London Fashion Week: Između nasleđa, identiteta i borbe za globalnu relevantnost
Ovogodišnji London Fashion Week otvara se snažnim simboličkim gestom – omažom jednom od svojih najdugovečnijih stubova, dizajneru Paul Costelloe. Njegova smrt u novembru prošle godine označila je kraj jedne epohe: više od četiri decenije bio je sinonim za romantični kroj i britansku sartorijalnu disciplinu. Danas brend nastavlja njegov sin William Costelloe, šaljući poruku kontinuiteta u trenutku kada se LFW suočava s ozbiljnim pitanjem – šta zapravo predstavlja danas u globalnoj modnoj hijerarhiji?
Između velikih imena i mladih nada
Dok su Pariz i Milano magnet za luksuzne kuće, London se poslednjih godina profilisao kao inkubator ideja. Povratak dizajnera Harris Reeda i Richard Quinna potvrđuje da LFW i dalje ima magnetizam, dok Burberry zatvaranje Nedelje ostaje tradicionalni ritual stabilnosti.
Ipak, izostanak Jonathan Anderson baca senku: njegov angažman u Dior pokazuje kako londonski talenat često mora da se afirmiše van Londona da bi stekao globalni uticaj. Ova dinamika „odliva mozgova“ postala je jedna od ključnih slabosti LFW-a.
Snaga novih glasova: politika identiteta i lična istorija
Ako je Costelloe simbol tradicije, Tolu Coker predstavlja budućnost. Njena revija otvorena uz prisustvo kralja Charlesa III, Stelle Mc Cartney, Roksande Ilinčić, ali i A-listera poput Little Simz i Skepta, pokazuje da moda danas funkcioniše kao hibrid politike, umetnosti i pop-kulture.
Credit line: Richard Pohle-The Times/POOL supplied by Splash News / SplashNews.com / Splash / Profimedia
Kolekcija „Survivor’s Remorse“ tematizuje socijalnu mobilnost, kontradikcije uspeha i bol gubitka. Kroz strukturalne siluete, tartan i reference na „Sunday Best“ garderobu, Coker preispituje ideju „uspeha“ i vraća moć marginalizovanim narativima. U tom smislu, London FW postaje prostor kulturne artikulacije, a ne samo modnog spektakla.
London kao rasadnik talenta
Ključnu ulogu u tom procesu ima British Fashion Council kroz program NewGen, koji je iznedrio kultna imena kao što su Simone Rocha i Roksande Ilinčić. Novi talasi dizajnera – poput Joshue Ewusieja – pokazuju da londonske modne škole, posebno Central Saint Martins, ostaju ključni generatori kreativne energije.
Ovaj sistem podrške potvrđuje da London još uvek ima institucionalnu snagu, ali i da se sve više oslanja na „priče o poreklu“ – identitet, migraciju i kulturu dijaspore – kao estetski kapital.
Nasleđe Lynne Franks i ideja zajednice
Ne može se govoriti o LFW bez pomena Lynne Franks, žene koja je praktično redefinisala ulogu modnog PR-a u Velikoj Britaniji. Široj publici poznata je kao inspiracija za lik Edine Monsoon iz serije Absolutely Fabulous, ali njen stvarni uticaj na modnu scenu daleko prevazilazi tu pop-kulturnu referencu.
Sa samo 21 godinom, Franks je otvorila sopstvenu PR agenciju – iz sopstvene kuhinje. Prvi ozbiljniji angažman bio joj je rad sa Katharine Hamnett za 20 funti nedeljno, što dovoljno govori o početnim uslovima, ali i o snazi entuzijazma koji je tada pokretao britansku modnu scenu. Tokom osamdesetih sarađivala je sa dizajnerima koji su oblikovali epohu: Vivienne Westwood, Jean Paul Gaultier i John Galliano bili su deo njenog profesionalnog kruga, što Franks pozicionira kao ključnu figuru povezivanja kreativnih energija tog perioda.
Njena ideja vodilja bila je da London dobije platformu koja bi, po uzoru na Nedelje mode u Njujorku i Parizu, objedinjavala mlade dizajnere i davala im vidljivost u institucionalnom okviru. Umesto da se moda razvija fragmentarno, Franks je zagovarala zajednicu – mrežu mladih kreativaca koji se međusobno podržavaju, razmenjuju resurse i grade identitet britanske mode kao kolektivni projekat.
U tom smislu, njen doprinos LFW-u nije samo istorijski, već strukturalan: ideja da moda nije izolovani spektakl, već sistem odnosa između dizajnera, medija, publike i grada. Ta filozofija zajedništva danas se prepoznaje kao jedan od temeljnih narativa London Fashion Weeka.
Ovogodišnje izdanje, koje se održava od 19. do 23. februara 2026, upravo naglašava tu dimenziju – zajednicu kao osnovu britanske kreativnosti.
London između nostalgije i reinvencije
LFW 2026 osciluje između prošlosti i budućnosti: omaž velikim imenima poput Costelloea, ali i snažna afirmacija mladih dizajnera koji modu koriste kao politički i kulturni alat. Dok Pariz i Milano ostaju centri luksuza, London se sve više pozicionira kao laboratorija identiteta i eksperimenta.
U tom smislu, LFW možda više nije najglasnija modna pozornica sveta – ali jeste jedna od najznačajnijih kada je reč o novim idejama. A u eri kada moda mora da govori o društvu jednako koliko i o tkanini, ta uloga postaje njegova najveća prednost.
Fotografije: Profimedia