Oldtajmeri rasuti, po celom gradu…
Nije mi bilo prijatno da prethodne nedelje gledam kako BMW 327 iz 1938. godine, Ford T iz 1925., Charron sa luksuznom drvenom karoserijom iz 1908. i ostale oldtajmere iz Moderne garaže u Ulici Majke Jevrosime, iz Muzeja automobila, glomazni „pauk“ izvozi kao grešnike koji nisu krivi, pripremajući ih na to da se, poput listova maslačka na vetru, rasprše po čaršiji bez adrese.
Sama likovnost i stilizacija ove slike, lično, predstavljala je minijaturni esej koji bi pisci spomenara nazvali slatko vino uspomena. Nisam vezan za automobile, ali jesam za vrednosti sadržaja koje su se na ovom mestu slikale.
Oldtajmeri u torti
Poveznicu sa porodicom Petković, koja je vlasnik Muzeja, imam i kroz njihovu istoimenu poslastičarnicu, u kojoj je moja porodica jela Parišku tortu. S ove tačke gledišta, ona ima ukus duhovne ušteđevine.
To me je nateralo da razmislim na sledeći način: moglo je da se desi da odrastem u Somaliji; moglo je da se desi da uopšte ne odrastem; kao što je moglo da se desi da se, generalno, uopšte i ne rodim; ali se ipak desilo da se rodim i odrastem u blizini Poslastičarnice i zgrade koja je od 1994. godine poznata kao Muzej automobila u Beogradu.
Potpuno nesvestan činjnice da, igrom slučaja, žmurke ili fudbal igram u neposrednoj blizini „institucija od javnog značaja“, kao mali sam, zajedno sa svojim drugarima i drugaricama iz predškolske i školske ustanove, znojav i zadihan, utrčavao u Botaničku baštu, rodnu kuću Jovana Cvijića na Kopitarevoj gradini, i ovde – u Modernu garažu – da zamolim za čašu vode ili pumpu za loptu. Kao da je reč o komšijskoj kući, to mi je bilo kao dobar dan. Nije ni bilo za očekivati da sam tada bio svestan svoje privilegije.
Sazrevajući kao čovek i želeći da učestvujem u oblikovanju, komunikaciji, interpretaciji i istraživanju ukusa pubike, počinjao sam da bivam svesniji svojih privilegija, pronalazeći stvaralačku inspiraciju u slikama iz detinjstva koje se ne mogu staviti u CV, ali se mogu osetiti i koristiti kao faktor koji pravi razliku. Oldtajmeri.
Često verujem da su stvari koje izađu iz mene, kakve god one bile, na neki činjenicama nepotkerpljiv način, plod onoga što sam pokupio, čuo i video u Muzeju i Poslastičarnici, a da toga nisam svestan, ili bar nisam svestan na način da o tome mogu argumentovano govoriti.
Zbog toga, a to ste do sad već mogli primetiti, neretko osećam neku vrstu potrebe, da ne kažem ekspertize, da pišem i govorim o Beogradu, stavljajući pred sebe i pred vas određenu notu kompetencije koju vrlo verovatno ne posedujem.
Odavno me je prošao osećaj da sam bolji i poseban; osećaj koji potpuno nepromišljeno možeš da imaš dok još ni delić života nisi proživeo. Emocije sam pretvorio u znake, držeći se verovanja da, ako naše priče ne pretvaramo u znake, postoji velika verovatnoća da se nećemo razumeti. Moji znaci u najvećoj meri nisu adekvatan putokaz, ali su moji, zbog čega ih se držim.
Iseljavanje oldtajmera iz Muzeja automobila znači i prestanak postojanja ove ustanove na ovoj adresi. U garaži je ostala arhivska građa, razni albumi, zbirka prvog srpskog šofera Sretena Kostića – njegov kofer za lične stvari i vozačka dozvola iz 1903. godine – kao i razni eksponati koji će u narednim danima biti izneseni.
Međutim, to ne znači da će Beograd izgubiti Muzej automobila. Oldtajmeri će, kao zasebna jedinica, svoj život nastaviti u okviru Muzeja nauke i tehnike na Dorćolu, što je činjenica koju treba primiti u zagrljaj i zavoleti je, kao miris bujnog cveća koje nikne u parku.
Jedan cvet sam, verujući da me niko ne vidi, iako nemam čega da se stidim ali ne bih voleo ni da izazivam pažnju, ostavio pored tamnozelene kapije Moderne garaže u Majke Jevrosime ulici i nastavio da hodam ka Ulici Ilije Garašanina, u poslastičarnicu Petković.
Uzeo sam parče Pariške torte, verujući da sam upalio baklju koja osvetljava put kroz mračan prolaz nestajanja. Bon apetit.
Fotografije: https://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/moderna_garaza.html
RealNO je koncept Kolumni glavnog i odgovornog urednika BURO. Srbija Stefana Tošovića i možete ih pročitati OVDE.