Iza brenda KezVez stoji Katarina Šaptović, koja je je na zanimljiv način počela da se bavi tradicionalnom tehnikom vezenja, i na moderan način napravila modni preokret. Ona veže različite motive na novim komadima odeće – od dukserica, majici, do kačketa. Realizovala je i izložbu printova sa vezom, a održava i radionice za vezenje.
U intervjuu ispod saznaćete kako je započela svoj brend, šta je inspiriše, ali i koji su joj budući planovi.
Kako si počela da vezeš?
Videla sam zanimljiv natpis na internetu i poželela da ga ištampam na staroj tatinoj majici koju volim. Nijedna štamparija nije radila, ali moram da priznam da mi je bilo malo i glupo da odnesem staru majicu na štampanje, pa sam rešila da izvezem natpis. U stanu nisam imala konac za vez, već tanki za šivenje, i sa njim sam krenula polako. Smešno mi je sada kada se setim toga i ne znam kako nisam odustala, ali sutradan sam otišla u pozamanteriju i kupila sve potrebno za vez.
Koliko dugo ti je trebalo da naučiš i usavršiš tehniku?
Vez ima jako puno bodova, odnosno načina na koje nešto možemo da izvezemo. To je jedan novi univerzum. Tako da sam jedne savladala jako brzo, za druge mi je trebalo vremena, a neke još uvek učim. Drago mi je što imam još toga da naučim i što je vez tako živ. Postoji toliko mogućnosti sa kojima možeš da se igraš.
Koji su ti najveći izazovi?
Kada nešto savladam odmah pronalazim novi. Volim kada mi ljudi donesu neki svoj deo odeće i daju mi potpunu slobodnu. I eto meni još jednog posla, tada sam dizajnerka koja dublje analizira celu priču. Ko je osoba, kakav je njen stil, kakvu poruku želi da prenese, sve to uklopljeno u komad odeće i vez.
Šta su ti budući planovi?
Želim da nastavim da učim i napredujem i delim sa drugima svoje znanje. U početku KezVez je imao samo jedan proizvod – majice. Sada pored majica u ponudi su duksevi, topovi, balaclave, cegeri, kačketi, stikeri kao i printovi sa poslednje samostalne izložbe. Za izložbu sam radila na kanvas platnu i kombinovala štampu i vez. Izložba je bila pod nazivom „Žensko društvo“, a na platnima su predstavljeni ženski likovi i svaka je imala naziv jedne vrline. Vrline su uglavnom u ženskom rodu pa tako smo imali: Saosećajnu, Iskrenu, Kreativnu, Mudru, Intuitivnu i Hrabru. Mala kontra svima onima koji konstatatuju da su uglavnom bolesti ženskog roda, znate tu priču. Taj format mi se jako dopao, kao i ta vrsta istraživanja i traganja. Već godinu dana organizujem radionice veza za početnike i one koji žele da unaprede svoje veštine u vezu. I za taj deo ove priče postoje planovi koji će se nadam se uskoro realizovati. Zapravo planovi su fluidna stvar kod mene, ima ih dosta, ali u jedan sam sigurna, a to je da jedva čekam i samu da iznenadim i pomeram sopstvene granice.
