Prva asocijacija na streetwear je često bunt i rušenje normi, jedinstveni kotratas formalnom garderoberu i visokoj modi, dok usput preuzima reference iz različitih subkultura. Nastanak ovog modnog fenomena se vezuje za devedesete, kada je njujorški hip hop talas proizveo i globalizovao novi vid casual estetike. Danas je streetwear moda hibrid različitih stilova, koji nije ograničen samo na streetwear brendove.
Kakvi kupci, takvo tržište
Konzumenti streetwear mode sve više stavljaju akcenat na individualizam umesto na slepo praćenje trendova.Lako se može predpostaviti da je ova promena nastala usled turbulentne ekonomije i paradoksalno brzim promenama stilova.
Grafičke majice i duksevi koji su definisali streetwear polako ustupaju mesto širem spektru odevnih komada povezanih sa određenim subkulturama i zajednicama.
Dve godine stara platforma Luke’s preuzela je koncept prodaje preloved vintage komada luksuzne mode. Osnivač ove platforme je već imao dvanaestogodišnje iskustvo u preporodaji high end streetwear odeće, obuće i aksesoara. Na novoj platformi su registrovani potrošači koji su do skoro bili fotkusirani na streetwear brendove, a danas na ovom sajtu pretražuju i kupuju Balenciaga, Vetements, Martin Margiela i Rick Owens komade. Kako je došlo do ove promene i da li to znači kraj za tradicionalne streetwear brendove?
Savestan potrošač
Prosečni potrošač sada ima bolje obrazovanje, pa i svest o prolaznosti trendova.
Streetwear kupci sada traže individualni stil, a patike više nisu više taj statement deo svakog outfita. Promene u kupovnim navikama, povezane sa nesigurnom ekonomskom situacijom, dovele su do toga da potrošači postaju selektivniji, tražeći komade sa etičkom pozadinom i umetničkom vrednošću.
Iako kultura logotipa i dalje opstaje, kupci su sada orijentisani na personalizaciju i širi izbor modnih opcija.
Streetwear ipak nije mrtav, mada se može reći da se tržište brendova poput Supreme, Off-White i Palace ohladilo, za njima i dalje postoji potražnja. Ono što se promenilo jeste da kupci streetwear-a više nisu monolitni, lojalni samo jednom brendu od glave do pete. Umesto toga, prodavci i analitičari kažu da mladi potrošači, koji su pre nekoliko godina možda kupovali samo grafičke majice i dukseve, sada prihvataju raznovrsnu garderobu koja kombinuje streetwear, tradicionalne brendove i luksuznu modu.
Daleko od toga da je luksuzna moda postala pristupačnija, ali u streetwear kulturi je poslednjih sezona postala praksa da se outfit začini nekim ozbiljnim luksuznim komadom. Naprosto, postoji dijagram preklapanja kupaca streetwear odeće i estetike luksuznih brendova, koji, s druge strane, rado koketiraju sa subkulturalnim referencama.
Nekada je delovalo nespojivo, ali danas možemo uklapati kultni Vivienne Westwood korset, koji je proteklih sezona bio najtraženiji vintage komad na preloved sajtovima, sa The Frankie shop širokim pantalonama ili da majicu sa grafičkim natpisom i farmerke uparimo sa Dior punk tašnom iz doba Galliana.
Šta se (ne) kupuje?
Promene takođe utiču na to gde kupci streetwear-a usmeravaju svoj novac. Mnogi postaju oprezniji u turbulentnim globalnim tržištima i zbog pretnje recesije. Prema analizi podataka o kreditnim karticama koju je sprovela Earnest Analytics: kupci koji su ranije kupovali direktno od Supreme-a potrošili su 9,1 odsto manje na odeću, aksesoare i robne lance u 2023. godini u poređenju sa prethodnom godinom, a 7,7 odsto manje u prvih šest meseci 2024. godine.
Ovaj opšti pad potrošnje ne znači da potrošači više ne kupuju streetwear brendove. StockX je izvestio da su Fear of God i Supreme i dalje najprodavaniji brendovi odeće na platformi tokom prvih šest meseci 2024. godine. Međutim, najbrže rastući brendovi u tom periodu uključuju njujorški Denim Tears, Gucci i Asics.
Ista kultura, više potrošačkih opcija
U svojoj suštini, streetwear je kategorija koja je i dalje definisana vezom sa nišnim subkulturama i zajednicama. Ta kulturna veza postoji i danas, samo u drugačijem obliku nego ranije.
Majice, duksevi i kape, koje su nekada bile originalno platno za streetwear, zamenjene su bilo kojim proizvodom koji ima priču iza sebe — modus operandi brendova kao što je Denim Tears, koji je usredsređen na narativ o crnačkoj kulturi kroz odeću, baš kao i Wales Bonner.
Kupci i dalje traže male, nezavisne brendove koji proizvode limitirane proizvode, pogotovo ako su artikli izrađeni zanatskom veštinom koja ne može biti deo masovne proizvodnje.
To ne znači da su brendovi koji koriste tipične streetwear kodove nestali. Imena koja su definisala kategoriju i dalje su prisutna, uključujući Supreme, čak i nakon što je više puta prodat.
Odeća sa logotipima nastaviće da služi kao znak pripadnosti za potrošače koji ih prepoznaju. Zahtevi današnjih streetwear kupaca jednostavno podrazumevaju više konkurencije i više opcija.
Foto: Pinterest