LVMH i Kering, konglomerati u čijem su vlasništvu brojni prestižni brendovi, sredinom oktobra su objavili finansijske rezultate za treći kvartal ove godine, koji su neke naveli da pomisle da moda konačno izlazi iz krize luksuznog sektora. Ali, da li je zaista tako?
Uprkos tome što se tehnički ne mogu definisati kao pozitivni, rezultati su mnogo manje negativni nego inače, budući da pokazuju, po prvi put ove godine, skroman rast prodaje.
Ovi podaci su važni jer bi zaista mogli da signaliziraju ublažavanje krize koja pogađa sektor luksuza već više od godinu dana. Sa rastom prihoda od 1% na 18,28 milijardi evra, LVMH grupa je nadmašila očekivanja analitičara, koji su predviđali pad od 0,6%, piše nss magazine.
Rast prekida negativan trend kulminirao je padom od 4% zabeleženim u drugom kvartalu. Je li to znak da je moda ponovo pred zaokretom?
Luksuzna moda na velikoj raskrsnici
LVMH rezultati ne odražavaju uspeh debija novih kreativnih direktora od pre nekoliko nedelja, čiji proizvodi još uvek nisu stigli na tržište.
Zbog toga su najviši rukovodioci grupe izrazili oprez i izjavili da će četvrti kvartal biti pravi test za stvarni oporavak. Kad je u pitanju Celine, prva kolekcija Michaela Ridera stiže u novembru, dok su torbe već dostupne.
Što se tiče modne kuće Dior, muška linija stiže u januaru, a ženska u drugom kvartalu. U međuvremenu, kampanja sa Mijom Goth, Gretom Lee i Mikey Madison je revitalizovala prodaju torbe Lady Dior, dok torba Dior Toujours i dalje beleži dobar učinak.
Može se reći da se moda nije skroz opravila, ali je prestala da „krvari“. LVMH sektor odeće kožne galanterije je zabeležio pad prihoda od 2%, na 8,5 milijardi evra, što je ipak jasno poboljšanje u odnosu na -9% iz prethodnog kvartala i bolje od procena analitičara koji su predviđali -4%.
Najvažniji motor grupe kad je u pitanju moda, Louis Vuitton, poslovao je nešto bolje od proseka, dok je Dior, bez izuzetnih rezultata, zabeležio značajan napreda na svim glavnim tržištima, prema rečima Cécile Cabanis, finansijske direktorke LVMH-a.
I finansijski rezultati Keringa za treći kvartal pokazuju naznake poboljšanja. Organska prodaja grupe opala je za 14% u kvartalu koji je završen 30. septembra, što je pad koji, iako značajan, premašuje očekivanja analitičara, koji su predviđali pad od 16%.
Ukupni prihodi iznosili su 3,42 milijarde evra, uz smanjenje od 5%, što je neznatno iznad tržišnih projekcija postavljenih na 3,31 milijardu evra.
Čak i organski pad od 15%, skromniji od očekivanog, označava vrlo spor i postepen napredak za drugi po veličini luksuzni konglomerat na svetu.
Glavni brend Kerina, Gucci, zabeležio je pad organske prodaje od 14% u odnosu na prethodni kvartal, kada je pad iznosio 25%. Ukratko, to je znak blagog oporavka, jer je izbegnuto pogoršanje koje su predviđali stručnjaci.
Paralelno, Saint Laurent je zabeležio organsko smanjenje prodaje od 4%, dok je sektor „ostalih modnih kuća“, u koje spadaju Balenciaga, Alexander McQueen, Boucheron i Qeelin, pokazala blagi rast od 1%. Bottega Veneta zabeležila je rast od 3%.
Svi ovi trendovi odražavaju performanse koji, iako su daleko od nivoa rasta tržišta, ukazuju na delimičnu stabilizaciju kada je luksuzna moda u pitanju.
U svetlu ovih brojki, novi izvršni direktor Keringa, Luca de Meo, koji je zvanično preuzeo dužnost 15. septembra, istakao je svoju odlučnost da sprovede plan preokreta. Takođe je izjavio da rezultati za treći kvartal predstavljaju jasno poboljšanje, ali da su i dalje nedovoljni.
„Ova situacija jača moju odlučnost da intervenišem na svim aspektima poslovanja kako bih vratio naše modne kuće i grupu na lidersku poziciju koju zaslužuju“, potvrdio je.
To čini nedavnim strateškim odlukama kao što su prodaja beauty poslovanja kompaniji L’Oréal, odlaganje dogovora sa Mayhoolom za preuzimanje preostalog udela u Valentinu, kao i imenovanje Francesce Bellettini za predsednicu i izvršnu direktorku brenda Gucci.
Najveći gubitnik
Alexander McQueen je bez sumnje najproblematičniji brend: kompanija je relativno mala, nema popularne torbe niti parfemsku liniju, a ni kritički ni komercijalni uspeh.
Iz tog razloga, Kering je pokrenuo globalni strateški pregled koji bi mogao dovesti do ukidanja 55 radnih mesta, odnosno jedne trećine administrativnog osoblja u londonskom sedištu. Ideja je da se kompanija u naredne tri godine vrati na održivu profitabilnost.
Kering za sada isključio planove o prodaji ovog ili drugih brendova. Odluka o racionalizaciji poslovanja uklapa u strategiju već viđenu kod drugih brendova grupe, gde su zatvaranja prodavnica, prodaja nekretnina i smanjenje broja zaposlenih pomogli da se ublaži katastrofalna prva polovina godine, tokom koje je profit pao za 46%.
Naslovna fotografija: JULIEN DE ROSA / AFP / Profimedia