Bade mantil i akten tašna – dobrodošli u apokalipsu poslovnog kodeksa odevanja
Nekada davno radio sam u medijskoj kući gde bi, po nepisanom pravilu, već polovinom juna svima stigao mejl od HR kako treba da obratimo pažnju u čemu ćemo dolaziti na posao tokom leta.
Redakcije, koje su uglavnom popunjavale glamazonke odevene u Zara kombinezon haljine sa najtanjim bretelama ili kratke Marant suknje uz rimljanke od tankog đona sa tri podjednako minimalne tračice oko noge i momci što bi nezavisno od sezone pratili stilski narativ “Upravo stigao sa Circuita u Barsi”, uz kratkotrajno tinjanje negodovanja bi se narednih dana povinuli poslovnijem stajlingu – da bi se krajem meseca ponovo vratili na “heat is on” modni režim.
Lično, oduvek alergičan na siktavi ton elektronske pošte sa adrese kadrovske.
Vremenom sam rešio da korpo okrilje zamenim pitomijim i posvećenijim okruženjem freelance rada u kome mogu da biram svoje saradnike koji, provereno, ni ne trepnu kad me svaki put vide u trenerci. A onda je došla pandemija, pa su trenerke postale nova odela, jer su svi shvatili da je pamuk sa elastičnim strukom i čaurom u vidu kapuljače možda jedina uteha u svetu kome se dešava svašta nešto čudno.
Oni koji su za potrebe svojih profesija morali da održvaju privid da planeta nije na kolektivnom bolovanju, za online sastanke bi preko stare izbledele pidžame obukli onu jednu jedinu košulju što se lako pegla – kombinacija će kasnije na Twitteru dobiti i nadimak “Zoom mullet” aludirajući na Tarzanku koja je “business in the front, party in the back”.
Nekoliko lockdowna i nebrojene bočice asepsola kasnije, niko nakon povratka “u novu normalnost” nije imao nameru da ponovo ozbiljno shvati “dress for success” .
Uprkos tome što su kreatori zdušno prionuli na to da nam ponude milion i jednu verziju “power” odela (za oba pola). Najbolje odevene devojke koje poznajem uzele bi te sakoe oštro modelovanih ramena i samo ogrnule preko istih onih golih haljina sa početka teksta. A muškarci? Nisam video nikoga sa kravatom, ne pamtim!
I tako smo nekako stigli u ovu, brzopleto hladnu jesen – kada je sve po redu i ništa ne valja – na različitim ulicama Evrope su influenseri i tenkovi, izlozi su puni odeće koja je idealna za neku Netflix seriju što bi bila smeštena u kakvu raskošnu advokatsku firmu, samo mi nismo još naštelovani na to da poverujemo kako je korporativna utopija ponovo moguća.