Kratko i jasno, vest dana glasi: Milena Marković je dobitnica NIN-ove nagrade za roman „Deca“. Nagrađivana pesnikinja, autorka drama i scenaristkinja, ovo delo objavila je posle sedam godina pauze.
Iako je vest kratka i jasna, pozadina svakako nije. Ona je (tek) šesta žena u istoriji koja je dobila ovu nagradu. Prva žena dobitnica NIN-ove nagrade bila je Dubravka Ugrešić 1988. za „Forsiranje romana-reke“, zatim Svetlana Velmar-Janković za ljubavni roman/politički triler „Bezdno“, Grozdana Olujić za „Glasove u vetru“, Gordana Ćirjanić za „Ono što oduvek želiš“ i Ivana Dimić 2017. za „Arzamas“.
U finalu NIN-ove nagrade za 2021. godinu. našli su se romani šest autora , to su: Ilija Đurović „Sampas“ (Treći trg / Srebrno drvo), Enes Halilović „Ono o čemu se ne može govoriti“ (Laguna), Milena Marković „Deca“ (LOM), Vladimir Kopicl „Španska čizma“ (Laguna), Srđana V. Tešin „Mokrinske hronike“ (Arhipelag) i Davida Albahari „Pogovor“ (Čarobna knjiga).
O nagradi su odlučivali Teofil Pančić (predsednik žirija), Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević. Troje članova je glasalo za Milenu, a po jedan glas žirija pripao je Davidu Albahariju i Srđanu V. Tešini. Na konkurs je pristiglo ukupno 196 knjiga.
Roman „Deca“ govori o životu punom drugih života koji po formi niti počinje niti se završava, a iza kojih ostaju samo deca.
„bila jednom jedna devojka
lepa i ponosna
brza i smejava
sa dugom kosom i belim rukama
i ta je devojka mislila
ja sam najbolja i najlepša
ovde nema nikoga za mene
gde je taj koji je za mene
jednom je dobila cveće devojka
bacila je
drugi put dobila je pesmu
bacila je
treći put dobila je prsten
bacila je
i jednog dana došao je vetar
i vetar je tako zagrlio
da nije mogla da diše
i vetar joj je podigao suknju
i vetar joj je podigao kosu
i vetar je okrenuo i obrnuo
i nije znala devojka
šta se sa njom dešava
i onda je nju vetar podigao
i odneo daleko daleko
više je nikad nisu videli
ni mama ni tata ni bata ni seka
postala je strašna vetrovita kraljica
tamo u oblacima
i jedino što je volela
to su bila deca
deca dole što trče i skaču
deca što se smeju
deca što ne plaču
a sad spavaj“