Kult ličnosti 2.0: Main character summer

Danas je, čini se, svako društveni kanal, brend, mala medijska kuća i lokalni selebriti svog mehura, a kad je svako zvezda, ko je onda publika, ukoliko svi proizvodimo sadržaj, ko ga konzumira – ova i brojna druga pitanja postavlja kreativni direktor, modni stilista, pisac i co-host podkasta Tačka razno Mario Perović u tesktu za četvrti broj BURO. printa (Kult ličnosti 2.0: Main character summer), koje od sada možete slušati i na spotify-ju.

Ja sam zvezda.

Život – moj!

Život – to sam ja!

Kustos.

Život.

Zvezda.

Ja!

Ovaj nespretni haiku je isprva dve nedelje predstavljao tezice onoga o čemu razgovaramo sada ti i ja. Pa… pre svega – ja. (Izvini.) Jednog petka, tokom ritualnog – me time ugođaja (prim. aut. maskica, kupkica, cigarica, kontemplacija) palo mi je na pamet sledeće: „Šta ako, uprkos njegovom konstantnom poricanju, najveći uticaj influensera nije zapravo ispoljen kroz kupovine seruma, već u tome da su/smo, s vremenom, svi postali mini-brend i content creator za sebe?” (Muškarci su nekada išli u rat, kažeš.)

Razmisli o ovome: za svaku blisku osobu koju poznaješ u stanju si da napraviš njen tzv. starter pack. Kako to? Na početku ekspanzije društvenih mreža bilo je govora o tome da mi imamo kontrolu nad tim kako nas drugi ljudi vide i doživljavaju. Danas smo, kao društvo, prevazišli ovaj diskurs i uveliko smo tečni u građenju narativa, fragmentaciji života i brendiranju svakodnevice. Poslednjih godina brendiramo i leto. (Zaista, kako ovo objasniti vanzemaljcima?) U jednom momentu imamo hot girl leto, naredno leto je BRAT, ali su oba, uz neka prethodna, a naizgled i ovogodišnje leto – prožeta jednom energijom i jednom svojevrsnom modernom mantrom – main character energy.

Era disperzije i demokratizacije slave od vrha najpovlašćenijih ka nama, običnima, poslednju deceniju predvođena je digitalizacijom i kontentifikacijom naših života. Uopšte nije novina da srednja i niža klasa pokušavaju da usvoje navike i ponašanja elite, ili makar da ih podražavaju. Ali za razliku od prethodnih instanci, u trenutnoj eri možemo u izobilju i detaljno da vidimo kako elita živi i kako se zabavlja (ili makar jedan njen deo). Samim tim, danas imamo najviše materijala, ali i alata, da ih oponašamo.

U večnom preplitanju toga šta je realno, a šta je internet, prevagnulo je ono kako nešto izgleda i deluje. I dok većini nisu pristupačne u kontinuitetu blagodeti privilegovanih, možemo da ih, na trenutke, pozajmimo. Na društvenim mrežama taj fragment je, dok traje story – realan. Slika ispred sportskog auta (nije moj). Fotografija luksuznog restorana (plaća firma, stranci). Slika sa jahte (bio sam +1 od nečijeg +1). Uvek ih ostavite da se zapitaju. E, na toj međi polovične informacije i glamura leži kult ličnosti 2.0 – main character energy.

Svi režiramo svoj film, svoj narativ, svoju estetiku. Naravno, to su često samo segmenti i minute naših života – ali kakvih života! Glamur, piće, štikla, koktel, brod, karmin, event, event, otvaranje, štikla, kafa, glamur, kroasan, more, tost, kafa, post. Trend kustosiranja svakodnevice se, u međuvremenu, stacionirao kao norma. Svi smo istovremeno i zvezde i publika. Ali nema statista. Svi smo #maincharacter. Fotkamo jednom za tvoj story, pa jednom za moj. Glamurizacija naše svakodnevice u digitalnom prostoru sa jedne strane je posledica doba u kojem smo sada, a sa druge strane je i mehanizam momentalnog eskapizma i, u nekim slučajevima, odbrane. (Radi, probajte!)

