Schiaparelli i Dior: Dve couture kolekcije koje će se pamtiti
Modna bajka!
Počela je Nedelja visoke mode u Parizu, možda i najprestižniji događaj u modnom kalendaru, koji ovog januara donosi haute couture vizije novih kreativnih direktora istorijskih kuća – pre svega mislimo na Dior i Chanel.
Već prvog dana, videli smo dve kolekcije koje će se sigurno dugo pamtiti – po lepoti, inovativnosti, efektu spektakla – jednostavno, zbog veština čitavog tima krojača koji su na majstorski način oživeli bajkovite modne ideje Džonatana Andersona i Danijela Rouzberija.
Dior i Schiaparelli predstavili su dve jednako zanosne haute couture kolekcije, koja su nas podsetile zbog čega se moda smatra istinskom fantazijom i vrhunskom umetnošću.
Donosimo mali osvrt na obe revije.
Dior Haute Couture: Laboratorija ideja
Na Dior reviji, Anderson nije samo prikazao odeću; predložio je radikalno dekonstruisanje krojačkog šablona iz sredine 19. veka. Njegova couture revija je bila priča o „ženama-cveću“ ponovo osmišljenim za 2026. godinu, u kojoj se „ugroženi zanat“ ateljea ne štiti tajnovitošću, već emotivnim, gotovo laboratorijskim istraživanjem prirode i umetnosti, ističe Kendam.
U propratnim beleškama uz kolekciju naveo je da su ovi cvetovi simboli „kreativnog kontinuiteta“ — fizička manifestacija razmene između Galijana i njega samog, ali i svih ostalih kreativnih direktora koji su oblikovali 79-godišnju istoriju Diora, sve do samog Kristijana Diora.
Narativni luk revije pratio je putovanje kroz svojevrsni „kabinet čuda“. Anderson je želeo da se kreće po tankoj liniji između stvarnog i veštačkog u prirodi, inspirisan buketićima ciklame koje mu je poklonio sam Galijano.
Kroz saradnju sa umetnicom Magdalene Odundo, kolekcija je Dior ženu predstavila kao živu skulpturu, spajajući drevnu dušu keramike sa prolaznom lepotom omiljenog cveta Andersona – đurđevka.
Revija je otvorena zaobljenim, plisiranim haljinama, zatim smo videli kapute u obliku peščanog sata i drapirane toalete optočene hiljadama mikro-latice od tkanine, kao i prozirne topove precizno konstruisane poput spirala morskih školjki.
Kolekcija je uključivala i autentične antikvitete: minijature iz 18. veka koje je naslikala Rosalba Karera bile su pričvršćene na dugačke stole, dok su tašne bile presvučene originalnim tkaninama iz doba Marije Antoanete, a nakit je bio ukrašen meteoritima i fosilima, spajajući geološko sa krojačkim.
Anderson ističe da couture atelje vidi kao prostor nalik laboratoriji za ideje.
„Upravo je to poenta. Mislim da je suština dizajniranja u tome da ljude nateraš da požele nešto što ranije nisu želeli. Ako sam jednu stvar naučio u Dioru, to je da ideje jednostavno treba iznositi u svet.“
Schiaparelli Haute Couture: Predatorska lepota
Ove sezone, Danijela Rouzberija je inspirisalo putovanje u Rim, gde ga je oduševila napetost između statičnih, rigoroznih zidova Sikstinske kapele i „orgazmičkog“ Mikelanđelovog plafona.
Ovosezonski narativ napustio je tradicionalne couture kodove nežnosti u korist opasnije, predatorske faune. Putovanje kroz kolekciju upoznalo nas je sa nizom „lepih stvorenja“. Zamenjujući meke latice bodljikavim šiljcima i repovima škorpije, Rouzberi je ispričao priču o ženi koja nije samo posmatrana, već postaje predatorska.
Ako analiziramo tehničke veštine potrebne za realizaciju ovakve nadrealističke vizije, majstorstvo Schiaparelli ateljea nesumnjivo je bez premca. Rouzberi je pomerio granice konstrukcije, projektujući korsetirane topove i strukirane jakne sa „pretećim“ repovima škorpije koji se, prkoseći gravitaciji, uzdižu iz donjeg dela leđa.
Poseban komad – balska haljina sa korsetom koja oponaša pticu u letu – oslanjala se na unutrašnje konstrukcije kako bi zadržala uzletni profil, potvrđujući da je Rouzberi zaista „Mikelanđelo couture konstrukcije“.
Rouzberi je jedini koji dosledno tretira pistu kao prostor istinskog umetničkog rizika. Način na koji odaje počast nasleđu Else Schiaparelli savršen je primer kako se jedna istorijska kuća održava živom i relevantnom.