Kriza u luksuznom sektoru ne jenjava – već samo ubira nove žrtve. Duže vreme u industriji se priča da Valentino, kojim trenutno zajednički upravljaju Mayhoola iz Katara i Kering, ne stoji finansijski baš najbolje.
Kriza je započela još kada je dugogodišnji CEO brenda, Jacopo Venturini, napustio posao iz ličnih razloga. Zatim, nakon promene kreativnog vođstva, Valentino se našao na udaru javnih kritika. Takođe, izveštaj iz Il Foglio i Corriere della Sera ukazuje na turbulentan ambijent i pad prodaje.
Jasno je: Valentino je modna kuća koju je zahvatila ozbiljna kriza i potreban joj je novac, pa su vlasnici „ubrizgali“ 100 miliona evra u blagajnu brenda, navodi nss magazine.
Koliko je ozbiljna kriza u modnoj kući Valentino?
Kako BoF objašnjava, ovaj novčani podsticaj izazvali su zahtevi banaka među kojima su Intesa Sanpaolo, BNP Paribas, BPM, Monte dei Paschi di Siena, pa čak i italijanski državni fond Cassa Depositi e Prestiti, koji su prošle godine brendu kolektivno pozajmili 530 miliona evra.
Prema sporazumu, svakih šest meseci tokom naredne četiri godine morao je da se proverava takozvani leverage ratio, finansijski indikator koji upoređuje dug kompanije sa njenom sposobnošću da ostvaruje profit. U praksi, znak nepoverenja – i signal da je kriza i te kako stvarna.
Prema navodima BoF, brend nije ispunio neke od ovih obaveza (nije jasno koje), što je navelo različite poverioce da izvrše pritisak na vlasnike brenda. Ideja je bila da se ubrizgaju nova sredstva u blagajnu kompanije kako bi se izbegli veći problemi poput neizvršenja obaveza ili prinudne restrukturizacije.
Nijedan od dvojice suvlasnika nije dao izjavu, ali je jasno da su rizici za brend veoma konkretni, ako ne i egzistencijalni. Zapravo, prema finansijskim izveštajima o kojima je prošlog septembra izveštavao i Bloomberg, dugovi kuće Valentino iznosili su oko milijardu evra.
Brojevi bi mogli da sugerišu da brend ima problem sa popularnošću, ali to nije slučaj. Uprkos blagom padu prodaje, problem leži u internim troškovima. U aprilu je godišnji izveštaj brenda otkrio da su ukupni prihodi u 2024. godini blago pali, ali da je rast brenda bio manji od inflacije. Čista profitabilnost – bez kamata, poreza i amortizacije – pala je za 22%, što znači da su interni troškovi porasli, ali da rast nije mogao da ih nadoknadi.
Treba reći i da su snažna ekonomska nestabilnost ove godine, rast carinskih tarifa i usporavanje ključnih tržišta deo šire slike. U proteklim mesecima brend se fokusirao na smanjenje wholesale prodaje i na prodaju kroz sopstvene direktne kanale. To je dovelo do rasta u ovim segmentima (uključujući i parfeme i beauty, koji navodno dobro posluju), ali i do 20% pada prodaje preko trećih strana, odnosno multibrend butika i velikih online prodavnica.
Ukratko, postoje ozbiljni problemi i pritisci, ali stvar se ne svodi samo na prodaju. Zapravo, pad od 2-3% prijavljen za 2024. godinu sugeriše da je brend ostao relativno stabilan.
Problem leži u troškovima brenda, verovatno prevelikim, koji su ga sada doveli u nezgodnu poziciju. I ovde se može pretpostaviti da bi Keringov novi CEO Luca De Meo mogao da interveniše kako bi se troškovi učinili efikasnijim, prateći novu strategiju koja se već sprovodi u matičnoj kompaniji.
U svakom slučaju, konačna ocena novog smera brenda stići će uz godišnje rezultate koji će biti objavljeni na proleće – a možda će i kriza konačno biti prevaziđena.
Naslovna fotografija: SplashNews.com / Splash / Profimedia