Dvoje intelektualaca poznatih kao majka modernog feminizma i otac egzistencijalizma delili su pola veka partnerstva koje je prkosilo konvencijama svog vremena.
Od 1929. godine, kada su se Simone de Beauvoir i Jean-Paul Sartre upoznali u elitnom postdiplomskom programu filozofije, pa do trenutka kada su sahranjeni jedno pored drugog na groblju Cimetiere du Montparnasse, delili su jedno drugo i svoje živote, nikada ne deleći zajednički dom.
De Beauvoir i Sartre su bili kolege i rivali na Sorboni 1929. godine, gde su studirali filozofiju. Iako su njegovi rezultati nadmašili njene, ona je, sa samo 21 godinom, postala najmlađa osoba koja je ikada stekla diplomu na tom Univerzitetu.
Ljubavna priča
Počeci njihovog romantičnog partnerstva delovao je kao eksperiment u ličnoj odgovornosti i otvorenosti srca. De Beauvoir, koja se ranije u životu odupirala društvenim pritiscima zbog odbacivanja katoličke vere, ponovo se suprotstavila očekivanjima odbijanjem Sartreove prosidbe.
Umesto toga, par je postigao sporazum koji je odbacio ono što su smatrali buržoaskim licemerjem – to jest, patrijarhalna očekivanja da oženjeni muškarci imaju vanbračne afere i lažu svoje supruge, koje se zauzvrat tu činjenicu stoički prihvataju.
Umesto da se pretvaraju da su monogamni, ljubavnici su imali slobodu da razvijaju seksualne i romantične odnose izvan svojih veza. Jedini uslov bio je potpuna transparentnost.
Otvorena veza
Par se nikada nije venčao ili delio zajednički dom. Umesto toga, svakodnevno su se sretali u pariskim kafićima kako bi razgovarali, pisali, uređivali tuđe radove i često delili detalje o svojim sporednim vezama.
Njihova intelektualna i emocionalna intimnost trajala je 51 godinu, kroz Sartre-ovu traumatičnu službu i zarobljeništvo u Drugom svetskom ratu i dugo nakon što su privlačnost i romantična komponenta filozofskog braka izbledele.
Simone de Beauvoir, nikada nije objavila ništa bez partnerovog doprinosa sve do njegove smrti. Takođe, on je nazivao nju filterom za svoje knjige, a pojedini izvori tvrde da je neke od njih napisala umesto njega.
Problemi u raju
Partnerstvo i nekonvencionalni odnos Simone de Beauvoir i Jean-Paula Sartrea bili su visoko vidljivi unutar uskog kruga, koji je pre svega bio centar njihovog profesionalnog života i društvenog delovanja.
Poznanici i novinari često su optuživali de Beauvoir da javno prikriva bolne epizode ljubomore. Iako njen emotivni život nije sasvim jasan, do ovakvih zaključaka se dolazilo ispovešću Sartrovih, pa i njenih mlađih ljubavnica, koje su njeno ponašanje nazivale manipulativnim i nepoštenim.
Opasne veze
Uzmimo za primer 16-godišnju Biancu Bienenfeld, studentkinju Simone de Beauvoir, koja je bila 14 godina mlađa od nje. Uskoro nakon što su se ove dve žene upustile u vezu, de Beauvoir je predstavila svoju ljubavnicu Sartreu. On je momentalno krenuo u misiju osvajanja.
Nakon romantičnih peripetija između njih troje, de Beauvoir je rekla Sartreu da to okonča, što je on odmah učinio putem pisma. Bienenfeld, koja je bila jevrejka, kasnije je jedva izbegla nacističku okupaciju Francuske. Ni de Beauvoir ni Sartre nisu pokušali da je pronađu.
Sve ovo delovalo je kao narativ romana De Laclos-a Opasne veze.
Sporedne veze
Bienenfeld možda predstavlja ekstremni primer, ali nije atipična. Sartre je svoje ljubavnice tretirao više kao osvajanja nego kao partnerke, provodeći mesece ili godine sa njima, dok je intimne detalje delio sa de Beavoir.
Što se tiče njenih odnosa s muškarcima, delovalo je kao da je uspostavljala emotivne konekcije sa dugoročnim tendencijama.
U njenom životu je postojao Nelson Algren, američki pisac, s kojim je podelila deceniju prepiske preko Atlantika, nazivajući ga dragim mužem. Bio je tanano prikriven lik u njenom romanu iz 1954. godine.
Čak je živela sa Claud Lanzmann-om, francuskim filmskim rediteljem, tokom većeg dela 1950-ih godina. A kada su u pitanju njene istopolne veze, činilo se da je de Beauvoir bila više eksploatativna. Jedna takva veza ju je čak koštala nastavne licence.
Ako možemo naučiti nešto iz pogleda na romantične živote i partnerstva Simone de Beauvoir i Jean-Paula Sartrea, to je da besprekoran intelekt i revolucionarni opus ne oslobađaju osobu od njenih mana.
Ipak, u svojoj spisateljskoj karijeri de Bovoir je postavila revolucionarno i fundamentalno pitanje koje je i dan danas tema polemike, a ono glasi:
Kako izgleda ljubav kada je oslobođena rodnih i represivnih društvenih očekivanja?