„Anna“ je neautorizovana biografija koju je o Anni Wintour napisala novinarka Amy Odell. Knjiga je zasnovana na oko 250 intervjua sa njenim prijateljima i kolegama, a sama Wintour nije žalal da se sastane sa autorkom. Odbila je dpreko deset molbi za intervju upućenih preko zajedničkih poznanika i prijatelja. Donosimo vam nekoliko odlomaka iz knjige koja još uvek nije prevedena kod nas ali je možete naručiti.
PRVI MUŽ I PORODICA
Italijanski fotograf Oliviero Toscani priseća se kako joj je, u toku jedne svađe u vezi sa snimanjem rekao: „Slušaj, Anna. Tebi treba psihijatar.“ nekoliko nedelja kasnije, Anna ga je pozvala: „Našla sam psihijatra. I udaću se za njega.“
Dr David Shaffer upoznao je Wintour na zabavi sa prijateljima. Stariji od nje 13 godina, preselio se iz Londona u Njujork da bi vodio Odeljenje za dečiju psihijatriju pri univerzitetu Kolumbija. David je bio single, Anna je živela sa tadašnjim momkom, novinarom Michaelo Stoneom. !Michale je slao cveće. David je slao cveće. Svakog dana,“ seća se Lori Schechter, tadašnja Annina asistetkinja. Bili su tu i Shafferovi telefonski pozivi nakon kojih je Wintour „odlazila na ručak“ samo da bi se vratila „gladna i raščupane kose“.
Shaffer je hodao pogrbljeno i nije bio neki lepotan. Bio je potpuno različit od plejboja koje je Wintur znala pre njega. Annin otac Charles znao je da kaže kako je njegova ćerka imala „puno jako privlačnih momaka sa ekrtremno nestabilnim karakterom.“
U vreme kada su se seli, Wintour je bila u ranim tridesetim i želela je decu. Možda je u Shafferu videla svoju budućnost. On je i nju i njen psao shvatao ozbiljno, osećao je moć koju sa sobom nosi. Ipak, neki prijatelji osećali su dozu neiskrenosti u njegovoj podršci. Možda zbog toga što je bio psihijatar ali izgledalo je kao da uživa u tome da ljude okreće i pujda jedne protiv drugih. Shaffer ju je svaki dan nekoliko puta zvao na posao, a Annini prijatelji su ga opisivali kao „Svengalija Anne Wintour“.
Anna i David Shaffer
Anna je posle posla pokazivala Schafferu članke i prelome za Vogue. Laurie Jones, njen bivši kolega, seća se kako sa vraćala od kuće sa stranicama nakojim su bile dopisane nove rečenice i fraze koje nisu bile iz njenog rečnika: „A ako ste je pitali nešto u vezi sa člankom, ućutkala bi vas.“ André Leon Telly izjavio je kako je Schaffer bio urednik Voguea iz senke: „Svako veče je nosila mockup kući da ga pređe sa svojim mužem.“
Njihov sin Charles rodio se 1985. Ćerka Katherine, poznatija kao Bee, rodila se 1987. Wintour je prilagodila svoje radne sate prema deci. Svako jutro u 07.15 ona i vozač su ih vozili u školu. U intervjuu iz 1998, Anna je sebe opisala kao „religioznu“ pošto nije ostajala do kasno na poslu kako bi mogla da večera sa decom. Njene kolege kažu kako se uvek javljala na telefon ako su je deca zvala, nevezano za to koliko je bilo bitno ono što je trenutno radila.
Roditelji druge dece i prijatelji sećaju se kako su se jedne godine za Noć veštica svi okupili u Anninoj kuhinji tokom dečije zabave. Čavrljala je sa drugim roditeljima, praznila mašinu za sudove, pravila kafu za sina svog muža iz drugog braka. „Bila je veoma zauzeta ali je kao majka radila najbolje što je mogla.“ kaže Susan Beidel, jedna od gošći te večeri. „Anna je bila uključena u život svoje dece koliko god joj je to posao dozvoljavao.“
Meredith Asplund počela je kao stažista u Condé Nastu 1993. godine, a zposlena je kao Annina asistenkinja meseca dana nakon toga. Wintour je svako jutro zvala kancelariju iz kola kako bi im rekla da stiže. „Tu sam za 15 minuta,“ rekla bi, a to je bio znak da Asplund otrči po njen latte i moli boga da lift ne bude spor. Asplund kaže da je Anni bilo važno kako asistenti izgledaju, baš kao i drugi zaposleni. „Bilo je trenutaka kad bi vas pogledala sa neodobravanjem u stilu „Šta to zaboga nosiš? Zašto te pantalone sa tim topom?“ Najteži deo posla bio je procesuiranje Anninih zahteva. Asistenti nemaju pravo da traže dodatna objašnjenja ili informacije. Boje se da je pitaju čak i šta je zapisala na parče papira.
Nisu svi izdržali. Radni dan nekad traje i po 12 sati i više, asistenti se bude u sred noći i u glavi im je da li treba da provere mail ili obave nešto za Annu. Uprkos teškoćama i stresu, mlade devojke smatrale su da će im rad za Annu otvoriti mnoga vrata.