Dana 24. aprila 2013. godine, srušila se osmospratna zgrada po imenu Rana Plaza u blizini Dake, glavnog grada Bangladeša. Tog dana je poginulo 1.134 osobe, a povređenima se precizan broj ni ne zna. U zgradi se nalazilo nekoliko prodavnica, banka i fabrike odeće: bolni simbol problematičnih pitanja radnika u modnoj industriji. Nakon osam godina, modna industrija je i dalje u krizi po pitanju ekologije ali i ljudskih prava (a nedavni izveštaj organizacije Worker Rights Consortium beleži poražavajući podatak da u nerazvijenim zemljama više od 150 miliona radnika za bednu novčanu nadoknadu proizvodi robu za izvoz u Severnu Ameriku, Evropu i Japan)
“ONOG TRENUTKA KADA NEŠTO KUPIMO POSTAJEMO ODGOVORNI ZA PROCESE KOJE SMO TIME POVUKLI”
Fashion Revolution, svetska neprofitna organizacija koja ima ogranak i u Srbiji, osnovana je neposredno nakon ove katastrofe. Kao što im i samo ime kaže, njeni pripadnici veruju da nam je „potrebna revolucija“ i bore se kako za prava radnika tako i za očuvanje životne sredine (hajde da ne zaboravimo da pričamo o industriji koja je odgovorna za čitavih 10% emisije ugljenika na globalnom nivou, kao i za oko 20% potrošnje vode).
ŠTA JE FASHION REVOLUTION WEEK?
U toku ove nedelje, Fashion Revolution se povezuje sa globalnom zajednicom preko manifestacije po imenu Fashion Revolution Week, u okviru koje je organizovano na stotine onlajn događaja koji u fokus stavljaju međusobnu povezanost ljudskih prava i prava koja (bi trebalo da) ima i priroda. Fashion Open Studio, je onlajn destinacija na kojoj možete virtuelno posetiti ateljee dizajnera u čak 20 zemalja preko serije digitalnih evenata. Druge vrste organizovanih događaja kreću se od razmene odeće pa sve do panela o ljudskim pravima i postavljanju novih standarda održive mode, a svaki kuriraju lokalni Fashion Revolution timovi sačinjeni od entuziasta rasutih po celom svetu.
Kupovati odeću na „održiviji način“ ne izgleda isto za sve i zavisi kako od budžeta tako i od načina života ali jedno opšte pravilo jeste da se investira u second-hand garderobu ili etički proizvedenu novu odeću (što se odnosi na dizajn, proizvodnju i distribuciju, kao i na fer novčane nadoknade radnicima). Istražite tržište i mogućnosti u svojoj blizini, kao i one globalne kao što je aplikacija za etičku kupovinu Good On You.
Produžavanje životnog veka garderobe tako da on ne zavisi samo od pukog trenda takođe ima veliki uticaj. Kada bismo nosili odeću dva puta duže nego što to činimo u proseku, smanjili bismo svoj negativan uticaj na životnu okolinu za 44%. Ovo može značiti i neke kreativne ideje poput prepravki ali nije ograničeno samo na „uradi sam“ projekte – i ne, nemojte ih izjednačavati sa održivšću. Probajte da perete svoju odeću na nižoj temperaturi i izbegavajte centrifugu kako biste izbegli nepotrebna oštećenja i produžili životni vek tkanini ali i smanjili potrošnju vode. Primera radi, prosečna košulja danas se nosi oko godinu dana, a za to vreme 80% njenog štetnog uticaja na okolinu dolazi upravo od pranja i centrifuge.
Castro nas sve moli da jednaku pažnju posvetimo tome kako je i na koji način nešto napravljeno, koliko i pronalaženju nekog savršenog modela. Drugim rečima, posvetite komadu garderobe jednaku pažnju kao i ljudima koji su ga napravili.
“Realno stanje jeste takvo da nam je ostalo još jako puno pre nego što se radnici u modnoj industriji propisno organizuju,“ kaže Castro. „Ovo podrazumeva radiklanu i obaveznu transparentnost u svim delovima procesa proizvodnje kako bismo mogli da vidimo gde se tačno krše ljudska prava. To nije nešto što može da se završi za nedelju dana. Radi se o promeni za koju će nam biti potreban čitav jedan život.“
Ovaj članak prvobitno je objavljen na buro247.com
