Zavirite u Sadmics knjigu – o stvarnosti na koju nas niko nije upozorio
Promocija Sadmics knjige održaće se u Spratu, 13. maja, od 19 časova.
Sadmics je projekat veb-stripova autorke Milje Šijakinjić. Nedavno, njeni stipovi su se iz digitalnog sveta preselili među korice knjige SADMICS: Stripovi o stvarnosti na koju nas niko nije upozorio u izdanju Jež izdavaštva.
Promocija knjige će biti održana u utorak, 13. maja, u Spratu (Cetinjska 15), sa početkom od 19 časova. Razgovor o knjizi moderiraće novinarka Lana Nikolić.
Milja Šijakinjić do sada je priredila dve izložbe, pod nazivima „Totemi domaćinstva” (Leposava bar) i „Uvod u višu srednju klasu” (Baza kulturnih zbivanja).
Sa njom smo razgovarali o novoj knjizi, svemu što je inspiriše, ali i o „hvatanju“ trenutaka iz naše svakodnevice koji postaju urnebesni „stripaći“.
SADMICS KNJIGA: O STVARNOSTI NA KOJU NAS NIKO NIJE UPOZORIO
Duško Radović je smatrao srećnim one koji su se probudili u Beogradu; Gregor Samsa se probudio kao buba; a u kakvom svetu su se probudili likovi na stranicama knjige Sadmics?
Milja: Knjiga predstavlja strip-putovanje kroz predele psihografske regije Sadmics. Likovi će se probuditi u predelima poput Egzistencijalne šume, Jame nostalgije i Jezera kreativne blokade, a neki će se nasukati pored Olupine postkapitalizma. Taj svet vrlo je nalik našem, ali je za jedan stepen udaljen; taman toliko da možemo da mu se smejemo i da možemo da ga oplakujemo a da to nikako ne bude zbog naših sopstvenih problema.
Za koga je Sadmics knjiga?
Milja: Sadmics knjiga je za sve one koji se pitaju zašto su kružni tokovi zamenili zelene površine; koji se čude cenama specialty kafica (iako je piju); koji su počeli da sumnjaju da baš detaljna skincare rutina ne rešava egzistencijalnu zapitanosti; kojima su off ljudi koji se hvale da su putovanja hobi (iako su klasna privilegija); koji maštaju da će ih džinovski orao odneti sa dvočasovnog sastanka; koji nemaju predstavu kako se rešava stambeno pitanje; koji dakle žive prosečan život (relativno)mlade osobe u Srbiji, a vole da se tim povodom malo i našale. Dakle, prava priča za svakog anksioznog hipsterana, što ste možda i vi sami!
Sećaš li se momenta kada se u tebi probudio osećaj koji te je pokrenuo da crtaš – možeš li nam, iz ugla umetnika, opisati kako se jedna ideja materijalizuje?
Milja: Crtam, čini mi se, oduvek. I pre nego što sam naučila da crtam i pišem, imitirala sam starijeg brata koji je crtao izuzetno lepo. Onda je kraljevačka televizija počela da pušta emisiju Brucea Blitza i tu sam naučila osnove strip-crtanja. Potom sam provodila mnogo vremena izučavajući i precrtavajući ilustracije iz Politikinog zabavnika – od Boba Živkovića preko Čudesnog sveta Garyja Larsona do dužih strip-formata u sredini.
Ipak, ceo život crtanja nije dovoljan da počneš da crtaš. Trebalo mi je da se zaposlim u kreativnoj agenciji i tu steknem samopouzdanje u kreativnom radu da bih se odlučila da ponešto podelim i sa dobrim ljudima interneta. Dakle, ideja se materijalizuje onda kada se tvoja veština i samopouzdanje dovoljno razviju da umeš da prepoznaš, uhvatiš i otelotvoriš ideju koja ti padne na pamet.
Crteži koje možemo da vidimo u knjizi, a i na tvojoj Instagram stranici, ogoljuju trenutke iz naše svakodnevice, prikazujući je pomalo nadrealno, beskrajno urnebesno, ali zapravo baš onakvom kakva jeste. Na koji način prepoznaješ i razotkrivaš takve trenutke?
Milja: Stripovi kratke forme specifični su po tome što na istoj, često samo jednoj, sličici autor uspostavlja kontekst i poentira. To znači da nema puno prostora za građenje narativa, kao u stripovima duže forme. Da bi kratki strip „radio”, potrebno je u slici uspostaviti neko očekivanje, a zatim ga, uslovno rečeno, izneveriti kroz tekst – u tom raskoraku se gradi humor, to je ono što mozak percipira kao zanimljivo.
Što se tiče Sadmicsa, osim ovog principa, oslanjam se poprilično na satiru, a živeći u Srbiji, motiva za ovaj žanr ne nedostaje. Izađem na ulicu, pogledam levo-desno, i eto šale niotkuda.
Tvoja prva izložba bavila se „totemima domaćinstva” – predmetima iz kasnih devedesetih i ranih dvehiljaditih koje smo svi imali u kući. Šta bi arheolozi budućnosti smatrali totemima sadašnjeg trenutka?
Milja: Ikein beli sto, onaj kockasti, kojim je 90% stanodavaca opremilo svoje stanove za izdavanje. Ovaj beli sto je naslednik baštenske plastične bele stolice. Gledam sada u jedan takav, dok kucam ovaj tekst.
Šta posetioci mogu da očekuju na promociji knjige?
Na događaju će biti 4P: Promocija, prodaja, potpisivanje i pivo. Razgovor o knjizi moderira Lana Nikolić, slobodna novinarka i aktivistkinja, koja je i sama ilustratorka (@existential_sunflower). Pričaćemo o putu Sadmicsa od digitalnih stripova do knjige, o kreativnom procesu i humoru, ali i o temama koje su poglavlja knjige: klasna nejednakost, korpo kultura postkapitalizma i drugim veselim stvarima!
Fotografije: Privatna arhiva