Dakle, u nekoj prostoj jednačini, iz današnje perspektive, stvari izgledaju na sledeći način: nekada (davno) slava i bogatstvo, glamur i sjaj bili su rezervisani za elitu i za deo najpoznatijih javnih ličnosti u tradicionalnom smislu. Sledeći evolutivni korak napravljen je kreiranjem nove elite – influensera i content creatora, koji imaju manje privilegija i materijalnog bogatstva od prvih, ali i dalje više od prosečne publike ili fanova i nas, običnih. Nova elita, zaglavljena između narativa o mejnstrim uspehu i statusu, podražava ponašanje i životni stil tradicionalnih elita – ali sa filterom namenjenim za masovnost i repliciranje. Na taj način ostaju relevantni. Mi ostali, zauzvrat, oponašamo njih. Kustosiramo slike sa odmora, koncerta, meseca, doba godine (spremi summer dump!), kafu sa najboljom prijateljicom (znam, ali… dobar je ugao). Krug života. Ogledalo nas samih? Iako su neretko na udaru kritike, influenseri i njihovo prezentovanje na platformama kao što su Instagram i TikTok zapravo su naišli na rekreiranje i oponašanje ovog sadržaja među publikom. Danas, POV je jedan i on je tvoj. Na neki apstraktan način, dobili smo ekstenziju da iskažemo složenost ljudskog bića – kako bih drugačije objasnio nekome da se trenutno osećam baš kao taj meme?

Način na koji se, uslovno rečeno, brendiramo na internetu i predstavljamo u dosta situacija ume pozitivno ili negativno da utiče na položaj, posao, napredovanje, preseljenje, tako da pitanje toga kako se kustosiramo i filtriramo nije više samo pitanje estetike. Na kraju dana, dosta ljudi kada pravi prve profesionalne korake u nekoj industriji poseti instagram i linkedIn stranice afirmisanih ljudi u toj branši, ne bi li stekli utisak na koji način se oni prezentuju (i šta je onda samim tim poželjno).

Ipak, s vremenom, kako smo kao korisnici i publika bili sve pismeniji, prerastali smo kolektivno iz pasivnih posmatrača u aktivne učesnike. Tako je bilo i sa TV programom (kablovska – striming – JA biram kad i šta). Tako je i danas kada pričamo o prostoru Instagrama i Tik-Toka. Prezasićeni plaćenim saradnjama, ali istovremeno i sa predubeđenjem da mi to možemo bolje, uz dozu ironije, a korak po korak, svako od nas je s vremenom počeo, u ovoj ili onoj meri, da dokumentuje svoj život javno, a po formuli influensera. Odjednom svi, i njihova tetka takođe, imaju fit ček, uz odabranu pesmu koja doprinosi bližem dočaravanju vizuala. Sinestezija. Reel sa letovanja, post sa časa vajanja, story sa joge, Ada Međica appreciation post, #tb na Hrvatsku letos. Koja pesma mi je za ovaj post, onako, najviše? Jesi li napravio plejlistu za put? Ček da fotnem novi BURO, baš su se iscimali. Biramo reči, biramo muziku, kreairamo mood. Biramo život koji živimo u tih nekoliko postova. S vremenom, ljudi koji gledaju vaš sadržaj, poput subliminalnih poruka, upijaju i vezuju određene simbole kao asocijaciju na vas – izvođača, film, album, stil fotografije itd. Zato znaš da napraviš starter pack koji smo pomenuli na početku. Pa, zapravo… koji sam pomenuo ja. U trenutnoj areni algoritama deluje da svaki pojedinac operiše sa jasnom vizijom kako želi da se predstavi.

Odjednom, pažnja je raspršena, svako je najbitniji sebi. Svako je zvezda filma u svojoj režiji, sve ostalo se usput preleti. Postoji izobilje meme sadržaja na temu ja dok gledam svoj story hiljaditi put. U korist tome idu i podaci sa platforme TikTok, koji ukazuju na to da hešteg #maincharacter ima više od osam milijardi pregleda, dok #maincharacterenergy ima preko 975 miliona pregleda kolektivno. Dosta ovog sadržaja čine uputstva kako da kanališete ovu energiju i šta ona podrazumeva. Kritičari (naravno) smatraju da ovaj trend, koji je u porastu, ne pomaže već visokim nivoima individualizma i otuđenosti u globalnom kontekstu, koji su pojačani digitalnim aspektom naše svakodnevice. Svako je svoj kanal, brend, mala medijska kuća i lokalni selebriti svog mehura. A kad je svako zvezda – ko je onda publika? Ukoliko svi proizvodimo sadržaj – ko ga konzumira? Na kraju, moj optimizam me vodi ka tome da će budući razgovori možda biti o tome kako smo proizvodnjom sadržaja i kustosiranjem svog života onlajn masovno kreirali kolektivne uspomene jednog vremena. Sa verom u dobar ugao, a u pravcu leta: priprema, pozor, post.

Piše: Mario Perović

Ilustracija: Igor Petrovski