Iako važe za ljude koji, zbog svoje popularnosti, ostvaruju veliki uticaj, dali publika zaista toliko veruje influenserima, odnosno koliko je njihov uticaj stvaran – istraživanje je provela agencija Pioniri u saradnji sa agencijom Smart Plus Research (već sedmu godinu istražuju uticaj na društvenim mrežama), na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika.
Rezultate istraživanja preneo je Forbes Srbija, a mi ih preuzimamo: čak 46 odsto ispitanika reklo je da uglavnom ne veruje preporukama influensera koje prate na društvenim mrežama, dok 16 odsto njih uopšte ne veruje. Samo četiri odsto im veruje, a 34 odsto njih uglavnom veruje.
Na osnovu pomenutog istraživanja, lista najpraćenijih insfluensera izgledala ovako: Bogdan Ilić, Milan Maglov, Zorana Jovanović Zorannah, Dunja Jovanić, Tamara Kalinić, Lea Stanković, Tamara Ćosić, Strahinja Ćalović, Marko Marijoković Stefan Vuksanović Muđa.
O tome kako se meri uticaj influensera na publiku, za Forbes je objasnila Tanja Đorđević iz agencije Cheil Centrade Adriatic, koja je objasnila da nije važan samo broj ljudi do kojih poruka influensera dolazi, već i poverenje koje publika gradi prema njima, dubinom njihove povezanosti i trajnošću odnosa.
Najuticajniji influenseri su prvenstveno, oni pojedinci koji su, sadržajem koji plasiraju i celokupnim svojim delovanjem u javnom prostoru, ne samo na internetu, uspeli da izgrade lični brend i uticaj i – rekla bih još važnije – da to sve održe, istakla je Đorđević.
Imena koja su uspela da izgrade takav odnos, kako nam je objasnila, ne dolaze samo iz sfere društvenih mreža i zabavnog sadržaja, već i onih koji su, kako kaže, postali novi mediji. Đorđević je njih podelila u tri kategorije. Tu su influenseri koji utiču na mlade i njihove stavove, zatim influenserke koje su izgradile modne i bjuti biznise, i Tiktok influenseri.
Influenseri kroz saradnju sa brendovima razvijaju i sopstvene biznise. Koliko zaista zarađuju i da li je taj iznos dovoljan za lagodan život, kakav prikazuju na mrežama? Na to pitanje odgovara Ivan Živković iz agencije Pioniri, koji za Forbes Srbija kaže da su oni u vrhu liste veoma dobro plaćeni. Prilikom angažovanja, agencije razmatraju broj pratilaca, kvalitet sadržaja, ali i relevantnost tog influensera za datu temu.
– Zarada ne zavisi samo od promovisanja brendova na svojim kanalima, već i od kreiranja sadržaja za brendove, anboksinga proizvoda, pojavljivanja kao zaštitna lica brendova, učešćem u raznim kampanjama ili samim pojavljivanjem na nekom događaju. Da, i to se plaća u influenser svetu. Veliki broj najuspešnijih je dobro monetizovao svoju popularnost, pa tako imaju čitave linije proizvoda kojima su dali svoje ime i jako dobro zarađuju od prodaje proizvoda fanovima. To su ozbiljni biznisi proistekli iz njihove osnovne, influenserske delatnosti i pojedini premašuju i milion evra prometa godišnje, istakao je Živković.
Tanja Đorđević za Forbes kaže da mnogi influenseri pristaju da rade sa nekim brendom jer im je ona važna, ali ne u smislu zarade.
– Mnogi influenseri će besplatno biti deo kampanja koje su društveno odgovorne ili ih se lično tiču. Oni su mali mediji koji, na taj način, vode računa o svojoj reputaciji. Influenseri rado pristupaju saradnjama koje se poklapaju sa njihovim vrednostima, područjem interesovanja i specifičnom nišom u kojoj deluju. Kao agencija, prepoznamo da će influenseri srdačno prihvatiti saradnju ukoliko već imaju iskustva sa određenim brendom, koriste njegove proizvode ili usluge i iskreno veruju u njihov kvalitet i vrednost. Ovo je ujedno i ključni kriterijum za uspešnu saradnju, objašnjava Đorđević.
Stručnjaci za marketing su saglasni u činjenici da je za potrebe brzog prenosa informacija, novosti ili poznatosti brenda, najbolje angažovati influensere. Zbog njihove prepoznatljivosti, poruka veoma brzo može da dođe do velikog broja ljudi, ali kako kažu, tu treba biti veoma oprezan. Brendovi koji su spremni da izdvoje određenu sumu novca za ovakav vid promocije, potrebno je da temeljno pristupe zadatku.
– Ako se kompanije odluče da angažuju influensere preporučljivo je da rade jako analitično vodeći računa o brend meču izabrane osobe sa njihovim brendom. Ni ostatak procesa saradnje sa njima ne treba prepustiti slučaju, ali za to je najbolje da se obrate agencijama koje imaju jako puno iskustva u toj oblasti. Od analize, selekcije, praćenja projekta i pravnih elemenata saradnje, do izveštavanja o rezultatima na kraju, ističe Živković.
Brendovi se usmeravaju na izgradnju poverenja i emocionalne povezanosti sa ciljnom grupom.
– Influenseri koji se odluče da zadobiju poverenje te ciljne grupe igraju ključnu ulogu jer dodatno povećavaju kredibilitet brenda među ljudima kojima ciljna grupa veruje i sa kojom je već izgradila odnos. Dakle, saradnja sa influenserima ne samo da omogućava brendovima da dosegnu veću publiku, već i da izgrade dublje emocionalne veze sa svojim potrošačima, čime se postiže dugoročna lojalnost i ostvaruju strateški ciljevi brenda, istakla je Đorđević.
Prema podacima iz istraživanja stanja društvenih medija u Srbiji, u odnosu na prošlu godinu, korišćenje Tiktoka ostvarilo je najveći rast, te se sada nalazi u rangu sa Linkdinom. Fejsbuk i Instagram su i dalje mreže na kojoj najveći broj ispitanika ima otvoren nalog (87% – za Fejsbuk i 79% – za Instagram), ali dominantni su i Jutjub (56%) i platforma X (nekadašnji Tviter – 31%).
