Neki veruju da torba nije samo puki aksesoar – već nosivi simbol identiteta. Koliko torbi je dovoljno? Dve – ako pitate minimaliste. Sedam – ako želite da pokrijete sve modne potrebe u nedelji. Petnaest – ako volite mogućnost izbora. Trideset i dve – jer samo vi znate koliko su torbe ključni nosilac stila. A šta ako svaka tašna nije samo predmet, već emocionalni totem, uspomena, simbol statusa, nagrada, pa čak i investicija?
U svetu u kojem torbe sve češće vredi procenjivati kao akcije na berzi, postavlja se pitanje – da li je moguće imati ih previše? I da li je broj uopšte pravi parametar?
TORBA = IDENTITET (OPRAVDANJE)
Ako bismo kritički sagledale sadržaj sopstvenog ormana, lako bismo zaključile da posedujemo torbe koje nismo iznele iz kuće mesecima, možda i godinama. Nekad zato što ih „čuvamo za posebnu priliku“ (koja nikako da dođe), a nekad zato što smo ih kupile u trenutku slabosti, pod uticajem tuđeg Instagrama i sopstvenog FOMO-a.
Jedna prijateljica mi je nedavno priznala da ima 22 torbe, ali samo 4 koje zaista nosi. Ostatak je…pa, neka vrsta arhive. Sentimentalna zbirka pogrešnih odluka i poneki trofej. I u tom priznanju ima nečeg jako iskrenog – svaka od nas, u nekom trenutku, kupila je torbu da bi se osećala kao neko drugi.
15 JE NOVA RAZUMNA GRANICA
U interesantnom modnom eseju pod nazivom How Many Bags is Too Many Bags?, autorka priznaje da je nekada imala tašne bez reda i koncepta – uzimala je ono što joj se svidi, sve dok jednog dana nije shvatila da ni ne zna šta sve poseduje. Granica koju je sama sebi postavila od tada je 15 – i to pažljivo biranih komada, koje zaista nosi.
To možda i jeste realističan broj. Dovoljno da pokrije sve životne scenarije: od vikend torbe, torbice za izlaske, torbe za posao, za veče, mini crossbody torbe, tote za šoping, do onih ‘za svaki slučaj’ (koji se, naravno, nikad ne desi).
Ali istina je da tašna nikad nije samo „tašna“, već simbol napretka, luksuza, uspeha, samopouzdanja, ili makar fotogenične Instagram objave.
VINTAGE BLAGO
Kako se luksuzno tržište sve više okreće second-hand vrednostima, vintage dizajnerske torbe postaju ono što su nekada bile nekretnine: ulaganje sa potencijalom rasta. Cene klasičnih modela kao što su Chanel 2.55, Hermès Kelly ili Fendi Baguette beleže stabilan rast u poslednjih deset godina – prema nekim podacima, čak i do 7% godišnje.
Dakle, kada neko kaže da ima 23 tašne – možda to više nije znak slabosti karaktera, već dokaz smislenog ulaganja.
PSIHOLOGIJA POSEDOVANJA: ODRICANJE RADI SIMBOLA
Ali šta nam sve ovo govori o našoj kolektivnoj psihozi kada je reč o tašnama? Postoje žene koje su spremne da se odreknu putovanja, večera, čak i osnovnih životnih potreba – samo da bi došle do one jedne torbe. Jer ta torba je vizuelni dokaz pripadnosti. Simbol statusa. I što je paradoksalno – često nosi veću cenu nego ceo sadržaj iste te torbe.
Kao da su nas replike iz Seks i grada, u kojima Carrie nema dovoljno sredstava za kiriju, ali se budžet za dobru torbu (i cipele) ne dovodi u pitanje, ohrabrile da normalizujemo taj sistem vrednosti.
GENERACIJSKI JAZ: MILENIJALKE VS GEN Z
Milenijalke su odrasle uz Sex i grad i ideju da prava žena vredi onoliko koliko košta njena torba. Kupovale su torbe na rate, išle preko svojih mogućnosti, i verovale da će ih baš taj aksesoar učiniti sofisticiranijom i srećnijom.
Gen Z, s druge strane, često gleda torbe potpuno drugačije: kroz prizmu ironije, trenda i samosvesti. Za njih je Balenciaga Le Cagole jednako „camp“ kao i second-hand torba iz 2004. kupljena za 20 evra. Deluje kao da kolektivno neguju ono što bismo mogli nazvati estetikom prenaglašene banalnosti – torbe su igračke, stavke iz Y2K editorijala, začin outfita, a ne nužno simbol statusa.
Ali ono što spaja ove dve generacije jeste sve prisutniji minimalizam. Umesto pretrpavanja ormara, sve više žena bira da ima nekoliko zaista dobrih torbi – onih koje se nose, vole i nasleđuju. Pravilo one in, one out sve češće postaje novi luksuz: ne posedovati mnogo, već posedovati smisleno.
STATUSNI SIMBOL ILI EMOCIONALNI TOTEM?
Na kraju, pitanje „koliko tašni je previše?“ nije brojčano – već emocionalno. Koliko često zaista koristiš ono što poseduješ? Da li te torba čini srećnijom, ili samo popunjava neku prazninu? I da li si je kupila zato što si je želela – ili zato što je trebalo da je želiš?
Možda odgovor nije u odricanju, već u razumevanju. Možda nije u broju, već u nameri. A možda je pravi luksuz danas znati kada je dosta.
KOLIKO TAŠNI JE PREVIŠE?
To je pitanje na koje svaka žena mora sama sebi da postavi. Za neke je to broj 3 – crna, bež i jedna malo neobičnija. Za druge – 30, i nijedna nije višak. Neke broje upotrebnu vrednost, druge preprodajnu, dok treće jure trendove i broje lajkove.
Možda ne postoji univerzalna cifra. Ali postoji osećaj zasićenja. Onaj trenutak kada ne znaš više šta imaš, gde ti je šta, i da li ti sve to uopšte više pričinjava radost.
Fotografije: Instagram