Moda je prerasla bajke – vreme je za grotesku
Radikalan brend otvara Nedelju mode u Parizu.
Povezano
Često se priča da savremenoj modi nedostaju priče koje podsećaju na bajku. Ne mislimo na haute couture kreacije kakve bi nosile princeze. Čak ni na priču Bavite Mandave, Chanel lica koje je „otkriveno“ u metrou. Mislimo na uspon talentovanih ljudi koji grade svoj put ni iz čega, ne dolaze iz bogatih porodica i uspevaju da se probiju isključivo svojom autentičnošću. Takav je brend Matières Fécales, dizajnera koji su od skvotiranja u Njujorku došli do prestižnog termina za svoju reviju – zatvaranja prvog dana predstojeće Nedelje mode u Parizu.
Poslednja večernja revija u Parizu po pravilu je važno mesto u rasporedu, jer se svaki dan uvek zatvara u velikom stilu. Činjenica da je ove godine ta pozicija pripala brendu Matières Fécales govori sama za sebe. Govori nam, takođe, da savremenoj modi možda nije potrebna bajka, već – groteska.
Za samo nekoliko godina, brend je organski rastao, osvajajući crvene tepihe i brzo zauzimajući prostor koji su nekada držali McQueen i, pre svega, (kontroverzna) Dilara Findikoglu – prostor mračno romantične mode prožete simbolikom.
U nazivu brenda, koji se prevodi kao „fekalne materije“, krije se sva njihova genijalnost: precizno i vešto postavljena provokacija, srednji prst učmaloj industriji kojoj je više nego ikad potrebno da je neko svojski prodrma.
Osnivači brenda, Hana Rouz Dalton i Stiven Radž Baskaran dolaze iz Montreala.
„Hana i ja smo niko i ništa. Ne dolazimo sa koledža Central Saint Martins niti imamo takvu vrstu razvojnog puta. Nismo radili ni za jedan veliki brend. Nemamo takvu biografiju“, rekao je Baskaran za Bazaar prošle godine.
Upoznali su se u školi. Hana je odlučila da nauči da pravi odeću kad se srušila fabrika tekstila u Bangladešu i odnela živote 64 radnika. Za Baskarana, koji je gvajanskog i šrilankanskog porekla, moda je došla nešto kasnije, kroz crtanje, nakon što je odgledao emisiju o Džonu Polu Gotjeu.
Dvojac je 2014. godine pokrenuo sopstveni brend, prodajući kreacije na platformi Depop dok su skvotirali u jednom njujorškom klubu, pre nego što su ostvarili saradnju sa Rikom Ovensom – najpre kroz viralne skin cipele u obliku ljudske kože, da bi zatim postali deo asortimana konceptualne prodavnice Dover Street Market.
Sada, Matières Fécales stoje rame uz rame s prestižnim istorijskim modnim kućama u Parizu. I to su svakako zaslužili.
Šta modni brend može da bude?
Matières Fécales zauzimaju istaknuto mesto u industriji koja je, trenutno, izuzetno homogena. Velike modne kuće iznova recikliraju svoje dizajnerske „kodove“, odnosno oživljavaju uspešne odevne komade i kolekcije iz prošlosti, dok algoritam sve to izjednačuje s replikama brze mode i istim autfitima influensera.
Zato imamo utisak da se sve vrti u krug, da nema ničega novog ni uzbudljivog – zato se, uostalom, pojavio Instagram profil Boringnotcom (kao parodija Stylenotcom), koji okuplja ljude oko jednostavnog stava: moda nikad nije bila dosadnija.
Moda je, ukratko, izgubila kulturnu relevantnost i uticaj – i baš zbog toga Matières Fécales dolaze kao osveženje.
Za nss magazine, Stiven objašnja da su počeli da se bave estetikom posthumanizma još 2014. Do 2016. to je postalo nešto sa čime su se u potpunosti kreativno identifikovali.
„Dovodili smo u pitanje šta uopšte znači biti čovek. Sada je 2026. godina, tako da je modnoj industriji bilo potrebno skoro čitava decenija da to zaista razume i da se, možda, i sama prepozna u tome. I dalje mislim da tu ima još mnogo toga da se istražuje“, rekao je.
Moda definitivno upija andergraund estetiku, ali u svojoj suštini, ta estetika potiče iz ljudskog izražavanja. Za Matières Fécales, proistekla je iz osećaja da ne pripadaju Monrealu, pa čak ni sopstvenim porodicama. Taj osećaj vanzemaljske otuđenosti pretvorili su u svoju umetnost.
„Modni urednici možda rekreiraju taj izgled na površinskom nivou za potrebe brzog snimanja, ali za nas je to bio život – i još uvek jeste. To je realnost mnogih ljudi koje poznajemo. Tako da, iako moda može da upije površinu, ljudima je potrebno više vremena da razumeju dublje značenje. Kritičko razmišljanje konačno ulazi u pop kulturu“, dodao je.
Izbor modela na njihovim revijama je istovremeno inkluzivan i provokativan: biraju manekene svih starosnih dobi, građa tela i rodnih izražaja. Njihove kolekcije dovode u pitanje arhetipske kodekse odevanja – od korporativnih uniformi do složene svečane odeće – dekonstrukcijom i izobličavanjem silueta i materijala.
Kako piše WWD, za Baskarana ključno pitanje glasi: zašto u marketingu, u poslovanju, ne bismo mogli da promovišemo i kritičko razmišljanje?
„Dubina u svetu luksuza je upravo ono što potrošači traže od nas i mi ćemo im to pružitii (…) I dalje verujem da potrošač sa sobom ponese nešto, čak i ako to nije fizički proizvod, i to je takođe važno. Na kraju krajeva, nije sve u novcu, zar ne?“
Naslovna fotografija: Profimedia