na nagovor njegovih roditelja – kada saznaju da se par venčao u Las Vegasu.
U sceni u kojoj nasilnici upadaju u stan, Ani gubi prsten – simbol njenog društvenog uspona. Prsten joj nasilno skidaju s prsta muškarci, dok je vezuju, što nju tera da se bori, viče i – ujeda. Tokom ove borbe, jjedan ključni odevni predmet ulazi u priču – crveni šal. Ovaj komad odeće, koji pripada Ivanovoj majci, koriste kako bi je vezali. Upadljivo crvene boje, blago providan i nesumnjivo luksuzan, šal predstavlja ultimativni simbol sveta u koji je ušla, a koji se sada koristi kako bi je ućutkao. Kada je konačno odvežu i povedu u potragu za Ivanom, i njen novi outfit nosi jasnu poruku.
U ulozi Ivanove žene, koja kreće u potragu za njim, ona odećom naglašava svoju poziciju – sada je deo porodice milijardera. Nosi dugu bundu koju joj je Ivan kupio i izuzetno visoke potpetice – nikako dobra kombinacija za noćnu potragu po ulicama, ali je njen pokušaj da potvrdi svoj status. Zanimljivo je i to da se značenje šala postaje sve intenzivnije kako se priča razvija. Kada traže Ivana, Igor — čovek zadužen za to da veže Ani, a koji takođe potiče iz radničke klase — nudi joj šal da se ugreje. Nakon što ga isprva odbija, Ani na kraju popušta i obmotava šal oko vrata.
ZNAČENJE CRVENOG ŠALA
Šal otaje na Ani sve do samog kraja filma Anora, kada je prisiljena na poništenje braka pred Ivanovim roditeljima. Dok je ponižavaju zbog njenog zanimanja i dok je Ivan ignoriše, šal — nemarno bačen preko ramena, bez ikakve stilske namere — upadljivo se ističe. Iako joj pruža fizičku utehu, deluje kao da joj ne pripada u potpunosti. Kada se poništenje braka konačno ozvaniči, Ani skida bundu i baca šal njegovoj pravoj vlasnici, Ivanovoj majci. U tom trenutku, svi simboli njenog novog života nestaju. Nestala je i predstava — koketna fantazija iz kluba i iluzija moći koju je imala nakratko kao supruga ruskog oligarha.
Pre nego što se vrati starom životu, Ani, glavna junakinja filma Anora, dobija još jedan predmet kao utešnu nagradu: prsten koji je Igor potajno sačuvao za nju. Međutim, taj mali simbol ne donosi zadovoljstvo, već samo podseća na prazninu koju sada oseća. Umesto pulsirajućih ritmova u razigranom klubu, poslednji zvuci u filmu dolaze iz Igorovog starog automobila dok odvozi Ani kući. Ekran se zatamnjuje i ostavlja i nas (i Ani) samo sa zvucima brisača koji lenjo klize napred-nazad dok napolju pada u kiša.
Na kraju je Ani obučena u obični duks umesto u dizajnersku odeću i mi osećamo da je u budućnosti čeka još hladnih povrataka kući, prekinutih snova i veštačke ljubaznosti prema potencijalnim muškim klijentima. Na kraju zapravo ni ne dobijamo odgovor na pitanje da li joj je ovo njeno „Pepeljuga iskustvo“ donelo išta bolje u životu, ali znamo da će Ani, kakva god iskustva u budućnosti da ima, znati odećom da prenese poruku.
Fotografije: Neon