Ne dajte se, ljudi, šta da vam kažem. Niko nije rekao da će biti lako. Ko je rekao, olakšavao je sebi. Lako je jagoda na vrhu torte. Neko je tu mora postaviti. Neće sama od sebe. Imamo posla oko patišpanja i fila.
Život zove na sparing. Krećeš se, radiš nogama, povijaš kolena, zadaš direkt, primiš kroše, eskiviraš, padneš, ustaneš… Trošiš vreme ako se pitaš zbog čega te zove na sparing. Zove pa zove, on je život i valjda zna bolje od nas. Pusti to, otpleši i vozi.
„Ne mogu da verujem da…“. Rečenica koja nema smisla. Bolje veruj. Niko nikom ništa nije dužan, sve je moguće. Ništa nije nemoguće. Dok ti ne veruješ, to se već desilo ili se dešava. Svako te može za*ebati, svakog ti možeš za*ebati. Život, miki, šta da ti kažem.
Ako hoćeš da gradiš zgrade, je*i ga, onda moraš u sistem. Ali ako hoćeš da potrčiš, pročitaš, hodaš – izvoli, to i nema toliko veze sa sistemom. Ulaz u park je besplatan. Radi sklekove, ne treba ti članarina.
„Oni! Oni su budale. Oni su krivi. Oni nemaju pojma…“. To tek nema smisla. Radnik uvek misli da može bolje od šefa. Okej, onda, lepo, budi ti „oni“. Budi šef. Iz ugla posmatrača, uđi u ring, stani u ugao borca, pa probaj. Iskreiraj to što nisu mogli „oni“.
Ne dajte se, ljudi, šta da vam kažem. Intenzivirala se količina uzimača i uzimačica. Šta sad, nije da nas je neko pitao šta mislimo o tome. Treba znati: tvoje je samo ono što si dao!
Ruganje se ostavlja u vrtiću. Zreo čovek pomogne, ne kikoće se u ćošku. Lopovska! Daš drugaru lopovsku da preskoči zid. Da nauči što nije znao. Svi ćemo jednog dana pod zemlju ili u pepeo. Umesto ruganja, pamti se lopovska.
Nemojte da slušate mene, ni slučajno. Mnogo ljudi ima pre mene. Roditelji, porodica, oni što vas poznaju iz peska… Ako podstičem na razmišljanje, okej, kapiram. Ostalo stoji u zapovesti: Ne gradi sebi lika rezana. Inače, šta kažete starim ortacima kada pitaju kakvi su vam ovi novi?
Nisu mi jasni profesori koji đaka obore na popravni. „Nije mi dolazio na časove“, „Nije učio“, „Vređao me“… Pa? Sve će to njega da stigne u sparingu sa životom. Ti mu lepo daj dvojku i vozi. A ovaj kada ga bude opaučio, popraviće se.
Kada se čini da se nekome vrata otvaraju lakše, neka ostane na tome da se samo čini. Mene neko čeka otvorenih vrata zato što sam visok, imam dugu kosu i krećem se u relativno javnom prostoru? Naprotiv. Sparing, veruj mi.
Dugo mi je falila replika na komentar da je autor težak. Pronašao sam ga u Canetovom intervjuu: Nisam ja cvećar pa da dolaze žene kojima kažem kako lepo izgledaju, da im je divna frizura da bi kupile gladiole.
Pišem iz ličnog iskustva. Nije univerzalno, koliko je moje. Način na koji usmeravamo pažnju na sadašnji trenutak određuje prirodu iskustva. Imamo posla oko patišpanja i fila, pusti jagode.
Ne dajte se ljudi, šta da vam kažem.