Pretraga

Da li znate kako su društveni prevrati i protesti uticali na ono što nosimo svaki dan?

Da li znate kako su društveni prevrati i protesti uticali na ono što nosimo svaki dan?

Tekst: BURO.


Neka vas činjenica da je ovaj tekst ilustrovan kadrovima sa Chanel revije iz 2015. godine ne zbuni. Iako nijedan brend nema pravo da se nazove apsolutno ispravnim i bezgrešnim, a industrija kao takva je prepuna nepravdi na raznim frontovima, moda je moćno društveno oružje i nebrojeno puta je bila deo i manifestacija društvenih promena i izraz protesta. Ovo seže mnogo dalje od dece cveća iz druge polovine šezdesetih - iako je ovo verovatno prva (i ispravna) stvar koja vam padne na pamet kada pričamo o vezi demonstracija i mode.

Istina jeste da su manjine i oni koji su razmišljali drugačije od establišmenta uvek koristili odeću kao znak odbijanja dogmi ali i međusobnog raspoznavanja; sufražetkinje su oblačile muška odela, Francuskinje su se simbolično borile protiv nacističke okupacije čak i šeširima, LGBTQ zajednica je prepuna kodova koji su ranije korišćeni kako za izražavanje identinteta tako i za međusobno raspoznavanje… Ali, obrnut proces je takođe uvek bio prisutan: modni establišment je itekako vukao inspiraciju iz masovnih protesta po celom svetu, a ovo su najpoznatiji primeri.

Da li znate kako su društveni prevrati i protesti uticali na ono što nosimo svaki dan? (фото 1)

Francuska revolucija

Marie Antoinette je figura koja je istorijski gotovo pretočena u modnu karikaturu, a ono što je došlo nakon prvog ikada ukidanja monarhije čiji je bila simbol vrlo očekivano je uključivalo i modnu revoluciju. Slogan “sloboda, jednakost i bratstvo (ili smrt)” nije trpeo frivolnost radi frivolnosti, a upravo u poslednjoj deceniji XVIII veka rođen je i koncept demonstracija kao takvih. Demonstranti su iskristalisali dva simbola: Marianne (zvaničan simbol Francuske republike od 1792) i Gavrochea, dečaka od 11-12. On na sebi nosi veliku kapu koja mu pokriva pola čela, prsluk ili pohabanu jaknu, široke pantalone. Upravo ova silueta inspirisala je umetnike i dizajnere od Lagerfelda, Johna Galliana pa sve do Rafa Simonsa i Edie Slimanea. Kapu u Gavroche stilu nosila je i Madonna, a vrlo verovatno u nekom momentu i vi.

Komunistička revolucija

Iako se prva i najveća komunistička revolucija odigrala u Rusiji 1917. godine i to za vreme Prvog svetskog rata, kraj Drugog svetkog rata koji je doneo pobedu komunizma u bivšoj Jugoslaviji je taj koji je na nas ostavio najveći trag. U modnom smislu, ovo je podrazumevalo neku vrstu uravnilovke i krajnjeg pojednostavljenja, veličanje radničkog pokreta i praktičnosti, kao i njegove sublimirane odevne forme: uniforme. (Ona, uniforma, danas se ponovo pojavljuje u malo izmenjenom obliku kao neka vrsta odeće budućnosti što bi trebalo da nam govori koliko se nalazimo na društvenoj ivici.). Komunizam je u velikoj meri promenio položaj žena u društvu, a one su dobile svoje mesto u mnogim do tada tradicionalno muškim delatnostima. Učestvovale su u radnim akcijama, politici, sportu, mitinzima, mahom radile isto koliko i muškarci (ako mene pitate i mnogo više pošto su obaveze održavanja kuće, zgodno, ostale da leže na njihovim ramenima). Sve ovo je sa sobom povuklo i velike promene u odevanju: komplikovano doterivanje je odbačeno kao simbol buržoazije, a moda posmatrana kao nepotrebna stvar. Jedan od glavnih ukrasa vremena bila je marama na kosi, simbol nove radničke klase dok je odeća pratila novostečenu slobodu pokreta.

Da li znate kako su društveni prevrati i protesti uticali na ono što nosimo svaki dan? (фото 2)

Leto ljubavi (“Summer of Love”)

1967. godina je jedna od najpoznatijih primera mirnih masovnih protesta u istoriji (ali i našoj kolektivnoj svesti). Više od sto hiljada ljudi okupilo se u San Francisku da protestuje protiv američkog sistema kao takvog: upotrebe vojne sile i rata, zabrane upotrebe droga, neravnomerne raspodele dobara, moralnih normi… Stručnjaci se ni dan danas ne slažu po pitanju toga zašto se ovaj pokret desio baš tada i baš na tom mestu ali, kada je oblačenje u pitanju, tog leta rodio se boho. Cvetni i psihodelični printovi, opuštena flowy silueta, zvonaste pantalone, pamučne bluze sa vezom i kićankama i marame u kosi uparene sa naočarama za sunce. Sve ovo je sama srž hipi estetike koja je realno svetlosnim miljama daleko od boho filozofije koju danas svojataju i propagiraju privilegovane holivudske zvezde. Dug put, ali i mera uticaja, zar ne?

Majski protesti studenata 1968.

Još jedna revolucija koja je započela u Francuskoj ali se raširila i po drugim državama, uključujući i Jugoslaviju. Studentski protesti u Parizu ipak nisu bili prava revolucija u političkom već u kulturnom smislu. Francusku je zahvatio tzv Nouvelle Vague sa svojom posebnom muzikom, filmom, umetnosti i, naravno, modom. Ovaj pokret je na sopstveni način odbijao sve tradicionalne buržaoske vrednosti francuske više klase - od porodice u njenom tradicionalnom obliku pa do konzumerizma. Ovi protesti koji su bili daleko od mirnih u San Francisku godinu dana pre toga, bili su varnica koja je zapalila svet i izvela studente na ulice od Praga (Praško proleće) preko Beograda pa sve do Kine u kojoj je već bila započela Maova Kulturna revolucija. Upravo zbog toga što su zahvatile ovako veliku teritoriju, teško je odrediti jedan trend koji je proizišao iz ovih demonstracija ali jedno je sigurno: postalo je moderno biti mlad. U skladu sa tim, počela je vladavina mini sukanja i kratkih zvonastih haljina, širokih kaiševa na kukovima, zvoncara, uskih pulovera i kratkih jakni. Iako je romantizovan, bacite pogled na film “Sanjari”.

Da li znate kako su društveni prevrati i protesti uticali na ono što nosimo svaki dan? (фото 3)

Masovni protesti žena u SAD

Prošlo je već tri kalendarske godine od masovnih protesta pod nazivom Women’s March 2017. godine u Americi. Na ulice je, samo u Vašingtonu, izašlo preko dva miliona ljudi. Protesti koji su inicijalno počeli kao izraz neslaganja sa Trumpom, njegovim izjavama i politikom ženomrsca (kao i nepravilnostima na izborima) prerasli u svetsku stihiju koja je zahvatila i duge velike gradove u SAD ali i Toronto, Buenos Aires, London, Madrid i Ri. Iako nazvan Women’s March, protesti su se ubrzo proširili i na pitanja LGBTQ zajednice, probleme rasizma i manjina, imigracione politike i zdravstvenog sistema i zaštite u svim društvima koje je zahvatio. Zaštitni znak demonstranata postala je roze štrikana kapa koja je i danas simbol pokreta po celom svetu.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar