Tih devedesetih godina, nadrealno zgodna divizija supermodela bila je svuda. Nasmejane, koketnog osmeha i savršeno sjajnih uvojaka koji su poskakivali u ritmu njihovog koraka na super dugim nogama, samopouzdano su marširale modnim pistama, glumile u muzičkim spotovima, krasile sve žive naslovne strane, vodile kojekakve TV emisije i “terale” nas da kupujemo njihove aerobik video kasete ne bi li smo se stesale na 90-60-90 u svojim dnevnim sobama.
Bila su to drugačija vremena. Devedesetih godina, modeli nisu bili samo lepe devojke koje nose lepu odeću, a čija lica ispare iz sećanja nakon što se završi revija. U zlatnoj eri modelinga, modeli su bile super zvezde, svaka sa svojim karakterom i nekim dopadljivim faktorom X. Devojčice koje su tada odrastale gledale su na njih kao na superheroine. Tabloidi su budno pratili svaki njihov korak, a publika je sve tračeve nezasito gutala. Nijedna era pre ili posle devedesetih, eri supermodela nije bila ni do kolena.
No, iako se “zlatna era modelinga” odavno završila, moda je supermodelima uvek držala vrata blago odškrinuta. S vremena na vreme, zlatne su devojke zatvorile poneku reviju ili se pojavile uz mlađe koleginice u pokojoj kampanji, podsećajući javnost da su još uvek tu. Njihovi come backovi uvek su izazivali salve oduševljenja. U poslednje vreme, čini se, moda živi upravo od tih “povrataka”, a vrata je supermodelima opet širom otvorila.
No, čini se da su one danas, baš kao i u eri kada su žarile i palile, “zlatna koka” modne industrije. Premda se možda čini da je njihovo vreme prošlo, supermodeli poput Naomi ili Cindy imaju milionske baze pratilaca na društvenim mrežama. Bile su influenserke pre influenserki, a sasvim sigurno su vrlo uticajne i danas. Njihova ponovna pojavljivanja na pisti ili u kampanjama modnih brendova nikada ne prolaze nezapaženo. Priče o njihovim privatnim životima i dalje se povlače po magazinima, bilo da je reč o majčinstvu ili o kozmetičkim procedurama koje su otišle u pogrešnom smeru. Javnost i dalje zanima šta to rade “zlatne devojke” devedesetih, a modna industrija to zna. Novinarka WWD-a Kellie Ell je u svom tekstu “From Lingerie to Luxury, Brands Tap ’90s Supermodels” iznela argument kako industrija koristi povratak supermodela da bi promovisala starosnu raznolikost, no istovremeno se pita je li to svojevrsno “zaobilaženje pravila”. Ja mislim da pojavljivanje supermodela nema nikakve veze sa “promovisanjem starosne raznolikosti”. Da industrija nema problema sa prihvatanjem starenja, to bi mogla da dokaže tako što bi se angažovali modeli svih godina koji nisu poznati i čija imena nisu toliko zvučna. Supermodeli devedesetih su mega zvezde, a moda ih voli zbog toga što njihova lica bude dobre uspomene i pozitivne asocijacije, zato što nas podsećaju na dane naše mladosti, vreme kada nam se svet činio lepšim. Nostalgija prodaje, u tome je jedina tajna.
