Među 50.000 učesnika koji su se ovog novembra našli na ulicama Njujorka, na jednom od šest
najznačajnijih maratona na svetu, našao se i tim trkača iz Srbije. Milko Babić, Aleksa Jovanović i Marko
Tomić, rame uz rame sa maratoncima iz celog sveta, stigli su na Staten Ajlend kako bi na vreme zauzeli
poziciju i bili spremni da na znak krenu u osvajanje Bruklina, Kvinsa, Menhetna i Bronksa, pa zatim nazad
do Central Parka. Izazov je bio ogroman, ali rezultati nisu izostali, pa je tako Milko Babić najbrži Srbin na
maratonu.
„Nakon prvog istrčanog maratona, rekao sam sebi: „Ovo nije tvoja disciplina“ i dugo sam odbijao da
uopšte pomislim da ću opet trčati tu distancu dok mi jedan prijatelj nije rekao da treba da dam šansu
maratonima iz svetske serije i od 2015. godine ne propuštam prijave za ove trke”, kaže Milko i dodaje:
„Ovakve trke su pre svega za uživanje, a ne za lične rekorde. Svakako, izuzetno mi je drago što sam
učestvovao na njujorškom maratonu, koji je gledalo oko dva miliona ljudi uz samu stazu. To je
neverovatna brojka i govori o ambijentu u kom smo trčali“, istakao je Babić.
Trku sa njim delila su još dvojica kapitena adidas Runners Beograd ekipe, Aleksa Jovanović i Marko
Tomić. Organizacija maratona, ali i podrška publike neki su od najjačih utisaka koje nose sa još jednog
trkačkog iskustva.
„Logistički pakao, tako bih mogao da nazovem organizaciju”, govori Aleksa i nastavlja: „Pakao u smislu
što treba da se ustane u pola 4 ujutru, da bi se u 5 časova stiglo na autobus koji vozi na start, u kom ne
mogu da se ostavljaju stvari koje si poneo, nego sve što si poneo možeš da baciš ili doniraš. Zatim čekaš
tri sata do starta i trka kreće. Podrška je najlepši deo i jedna od retkih trka gde zaista svuda ima
navijanja. Recimo, na deonici u Bruklinu je jedno 2-3 km sve vreme trajala žurka, ljudi su oko staze sa
originalnim transparentima, navijaju i aktivno učestvuju u trci”.
Prilika da osete njujoršku atmosferu i podrška stigla je od Beogradskog maratona.
„Trčimo od 2014. godine, i vrlo brzo nakon što smo saznali za Major maraton seriju javila se želja da ih
sve istrčimo. Na njih nije lako upasti, tako da smo, pored toga što igramo lutriju, tražili sve moguće
načine kako možemo da dođemo do startnih brojeva. Ove godine se ukazala prilika da uz pomoć ljudi iz
Beogradskog maratona učestvujemo na maratonu u Njujorku i na tome smo im zahvalni”, kaže Marko
Tomić.
Trojica trkača u šali vole da kažu da su majstori da istrče trku “do pola spremni”. Međutim, istina je da su
oni, bez obzira na to što su rekreativni trkači, pretrčali nepreglednu kilometražu i njihove noge brzo
ulaze u kondiciju, a dobra oprema sastavni je deo njihovog uspeha.
Podrška bez koje uspeh ne bi bio isti
Biljana Cvijanović išla je u Njujork kao trener i učesnik trke na 5, a koja se održala dan pre velike trke,
takođe u sklopu Njujorškog maratona.
„Kao trener mogu samo da kažem da su pripreme za maraton jako ozbiljne i treba da traju 3 do 6
meseci. Tri meseca je minimum, ali preporuka je da to ipak bude više. Posvećenost, trud, rad disciplina i
dobra trkačka ekipa je sve što vam je potrebno za uspešnu pripremu maratona. Ukoliko imate dovoljno
pretrčanih kilometara, treninga i dužina, mnogo ćete lakše istrčati trku”, kaže Biljana Cvijanović, kapiten
adidas Runners Belgrade tima.
Osim na fizičku pripremu Bilja skreće pažnju i na opremu: „Sa svim trkačima koji dođu na trening prvo
razgovaram o patikama za trčanje. Naravno da je bitan ceo autfit, ali adekvatne, odgovarajuće patike
koje odgovaraju isključivo vama, vašim predispozicijama, konstituciji i stopalima su ključne. Osnovni
fokus opreme za trčanje je na njima, a adidas danas nudi širok asortiman ozbiljno dobrih patika za
trčanje. Mi smo ovog puta isprobali Adizero adios pro 3 i ja sam zaista oduševljena koliko te patike
olakšavaju trčanje i poboljšavaju naše performanse.”, zaključuje Biljana.