“Nikoga više ne zanimaju opera i balet?” Margiela odgovara orkestrom od 43 muzičara
Povezano
U trenutku kada je izjava Timothée Chalamet da „nikoga više ne zanimaju opera i balet“ izazvala buru reakcija na društvenim mrežama, modna kuća Maison Margiela odlučila je da ponudi potpuno drugačiji odgovor – ne kroz debatu, već kroz muziku, film i modu.
Njihova nova kampanja za Co-Ed Spring/Summer 2026 kolekciju nosi naziv Joy i funkcioniše kao kratki modni film koji u prvi plan stavlja upravo ono što se često smatra elitističkom ili zastarelom umetnošću: orkestar, koncertnu dvoranu i klasičnu kompoziciju. Samo što, u Margielinoj verziji, opera izgleda potpuno drugačije.
Opera kao haotično igralište
Film je snimljen u pariskom teatru Théâtre de la Villette, ali prostor ne izgleda kao tipična koncertna dvorana. Scena je pretvorena u neobično igralište – sa penjalicama, ljuljaškama i toboganima koji razbijaju formalnost prostora.
Ovaj vizuelni haos direktno se nadovezuje na temu kolekcije: “chaotic night at the opera.” Ideja je jednostavna – sudar discipline i igre, visokog i svakodnevnog, tradicije i savremene kulture.
Ako opera često deluje kao zatvoren svet sa strogim pravilima, Margiela je ovde pretvara u prostor slobodnog kretanja.
Max Richter i orkestar nove generacije
Centralna figura filma je kompozitor Max Richter, jedan od najpoznatijih autora savremene klasične muzike. Dok sedi za čembalom i izvodi originalnu kompoziciju, oko njega se nalazi orkestar sastavljen od 43 mlada muzičara.
Muzičari dolaze iz francuske organizacije Orchestre à l’École, koja deci i tinejdžerima omogućava da sviraju u školskim orkestrima. Upravo taj generacijski kontrast daje kampanji posebnu dinamiku: klasična muzika ne deluje kao relikt prošlosti, već kao nešto što i dalje ima publiku – i to vrlo mladu.
U isto vreme, orkestar nosi predimenzionirana odela iz nove kolekcije, premazana Margielinim prepoznatljivim Bianchetto efektom – slojem bele boje koji deluje kao spontani trag procesa.
Moda kao performans
Ovakav pristup kampanji zapravo nije iznenađenje za Maison Margiela, brend koji je od samog početka poznat po tome da modu posmatra kao formu performansa. Još od dana osnivača Martin Margiela, revije i vizuelne prezentacije često su funkcionisale kao konceptualni eksperimenti – od anonimnih modela do scenografija koje su više ličile na umetničke instalacije nego na klasične modne prezentacije.
U tom smislu, Joy se savršeno uklapa u Margielin narativ: moda nije samo odeća, već iskustvo koje uključuje prostor, zvuk i publiku. U filmu, mladi muzičari ne deluju kao statični deo scenografije, već kao aktivni učesnici u modnoj priči. Njihovi instrumenti, pokreti i interakcija sa prostorom stvaraju ritam koji kolekciju pretvara u nešto između koncerta, performansa i modne revije.
Nova publika za stare umetnosti
Upravo ta hibridna forma možda je i najzanimljiviji odgovor na pitanje koje je nedavno otvorio Timothée Chalamet. Ako opera i balet ponekad deluju udaljeno od savremene publike, projekti poput ovog pokazuju da problem možda nije u samim umetnostima – već u kontekstu u kojem ih posmatramo.
Kada se orkestar pojavi u modnom filmu, kada koncertna dvorana postane igralište, a mladi muzičari nose oversized odela premazana bojom, klasična muzika iznenada dobija novu energiju. Ne kao muzejski eksponat, već kao deo savremenog kulturnog pejzaža u kojem se moda, muzika i vizuelna umetnost prirodno prepliću.
Modni akcenti: arhiva i inovacija
Dok se radnja filma odvija poput performansa, kamera diskretno uvodi ključne komade iz kolekcije.
Najviše pažnje privlači povratak Margiela arhivskog heel-less koncepta – cipele koja stvara iluziju da nema petu. Ovaj model sada dolazi u formi western čizme i elegantne pump cipele, zadržavajući svoj gotovo nadrealni balans.
Tu je i nova Box Bag torba, izrađena od meke kože čije su ivice oblikovane pomoću thermoforming tehnike, procesa koji daje torbi čvrstu, arhitektonsku strukturu.
Moda, muzika i kulturna rasprava
U kontekstu nedavne izjave Timothée Chalamet – koja je otvorila pitanje da li klasične umetnosti gube publiku – Margiela kampanja deluje kao zanimljiv kontrapunkt.
Umesto nostalgije ili odbrane tradicije, brend bira drugačiji pristup: opera kao scena za igru, eksperiment i novu generaciju izvođača.
Drugim rečima, možda problem nije u samoj umetnosti, već u načinu na koji je predstavljamo.
Ako je suditi po Margielinoj verziji opere – sa orkestrom, modom i toboganom na sceni – publika bi mogla biti mnogo veća nego što mislimo.
Fotografije: Profimedia, Instagram