Iako niko zapravo ne zna kako će izgledati svakodnevica u danima (a verovatno i mesecima) nakon ukidanja vandrednog stanja i kako će izgledati vanredne mere – ne samo kod nas nego jednostavno svuda – vrlo je verovatno da će zaštitne maske za lice biti u nekom obliku deo njih. Pitanja oko toga da li su i koliko efikasna zaštita ostavljam nekom drugom stručnijem i savesti svakog pojedinca, ovo nije članak o tome već o nečemu drugom čemu ne mogu da se otmem: ideji o maskama kao statusnim simbolima. Ukoliko iole imate kontakta sa društvenim mrežama i interesuje vas moda, teško da ste propustili nedavnu predstavu (neki bi rekli “krizu”) na platformi Farfetch. U srcu mini-skandala, našao se listing za Off-White masku za lice sa cenom koja prelazi $1,000, a čiji su screenshotovi počeli da kruže Twitterom i Instagramom. Provala negativnih komentara dostigla je takve razmere da je Farfetch sporni listing uklonio (a on sam pripada nekom preprodavcu). Usledilo je i zvanično pranje ruku uz dodatak da je “prodaja maski po preteranim cenama blokirana na ovoj platfromi”.
Ne znam da li ikog čudi da je po zvaničnoj Lyst statistici upravo ova maska trenutno najtraženiji proizvod, a titulu najpoželjnijeg brenda nosi Off-White. Redovna cena sporne/obožavane maske u prodaji iznosi $95. Naravno, maska je rasprodata odavno, pogotovo kad se uzme u obzir da je iz stare kolekcije. Kupci brenda Off-White su zapravo više od kupaca – njihova identifikacija sa brendom je gotovo neprevaziđena zahvaljujući Ablohovoj odličnoj strategiji hajpovanja samog sebe i svog brenda, moglo bi se reći gotovo da se graniči za regrutacijom. Voleli je ili ne, činjenica jeste da se ta ista strategija savršeno prenosi i na nivo prodaje. Ultimativni cilj brenda je postignut.
Ipak, u trenutnoj situaciji, veoma je teško ne postaviti pitanje da li svrha jedne maske za lice treba da bude to da „bude u trendu“. Neki će sigurno reći da se ovo pitanje može postaviti i za bilo koji par cipela, odeću ili praktično sve što može biti statusni simbol. Sa jedne strane, razumem zašto se ovakvo razmišljanje nameće na prvu loptu ali ako zastanete makar samo na trenutak kazaće vam se samo – maska koja je i sredstvo i simbol zaštite od globalne pandemije ipak nije isto što i bilo koji dosadašnji svakodnevni predmet.
Veliki broj brendova je, još u prvom talasu organizacije odgovora na Covid-19, svoje resurse prebacio na proizvodnju maski. Od LVMH pa sve do nezavisnih srpskih dizajnera i svih onih koji se nalaze između. Veliki igrači funkcionišu kao prave fabrike u ratnim uslovima i proizvode za potrebe zdravstvenih ustanova, neki dizajneri prodaju uputstva i materijal za izradu maski, neki funkcionišu po principu “kupi jednu, doniraj jednu” ili, poput Marine Serre “kupi jednu, doniraj 5”. Ovi poslednji, konkretno prave raznobojne maske sa ugrađenim filterom po ceni od $295.
Sve Twitter šale koje su bile prvi odgovor na vesti da su LV, Gucci, Prada i ostali objavili da će deo postrojenja preusmeriti na ovu delatnost ipak su pale u vodu: nijedan od ovih brendova ne pravi maske sa logom. Billie Eillish koja nas, na Grammy nagradama u januaru ove godine, gleda na pola koplja preko Gucci tila bila je samo fashion statement – koliko uspešan, ocenite sami (ja, lično ne vidim ništa sporno).
Maske se trenutno nalaze na listi preporuka gde god da krenete. Na ulazu u prodavnicu napisano je da smete da uđete jedino sa maskom i rukavicama. Kod frizera nosite masku – i vi i oni. Ako već treba da ih nosimo, sasvim je prirodno da počnemo da razmišljamo i o tome šta one govore o nama. Za mene problem leži u tome što ne mislim da to što govore treba da bude jedino o stanju nečijeg računa u banci. Realno, maske su sada dostupne za svaki budžet (Off-White, doduše, samo kod preprodavaca).
Jasno je da mnogi ovo vide i kao mogućnost za (laku?) zaradu. Čak se i neki od eksperata za predviđanje trendova slažu u tome da ćemo maske verovatno u nekom obliku nositi narednih godinu dana – ili dok se ne pojavi vakcina. Dakle, postaće neka vrsta aksesoara na nivou naočara za sunce.
Već smo videli koliko je teorija o tome kako smo pred koronom svi jednaki jedna obična glupost. U ovakvim trenucima, razlike, pogotovo one ekonomske, dolaze do još jačeg izražaja. Ipak ideja da smo u teoriji svi potencijalne žrtve ima svoju simboličnu vrednost, a jedna od njenih najrasprostranjenijih simbola jesu upravo tzv. hirurške maske. Pod njima smo svi jednaki u izolaciji, gde god se nalazili. U momentu kada se maske pretvore iz neophodnosti u modni aksesoar, stvari se drastično menjaju. One prestaju da budu oznaka brige za zdravlje drugih i sebe i postaju znak toga koliko je ko materijalno postigao i naravno, nejednakosti.
Ovaj proces, da ne kažem evolucija, potpuno je u skladu sa ljudskom prirodom. Luksuzni brendovi maske trenutno ne prave – pošto imaju dovoljno pameti da se čuvaju potencijalnog razjarivanja masa ali neće proći dugo i, ukoliko se ovakva klima nastavi (a hoće), uključiće se u igru. Znamo da već sada imaju ogromno potencijalno tržište, kao i to da potražnja diktira ponudu. Ipak, vrlo je teško izbeći gorak ukus u ustima koji ostaje od utiska da se radi o banalnoj i poprilično bezočnoj eksploataciji ljudskog straha kojom se nešto što predstavlja iskrenu bol za mnoge, koristi isključivo kao ukras za manjinu.
Ovo neće biti ni prvi ni poslednji put da neko zarađuje na kolektivnoj traumi, i to je istina, ali to priču i činjenice koje stoje iza budućih markiranih maski za lice ne čini nimalo manje beskrupuloznom.