Da li ste već pogledali Saint Laurent reviju za proleće/leto 2021? Ako niste, predlažem vam da isključite sve, odložite pozive, smestite se na neko mirno mesto i pauzirate svet oko sebe na 10 i po minuta. Možda da vam i maramice budu pri ruci… No, I’m not crying! You are!
Kao osoba koja je u nekom momentu razmišljala da istetovira “In Yves We Trust” jasno je da ne mogu da budem baš objektivna kada je u pitanju brend Saint Laurent. Priznajem, do ovog februara mi nije do kraja valjao n.i.k.o. Naravno da je bilo svetlih momenata poput Pilatijeve poslednje kolekcije, promene imena koja je potpuno smislena i pojedinačno lepih komada garderobe i aksesoara ali sve do revije za jesen/zimu 2020/21. održane prošlog proleća, falilo mi je nešto presudno, a to je duh. Duh koji ne tavori već zaista živi u svom trenutku. Tog dana je, posle čini mi se skoro četiri godine na mestu kreativnog direktora, Anthony Vaccarello uradio upravo to: oživeo je duh brenda i izdigao se iznad (potpuno poslovno legitimnih ali bezdušnih) “uspeh se meri prodajom” i “pre i posle mene potop”.
Ipak, da citiram Pierrea Bergéa “jedna lasta ne čini proleće”. Zato tek danas, posle (xy puta odgledane) revije za proleće/leto 2021. imam osećaj da je to poslovično proleće konačno ipak stiglo u Saint Laurent. I toliko sam srećna da bih pevala. I plakala. U stvari, oba.
