Pretraga

Da li znate kako u Srbiji izgleda online tržište vintage garderobe?

Da li znate kako u Srbiji izgleda online tržište vintage garderobe?

Triput ura za Gen Z!

Tekst: Manda Javorina


Znam da ću sada zazvučati prepotentno ali i dalje sa jednakom verom mogu da ponovim nešto što sam napisala pre više od godinu dana: “Ako ste zabrinuti za ekonomsku budućnost čovečanstva zato što “mladi danas ne znaju vrednost novca”, ništa im nije skupo i ne umeju da se cenjkaju, pa… Imam vesti za vas: brinete džabe. Ne samo da su vrlo samosvesni po tom pitanju, već su i glavna sila koja gura online trgovinu (nošenom) garderobom. (…) Mnogi pripadnici generacije Z (rođenih kasnih devedesetih i ranih dvehiljaditih) po celom svetu drmaju modnu industriju iskopavanjem vintage garderobe svojih roditelja, preturanjem po second hand prodavnicama i buvljacima, čekanjem u redu pred novi "drop" street brendova, a sve u cilju izgrađivanja online mini-biznisa.”

Tada jesam napisala da se ovo odnosi na ceo svet ali mi zapravo nikada po snalažljivosti i motivaciji nismo zaostajali za tim istim svetom, a iako kod nas platfrome kao što je Depop, doduše, ne igraju bogznakakvu ulogu ni u čijem životu ali zato je tu Instagram koji sasvim solidno služi svrsi.

Oni koji stoje iza ovakvih naloga uvek su kreativci i, realno, imaju petlju da delaju na poljima do kojih im je u životu stalo. Svi sa kojima sam razgovarala poklopili su se po nekoliko pitanja: važna im je individualnost i jedan od načina na koji je izražavaju jeste upravo vintage i second hand odeća, protive se konzumerizmu i planiraju da se ovim poslom bave na duge staze - iako mi nešto govori da njihova profesionalna budućnost neće biti u samo jednoj traci. I, da, sve ove devojke su vintage garderobom počele da se bave prvo zbog sebe pa tek onda zbog drugih.

“Ceo život sam bila ljubitelj vintage odeće, rado sam nosila mamine ili bakine komade. Sa prodajom sam krenula iz ljubavi prema takvoj modi koju sam želela da podelim sa ljudima sa sličnim ukusom, da pokažem ljudima da za male pare mogu lepo da izgledaju, a pritom da izgrade svoj specifičan stil i da nose nešto što niko drugi nema.” kaže Marina Pavlović koja stoji iza naloga @retrovizor koji postoji već dve godine i koji je dobro poznat beograđanima.

Simonida i Hana sa naloga @lowcost.luxe znaju se iz srednje škole, a “Kada smo počele da izlazimo zajedno, bile smo u potrazi za nekim komadima za kojima bi se svi okretali i to nas je dovelo do second hand radnji i buvljaka. Provodile smo sve više vremena kopajući po rafovima i gomilama, pronalazile smo sve više dobrih komada pa se tako rodila želja da podelimo sve te divne ulove i sa drugima. Iako je sve počelo od nekog hobija, vremenom smo uvidele i veći potencijal. Najviše je to bilo kroz saradnju sa stilistima i javnim ličnostima, dopala nam se mogućnost da npr. iznajmljujemo odeću za snimanje muzičkih spotova i na taj način dajemo i svoj mali doprinos zanimljivim projektima. Nakon takvih saradnji smo odlučile da podignemo i svoj profil na viši nivo pa tako više to nismo samo nas dve ispred belog čaršava, već organizujemo i snimanja i tako realizujemo neke svoje ideje o modi i stilu uopšte, ali i otvaramo priliku za saradnju sa kreativnim ljudima koji dele naše viđenje svega toga.”

Meni je beskrajno zanimljiva činjenica - koju isto tako beskrajno poštujem - da generacija Z veruje da svako može da ima svoj posao. Taj preduzimački duh je neuporedivo vredniji od ubeđenja milenijalsa da svako može da postane poznat i to često ni zbog čega. Osim toga što je koristan za njih same iz očiglednih razloga, koristan je i za sve ostale i u praksi dokazuje nešto za šta je meni kao detetu osamdesetih bila potrebna terapija da osvestim: preuzimanje odgovornosti zapravo oslobađa zato što posredno daje moć da utičete na stvari. Volim taj “doer mentality”. Ali filozofija na stranu, prodaja bilo koje vrste jeste posao pa je to i ova ma koliko etična bila. U svetu se sve češće priča o džentrifikaciji vintage i second hand tržišta ali mi se čini da to kod nas još uvek nije slučaj.

