Pre tačno deset godina na današnji dan osvanula je vest da je Lee McQueen oduzeo sebi život. On se obesio svojim omiljenim kaišem koji je stalno nosio u svom stanu u Londonu i ostavio poruku „Čuvajte mi pse, izvinite, volim vas, Lee“.
To je bila jedna od dve smrti poznatih osoba u mom životu (druga je bila princeza Diana) koje su me potresle. Alexander je za mene predstavljao otelotvorenje talenta i genijalnosti koji je retko ko pre ili posle uspeo da dostigne. Njegov „I don’t give a fuck“ stav dodatno je povećao moje obožavanje koje je već bilo ogromno zbog njegovog rada. Setite se samo, u to vreme su dva „loša momka“ mode imala svoj vrhunac i preokrenuli modni svet naopačke: John Galliano i Alexander McQueen. Genijalnost je ono što je krasilo obojicu, ali mračna strana je ono što me je prevelo na Alexanderovu stranu.
Ako kojim slučajem niste upoznati sa svim onim što je McQueen radio, izdvajam vam snimke nekih od njegovih najbitnijih revija. Genijalnosti koje je radio za Givenchy neću pominjati, samo ću se koncentrisati na brend koji je nosio njegovo ime. Ovde nisu izdvojeni svi momenti koji su ga definisali kao dizajnera („Highland Rape” 1995.), već momenti koji su učinili da posmatramo revije na potpuno drugačiji način, da zaboravimo ono što smo znali i da pristanemo na teatar u modi koji je sa McQueenovom smrću nestao.
Atlantis
Ovo je bio poslednji put da se Lee poklonio publici. Njegova poslednja revija desila se u Parizu i to je bila kolekcija za proleće/leto 2010. Ovo je ujedno bila i prva revija koja je imala live stream i to na kanalu SHOWstudio u vlasništvua fotograf Nicka Knighta sa kojim je Lee često sarađivao. Pola sata pre revije Lady Gaga je tvitovala da će se u isto vreme na sajtu desiti premijera njenog spota „Bad Romance“ i sajt je pao zbog prevelikog broja poseta. Ako postoji trenutak iz moderne kulture koji pamtite, onda su to zmijske McQueen cipele iz tog spota. Kolekcija „Plato’s Atlantis“ zasnivala se na ideji globalnog zagrevanja i kako će živa bića preživeti kada se sav led otopi.
No. 13
Revija je tako nazvana jer je bila njegova trinaesta revija i to kolekcija za proleće/leto 1999. Na ovoj reviji su se desile dve revolucionarne stvari. Prva: McQueen se dugo zalagao za body positivity i to i primenjivao u svojim revijama, decenijama pre nego što je to postalo „popularno“. Tako je reviju 13 otvorila Aimee Mullins, Paraolimpijska šampionka kojoj su obe noge amputirane nakon nesreće u detinjstvu. Za nju su za ovu reviju napravljene posebne drvene prostetičke čizme. Mnogi posetioci revije nisu znali ko je ona niti njenu priču i pitali su je da li mogu da pozajme njene čizme. Druga stvar je finale revije: oh, kakvo je to finale bilo! Niko do tada nije koristio mehaniku na reviji a McQueen je izrežirao finale tako da Shalom Harlow stane na malu rotirajuću platformu i da se polako okreće dok su sa strane postavljena dva robota iz fabrike automobila i ispuštaju belu i žutu farbu po njenoj beloj haljini koju nosi. Možda jedan od najpoznatijih momenata u modnoj istoriji.
