Priča o Šetaču čiji hod po ivici razumevanja vodi do raskrsnice odakle je svaka ulica i dovojno dobra i dovoljno loša. Koju bira?
Šetač savija svoja kolena i ostavlja novčanicu od 200 dinara u kartonskoj kutiji, paralelnoj u odnosu na sićušna stopala devojčice koja sedi na pločniku i moli (se) za pomoć. Tragom asocijativnih nizova koji mu se nižu u mislima, Šetač hoda i misli o tome kako prosjaci retko kada odlaze da prose u nove gradske četvrti, kod novih bogataša. Ne zato što su ti kvartovi zatvoreni ili nepristupačni, nego zato što su novi bogataši siromašni u pučini bogatstva koju tek treba da osvoje. Tek su na prvom milionu…
Težnja ka većem, nagon ka posedovanju, kao jedno od velikih iskušenja kojem novi bogataše ne uspevaju da se odupru, od njih ume da napravi siromahe. Prosjaci to znaju da osete, misli Šetač. Zato biraju gužve. Gužve su sigurnije od novih bogataša.
A stari bogataši su stari i žive u starim kvartovima. U svojoj šetnji kroz grad, Šetač ih bira kao polaznu tačku. Odlazi na pijacu i primećuje da se ljudi koji kupuju jagode mogu podeliti u dve grupe. U prvoj grupi su oni koji vole da ugrabe osmeh energične prodavačice, poviju svoja leđa da na njih lepo legne mangupska fora omalenog prodavca i, ako treba, a treba, njihove jagode plate 300 dinara.
U drugoj grupi su oni koji obiđu tri kruga po pijaci, naprave presek stanja, pronađu jagode od 100 dinara i jedva ih kupe. Slično je i sa mandarinama, bananama, cvećem ili tunjevinama. Jedna grupa veruje u trenutak, druga u ušteđevinu. Tek su na prvom milionu…
"Jedna grupa veruje u trenutak, druga u ušteđevinu"
HOD O ČAŠĆE
Neka mu Gospod oprosti na osećanju koje ima, ali Šetaču ne prija prva subota novog proleća. Osunčana, topla i vedra, reklo bi se subota kakva se samo poželeti može, na ulicu je isterala svakog živog čoveka, bicikl, automobil, trotinet, kolica; svakog živog psa, mačku, medved je svakako izašao iz pećine… Čak su i novi bogataši iz novog dela grada došli u stari i pomešali se sa starim bogatašima koji iz nekog razloga nisu otišli u svoje vikendice na obodu grada.
Stvari se mogu gledati s pozitivne strane. Ljudi su na otvorenom, na vazduhu – parkovi, igrališta, ćoškovi, bašte kafića – sve vrvi. Kao u Solunu ili Atini, samo bez mora. Grci su navikli, a nama ipak treba malo vremena da se naviknemo.
Pogotovo Šetaču, koji iz nekog samo njemu poznatog razloga, ne uspeva stvari da vidi s pozitivne strane. Iznad njega se rasklapa veliki suncobran velikog pitanja šta će biti sa njegovom šetnjom kada ne bude imao kuda da se prošeta? Hod mu je lagan, kako mu ništa ne bi promaklo.
Ove subote Šetaču ne prija sunce koje je željno iščekivao. Hvata ga anksioznost. Tu reč je čuo od mladih. Čuo je i za traume i frustracije. Pre mladih, držao je da je to nešto ozbiljno. Sada misli da je lako rešivo uz pomoć nekoliko desetina sklekova i seksa sa stoprocentnom prisutnošću u svakom dodiru. Verovatno greši, ali tako misli.
"Hod mu je lagan, kako mu ništa ne bi promaklo"
BEZ RAZUMEVANJA
Hod po ivici razumevanja situacije koja ga okružuje, Šetač privodi kraju mišlju da, kao što to prirodni lek u prekomernim dozama može da postane otrov, njegova staza za šetnju je sama sebe pojela svojim širom raširenim rukama. Uostalom, kao i sam Beograd, misli Šetač, grad je svojom nonšalancijom odbijao da ljudima objašnjava ko je, nije se laktao, pustio je da mu drugi govore šta je. Sada niko ne zna ko je. Ipak, ovo je priča sa srećnim krajem, doslovce…
Usred buke prve subote novog proleća, kada za buku nije bilo nikakvog posebnog povoda osim što je to bio prvi dan za kratke rukave, ako ne i za bermude, među novim bogatašima koji su napustili zatvorene kvartove i starim bogatašima koji nisu stigli da odu na svoje vikendice nadomak grada, Šetač skuplja veliki suncobran velikog pitanja šta će biti sa njegovom šetnjom kada ne bude imao kuda da se prošeta, okreće se nazad i vraća u svoj dom.
"Nije se laktao, pustio je da mu drugi govore šta je. Sada niko ne zna ko je"
Uradio je nekoliko desetina sklekova, istuširao se i pružio u krevet gde ga je čekala ona, s opranim jagodama koje su na pijaci kupljene jutros, za 300 dinara. Uzbudljivo kao hod po tankoj ivici, Šetač hoda po njenim vrelim grudima sjajnijim od subotnjeg sunca. Stopalo sa crvenim pedikirom, ona, povlači unazad preko lista, od skočnog zgloba ka kolenu. Happy end!
Seks sa stoprocentnom prisutnošću u svakom dodiru trajao je do nedelje. U nedelju je pala kiša i sve bilo okej. Jagode su pojedene.
