Pre koji dan je Rick Owens izbačen iz Zabranjenog grada u Pekingu. Kažu čuvari javnog reda i mira u Kini da Rick, Michèle Lamy i estetski slična ekipa koja se tu našla, nije bila prikladno obučena za posetu imperijalnom kompleksu.
Rick Owens je jedan od onih dizajnera čiji rad nije lako svrstati u određene modne kategorije. Njegov pristup nije samo estetski već filozofski, prožet životnim stavovima i unikatnim pogledom na svet. U svetu gde modna industrija često nameće pravila i trendove, Owens ih preispituje i subverzivno obrće. Njegov stil oslikava pobunu protiv konvencionalnosti—minimalizam koji u isto vreme odiše dramom, tamom i izazovom, uvek u sukobu sa granicama očekivanog. U svakom komadu koji stvori, prisutna je njegova nepokolebljiva poruka o slobodi, autentičnosti i samospoznaji.
Kako Rick Owens razume stil – modni i životni
Za početak – 10 pravila stila Ricka Owensa, koja je zastupao davne 2009. godine, u intervjuu za magazin Details.
- Nisam dobar u suptilnosti. Ako nećeš biti diskretan i tih, onda idi do kraja i imaj hrabrosti da obriješ obrve, izblajhaš kosu i staviš na sebe ogromne narukvice.
- Treniranje je visoka moda modernog doba. Nijedna odeća te neće učiniti da izgledaš ili se osećaš dobro kao fit telo. Kupi manju količinu garderobe i umesto toga idi u teretanu.
- Živim u Parizu već šest godina i moram reći da sindrom „ružnog Amerikanca“ i dalje postoji. Nekada ti samo dođe da kažeš: „Prestani da uništavaš pejzaž svojim autfitom.“ Ipak, sa dizajnerske tačke gledišta, izaziva me da redizajniram funny pack. Gledam na to kao izazov—nešto na šta treba da reagujem.
- Kada odelo postane osrednje, gubi moje interesovanje—mora biti oštro i klasično, skoro kao iz četrdesetih.
- Kosa i cipele govore sve. Sve između je oprostivo, sve dok ostaješ jednostavan. Pokušavati da govoriš odećom je pasivno-agresivno.
- Postoji nešto previše brbljivo u bojama. Trenutno želim crnu zbog njene oštrine i tačnosti.
- Žan-Mišel Frank, dizajner enterijera i nameštaja iz tridesetih, navodno je imao 40 identičnih dvorednih sivih flanelskih odela. Znao je ko je i predstavlja divan primer suzdržanosti i ekstravagancije.
- Mrzim prstenje i narukvice na muškarcima. Nisam fan ni muških, ni ženskih torbi—pa čak ni naočara za sunce. Ne volim suvišne aksesoare. Zar nije šik biti slobodan? Svaki sako koji pravim ima unutrašnje džepove dovoljno velike da stanu knjiga, sendvič i pasoš.
- Kada je u pitanju slojevito oblačenje, ponekad što više, to bolje. Kada slojevito nosiš crnu, izgledaš kao hodajuća skulptura Luize Nevelson, i to je vrlo privlačno. Dozvoliti sebi da budeš ranjiv je takođe jedna od najprivlačnijih stvari koje možeš da uradiš.
- Zanimljivo—kad god neko priča o pravilima, ja samo želim da ih prekršim. Zgražavam se nad samom idejom pravila.
Da li važe ista pravila 2009. kao i sada?
Ukratko, za američkog dizajnera, modni i životni stil neodvojivi su. Modni stil odraz je životnog; životni treba da prati modni, i tako u beskraj. Pa, je li se išta promenilo?
Nisam sigurna postoji li i kako bi bio opisan vanvremenski stil, ali mislim da je Rick Owens prišao dosta blizu njegovom opisu. Evidentno, ne voli da se pridržava pravila – u međuvremenu, uveo je boje u svoje kolekcije; dizajnirao je brojne aksesoare, čak i naočare za sunce. Ipak, za dva bismo mogli hrabro da odbranimo i nalepimo im epitet anahronog, nečega što važi i dalje, bilo je važno i ranije, a verovatno da će ostati relevantno i u budućnosti.
Nijedna odeća te neće učiniti da izgledaš ili se osećaš dobro kao fit telo. Mada su pojedini kritičari pokušali da ospore ovu tvrdnju, iznoseći da Rick promoviše „nezdrave“ telesne uzore, pre svega kroz modele koje bira za svoje kolekcije, takva ljutnja neosnovana je iz više razloga. Rick Owens nikada nije bio od onih dizajnera koji se zalaže za konvencionalne načine, bilo da se oni odnose na odluke u oblačenju, načinu života, izboru partnera ili dizajnu. Koordinantni sistem njegovog brenda upravo počiva na svemu suprotnom od konvencionalnog. Kada Rick kaže fit telo, on zaista i misli – telo o kojem se brine. Kako će ono izgledati, manje je važno. Bitno je da šalje poruku – meni je stalo do mene, brinem o sebi i trudim se da svakim danom izgledam što bolje – kako god se to manifestovalo na ovom telu ili značilo za mene.
Dalje, kosa i cipele zaista jesu sve. U prilog tome, jedini potreban argument je Rick Owens sam. Ne čudi zato da su često statement komadi njegovih kolekcija i kombinacija upravo cipele, obično predimenzionirane, često nepravilnih oblika; ukratko, pravljenje da privuku pažnju drugih, a onda, kada je dobiju, saopšte nešto vrlo specifično o vama.
Za kraj – u činjenici da se ne pridržava pravila, makar i onih kulturoloških, po cenu individualnog modnog izražaja, leži razlog zbog kojeg policija u Kini nije imala previše razumevanja.
Foto: Instagram (@rickowensonline, @grailed)