VOSS
Ovo je bilo ako ništa drugo genijalno i uznemirujuće iskustvo. McQueen je napravio reviju koja je podsećala na ludnicu i zadao zadatak modelima da se tako i ponašaju. Bile su unutar ogromne kutije koja je bila optočena ogledalima i nisu mogle da vide publiku već samo sebe. To je isto važilo i za publiku koja je morala da posmatra sebe u ogledalima dok revija nije počela (a Lee ih je naterao da to čine dugo i namerno je kasnio sa revijom) jer nisu mogli da vide ništa drugo dok se svetla u velikoj kocki u kojoj se održavala revija nisu upalila. Mnogi misle da je ova kolekcija reakcija na ludilo u modnom svetu i industriji koja guta dizajnere, ako ne i reakcija na to da Lee nije imao potpunu slobodu prilikom dizajniranja za Givenchy i da ga je to užasno frustriralo. I kada su svi mislili da je to to, nakon što je poslednji model prošetao na ovoj reviji, desilo se upravo ono što je stvari uzdiglo na legendaran nivo: otvorila se i mala kocka nasred velike koce, strane kocke su popadale na pod uz lomljavu stakla i otkrivena je spisateljica Michelle Olley, gola na krevetu, sa gas maskom preko lica, prekrivena leptiricama.
La Dame Bleue
Isabella Blow je bila jedna od njegovih najbižih prijateljica. Muza. Mentorka. Nakon što je sebi oduzela život, Lee je odlučio da joj oda počast kolekcijom za proleće/leto 2008. kao omažom. Šešire za ovu reviju je uradio Philip Treacy, dizajner kojeg je Isabella obožavala i nosila, i za čiji uspeh je bila velikim delom zaslužna. Na sceni su sve vreme bile projekcije ogromnih krila, kao podsećanje koliko je Isabella obožavala ptice, ljubav koju je i Lee delio sa njom. Isabella je o McQueenu izjavila: “He’s a wild bird and I think he makes clothes fly.”
Dante
Dante je verovatno najreligioznija kolecija koju je Lee napravio. Predstavljena kao kolekcija za jesen/zimu 1996. McQueen ju je prikazao u oronuloj crkvi kao komentar na religiju i rat, i kao objašnjenje izjavio sledeće: “Mislim da je religija izazvala sve ratove na ovom svetu, i zbog toga želim da ovu kolekciju prikažem u crkvi.“ Mnogi posetioci koji su došli na ovu reviju mislili su da je crkva raskrštena, ali kako se kasnije ispostavilo nije, što je doprinelo novim kontoverzama. Revija je ponovljena i drugi put, ovaj put u jednoj njujorškoj sinagogi, i ineresovanje je bilo toliko veliko da svemoguća Anna Wintour nije uspela da uđe na reviju. Ali McQueena svi vole danas, tada to nije bio slučaj. Ovom revijom je napokon dobio priznanje koje zaslužuje i predstavljen je kao spasilac Londonske mode. Ah, da! McQueen je postavio Suzy Menkes, jednu od najpoznatijih modnih kritičarki na svetu, da sedi pored skeletona. Hej!
Scanners
Možda jedna od njegovih najlepših revija, inspirisana Sibirom i probijanjem kroz nepristupačne zimske uslove. Prelepu garderobu upotpunio je, naravno, tipično dramatično-teatralnim momentima koji su se ovaj put prikazivali na mostu postavljenom iznad bine, i taj most je funkcionisao kao vazdušni tunel, tako da ste imali osećaj kako se model na kraju revije zaista probija kroz snežnu mećavu i tundru, noseći samo kimono. Nezaboravno. Možda najdramatičnije siluete koje smo imali prilike da vidimo.
Golden Shower
Ovo je bio trenutak kada sam postao opsednut modom. Ili bolje da kažem: dramatičnom modom kakvu je Lee pravio. Sve teče normalno i prvi deo revije su modeli koji nose predivne McQueen krojeve u crnoj boji (uz malo sive i žute), uz puno prikazane gole kože. I onda nastupa momenat koji menja sve: kiša. Na sceni počinje da pljušti (i to voda obojena u žuto) i modeli su uskoro potpuno mokri dok ih je McQueen poslao u belim kreacijama koje uskoro menjaju boju, a pista po kojoj koračaju polako počinje da se puni crnom tečnošću. Momenat koji je za mene promenio sve. Hvala!
