Sumrak nas je opkolio. Ulična svetla obasjala su park narandžastom svetlošću. O čemu se radi? Upitao sam se. Šta želi da mi kaže? Kuda vodi ova bujica reči, ovaj rolerkoster misli? Davno smo se videli. Ko zna šta mu se…
Čaj je, pomislio sam tada, zaboravivši sve o čemu sam do tog trenutka razmišljao, rajsko piće. Nektar je, možda, hrana Bogova, ali čaj, lišće potopljeno u vruću vodu, rajsko je piće, pomislio sam. Kada bih samo mogao stalno da pijem čaj,…
Istog trenutka kad sam otvorio oči shvatio sam svu bezizlaznost svoje situacije. Izlaz iz moje jutrošnje bezizlazne situacije, kako to sama reč kaže, nije postojao. Ma koliko da sam se mentalno naprezao da negde pronađem izlaz iz te svoje nesrećne…
Jutros, pre nego što ću izaći iz kuće, rekao je moj prijatelj, odjednom sam osetio neizdrživu potrebu da očistim stan. Da ga sredim, što bi rekli ovdašnji ljudi. Ali, nisam želeo da ga izmlatim, smoždim, nisam želeo da ga išćuškam,…
Kad smo se vratili u park, seli na svoju klupu i otvorili pivo, prijatelj je počeo: jesi li video one ljude? Jesi li video kako pokušavaju da se proguraju, kako bezobzirno pokušavaju, po svaku cenu, da se proguraju? Da li…
Svuda po parku ljudi su šetali kerove. Kerovi su, blesavi kakvi su, zjalavo trčkarali, olakšavali se, donosili svoje loptice. Ljudi, vlasnici tih neobjašnjivo glupih i besprizornih životinja, okupljali su se u grupe i međusobno razgovarali o svojim kerovima. Govorili su…
Piše: Zoran Trklja, vaš dežurni namćor Gledajući ove majmunčiće u parku setio sam se svog detinjstva, rekao je posle kraće pauze moj prijatelj, setio sam se kako mi se svet činio velik, ogroman, imao sam taj globus koji mi je…
Piše: vaš dežurni namćor, Zoran Trklja Tog dana, u rano popodne, dok su ranojesenski sunčevi zraci koso obasjavali prilično prljav i neuredan park, moj prijatelj i ja seli smo na klupu, jednu od retkih još uvek skrivenih klupa u ovom…