Ana Grubetić sa profila @uskociumoje mi je ovo potvrdila: “Stavljam akcenat na "vintage delikatese" kako žargonski zovem vintage stvari kod nas. Ja sam jedna vintage duša koja bas ne razume te nove termine pa reč "hajpovano" ne znam kako da uklopim u svoju priču sa Uskociumoje. Pratim dosta Instagram profila iz Francuske i Amerike jer imaju mahom komade koje mi na Balkanu retko imamo. Naše cene su uklopljene u skladu sa našim tržištem iako vidim da su cene komada koje prodajemo znatno više u inostranstvu. Cenu određujemo na osnovu materijala i rariteta tog komada.”

“Čini nam se da većina postojećih stranica drzi slične cene. Konkretno ne vidimo poentu dodatnog dizanja cena koje moze samo dovesti do depopularizacije ovog vida kupovine i ponovo tog nekog vintage elitizma. Mada, naravno, većina "mlađih" profila se tipično drže malo skromnijih cena dok ne dobiju na popularnosti.” dodaju Simonida i Hana.

Sve devojke sa kojima sam razgovarala za sada prodaju garderobu samo u Srbiji i eventualno po regionu. Kažu da su horor priče o našoj pošti legendarne, a dodatne birokratske zavrzlame jednostavno se ne isplate nikome, ni kupcima ni prodavcima. Ipak, sve gledaju i revnosno prate šta se dešava napolju. Na stranim sajtovima i profilima njima pronalaze inspiraciju kako za izbor tako i za prezentovanje komada.

Većina ovih srpskih profila ne postoji godinama ali uglavnom već imaju pool ljudi koji kod njih stalno kupuje. “Najmlađi” profil sa kojim sam razgovarala jeste @mellow.vintage.store koji postoji svega nekoliko meseci ali su ih druge devojke preporučile za ovu priču (Gen Z kolegijalnost da posluži kao inspo mnogim korporativnim direktorkama koje samo na papiru stoje uz women supporting women). Danica i Gorana žive na relaciji Beograd-Niš i objasnile su mi da već sada imaju svoje stalne kupce: “Najveća baza naših kupaca su devojke koje tragaju za kvalitetom i unikatnim komadima. Mislim da su deo naše baze devojke koje jako vole naš Mellow veš, a da sa tim nalaze i odevne komade. Jako smo srećne što naši kupci variraju po starosnoj dobi i da svako može naći nešto za sebe. Imamo više klijenata koji su stalni i njihov broj raste, i to nam je pokazatelj da ljudi imaju poverenja u nas i naš izbor. Trudimo se da sa svakim ponaosob stvorimo odnos i uvek imamo na umu njihove želje.”

Upravo taj ličan 1:1 odnos stoji iza želje da se Instagram nalozi materijalizuju u fizička mesta. “Moj posao se postepeno širi i daje mi sve pozitivnije rezultate. S početka sam se previše obazirala na ukus većine i takve komade birala za svoj shop. Ali kasnije, sa stečenim iskustvom sam se više odlučivala za malo smelije komade, što mi je pomoglo da shvatim da je to prava čar vintidža. Moja želja za Retrovizor jeste otvaranje male prodavnice, koja će imati i aksesore i odeću. To ne bi bio samo još jedan butik, već kutak stila održive mode koji će biti inspiracija i nadahnuće slobode oblačenja izvan diktiranog masovnog stila.”

Još jedna od čari vintage odeće i radnji (osim toga što je etički "superiorna") jeste upravo u tome što nikad ne znate na šta ćete naići. U izgledu su i retki dizajnerski dropovi ali i kvalitetna posebna odeća koja nema poznat potpis ali ima mnogo više: karakter. Nekim pre-loved komadima potrebno je i malo nege da bi se vratili u pun sjaj i sve devojke sa kojima sam razgovarala se bave sitnim popravkama (a Marina iz Retrovizora zajedno sa odećom koja je čista, namirisana i spremna za nošenje pakuje i čokoladice), dok neke od njih već rade ili planiraju da počnu sa doradom i preradom stvari.

U ironičnom svetu u kome su ljudi postali toliko opsednuti idejom da su posebni, a u praksi se trude da budu deo mase, ovaj novi talas je upravo ono što nam treba. 

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar