Nisam sigurna šta bi tačno značio termin avangardna elegancija, ni da li ga je neko ikada ranije upotrebio. Ne znam može li uopšte elegancija da bude avangardna, mada avangarda često asocira na sve ono suprotno eleganciji. Avangarda je pobunjenička, ratoborna, destruktivna, a u tome se retko nalazi „lepota koju karakteriše nesvakidašnja efikasnost i jednostavnost“, kako je na Vikipediji objašnjen pojam elegancije. Tilda Swinton nesumnjivo neguje upravo takvu lepotu u svojim modnim izborima. Međutim, u njima postoji i nečeg subverzivnog – a to je ono androgino.
Ni najmanje ne iznenađuje da je Pedro Almodovar novu muzu pronašao u engleskoj glumici. Reditelj je sklon, i po toj sklonosti poznat, svojevrsnoj inspiracijskoj fiksaciji. The Room Next Door je drugi špančev film na kojem sarađuju i drugi njegov scenario u kojem nameski kreira karaktere koje samo Tilda Swinton može da odigra. Osim u kreativnom radu, dvojac deli senzibilitet za modu – pa ne iznenađuje da je Pedro, videvši amorfni Loewe džemper u kojem je Tilda došla na snimanje, odlučio da njen lik u filmu treba da nosi baš taj komad.
Međutim, kostimi koje je Tilda Swinton ponela pred kamerom, raznovrsni i ekscentrični kakvi su gotovo svi bili, ipak su predmet drugačije analize. Njen lični stil i modne odluke koje donosi pri izlasku na crveni tepih zaslužuju podjednako pažnje i pohvale.
Kako Tilda Swinton redefiniše pojam elegancije
Kada tražimo sinonim za elegantno, upotrebićemo reči poput sofisticirano, graciozno, otmeno. Gotovo uvek, vizuelne asocijacije podrazumevaju minimalistički pristup detaljima, oblicima i formama. Jednostavnost i svedenost bili bi uslovi neophodni da modna kombinatorika zadobije takav epitet. Tilda Swinton pridržava se toga, pa zato često bira komade brendova Chanel i Lanvin.
Međutim, okosnica njenog jedinstvenog pristupa i otklon koji omogućava da avangardno postane elegantno jeste saradnja sa francuskim dizajnerom Haiderom Ackermannom, koji oba pojma razume etimološki i suštinski (zbog čega njegov nedavni dolazak u Tom Ford malo koga iznenađuje).
Epitet koji se, međutim, najčešće koristi u modnom diskursu čiji je subjekt Tilda Swinton jeste androgino. U psihološkoj teoriji, onoj koju je koncipirala još 1970-ih Sandra Bem, androginost opisuje izraženo ispoljavanje kako femininih, tako i maskulinih crta u ponašanju. Ista je naučnica konstruisala i merni instrument pomenute karakteristike, kako bi njome ukazala da se kod ljudi može javiti različit stepen ovih opozita. Ideja je, donekle, da će često postojati po koja maskulina osobina kod nekih žena, kao što će pojedini muškarci ispoljavati poneku femininu tendenciju. Visoka prisutnost ta dva čini da androginost bude izražena, zbog čega se neki pojedinci ne mogu isključivo svrstati ni u jedan od dva kraja kontinuuma.
Kako se stil Tilde Swinton uklapa u takav opis?
Možda je jedan od njenih poslednjih modnih izbora – Chanel haljina? jakna? koju je nosila na crvenom tepihu Filmskog festivala u Veneciji verodostojan odgovor. Ako postoje kanoni muškog, odosno ženskog oblačenja, te načela koja je potrebno zadovoljiti kako bi određeno dizajnersko rešenje ispunilo uslove za jedno od dva, onda Tilda bira one kreacije u kojima ta pravila nisu ispoštovana.
U psihološko-modnoj izbornoj dilemi između društveno uspostavljenih normi oblačenja i kreativnog potencijala za ispoljavanje ličnog identitetskog stava, Tilda Swinton nenametljivo se zalaže za slobodu – u modnom i svakom drugom izražajnom smislu.
Foto: Pinterest
