Džonatan Anderson je bez sumnje postao jedno od najvećih imena u modi tokom 2025. godine. Lako je razumeti zašto, kada se osvrnemo na njegovu priču, ključne momente u karijeri i filozofiju koja ga je učinila savršenim prototipom kreativnog direktora u eri savremene mode.
Kao dizajner o čijem debiju u modnoj kući Dior se najviše pričalo, zaslužuje i zahteva da ga bliže upoznamo, kako bismo razumeli njegov „jezik“ koji će sigurno biti jedan od najdominantnijih i uticajnijih i u 2026.
Džonatan Anderson: Dizajner kao kustos
Anderson je Irac, rođen 1984. godine. Odrastao je u Severnoj Irskoj obeleženoj građanskim tenzijama, sa snažnom željom da pobegne i pusti svoju maštu da odleti daleko.
Od samog početka oblikovala su ga dva ključna elementa. Prvi se tiče porodice i ranih izbora: njegov otac bio je ragbi igrač, dok je on izabrao pozorište. Dva sveta koja zahtevaju disciplinu i timski rad – osobine koje će kasnije postati centralne u njegovoj karijeri. Drugi element je susret sa Manuelom Pavesi, fotografkinjom i modnom koordinatorkom u Pradi, koja mu je postala pravi mentor: pružala mu je podršku, usmeravala ga i ohrabrila da se upiše na London College of Fashion, gde se školovao za dizajnera.
Godine 2008. debitovao je sa svojom prvom kolekcijom za brend JW Anderson. Od tog trenutka rast je bio munjevit: 2012. godine LVMH je investirao u istoimeni brend, dajući mu strukturu i stabilnost, a već 2013. imenovan je za kreativnog direktora modne kuće Loewe.
Za samo nekoliko godina transformisao je ovu istorijsku, tada već uspavanu špansku kuću kožne galanterije u jednu od najzanimljivijih unutar grupacije, zahvaljujući savršenom balansu između zanatstva i kulture. Paralelno je nastavio da razvija sopstveni brend.
Smatra se jednim od najbriljantnijih dizajnera našeg vremena. Kao milenijalac, shvatio je da se tehnološki alati moraju savladati i koristiti za dijalog sa željama potrošača, ali bez toga da ga trendovi preplave.
Njegove kolekcije nikada ne prate jednu jedinu liniju. Kao poznavalac, kolekcionar i proučavalac savremene umetnosti, kreće se poput kustosa. Dokaz za to je njegova izložba Disobedient Bodies u galeriji Hepworth Wakefield 2017. godine: putovanje koje je dovelo skulpture i umetnička dela u dijalog sa avangardnim komadima iz njegove arhive i muzejske kolekcije, promišljajući odnos između tela, mode i forme, piše nss magazine.
Takav pristup je ponovio i na svojoj Loewe reviji za proleće-leto 2025, gde je skulptura malog bronzanog ptičeta umetnice Tracey Emin bila postavljena u centru piste, sugerišući ptičju perspektivu. U kolekciji je predstavio niz prepoznatljivih arhetipova – od cvetnih suknji u obliku kruga do majica sa perjem sa Mozartom i Van Gogom.
Takva ista metoda ga je dovela do debija sa Dior Homme i pokreće njegove izlete u svet filma, počevši sa Challengers u saradnji sa Lucom Guadagninom: moda kao scenario, a ne samo proizvodnja odeće.
U sistemu koji je iscrpeo kodove i našao utočište u mikrotrendovima, njegov kustoski pristup postaje ključ za ponovno činjenje sveta mode poželjnim. On ga sprovodi sa jasnoćom, ironijom i metodom.
A dok čekamo da vidimo šta će sledeće učiniti sa Diorom, njegov istoimeni brend je napravio strateški izbor: transformisao se iz brenda odeće u lifestyle brend.
Više od 560 objekata: keramika, vintage stolice, zanatski med, knjige – pričaju njegovu estetiku kao živi arhiv. Izbor koji odražava duh vremena, i koji sve više podstiče ljude da ulažu u predmet, a ne samo u kaput.
Jasnoća kojom Anderson interpretira sadašnjost čini da bude korak ispred svih, jer sada je više nego ikada očigledno da je moda čista zabava, a svet sve bliži filmskom pripovedanju.
Naslovna fotografija: Agence / Bestimage / Profimedia