Kimono je jedan od najprepoznatljivijih tradicionalnijih odevnih predmeta, a njegova uloga u modi se neprestano menja i razvija. Iako je prvobitno bio simbol statusa, društvene klase i tradicije u Japanu kimono je postao inspiracija za mnoge modne dizajnere i stiliste širom sveta.
Reč „kimono“ dolazi iz japanskog jezika i doslovno znači „stvar za nošenje“ ili „odevni predmet“ (od reči „ki“ što znači nositi i „mono“- stvar).
U savremenoj modi često je reinterpretiran kako bi se prilagodio modernistickom ukusu i potrebama. U modernom odgovoru na japanski folklor, krojevi zadržavaju osnovne karakteristike, ali su prilagođeni zapadnom tržištu kroz različite materijale, krojeve i paterne. Uklapa se u širok dijapazon trendova i nosiv je kako na crvenom tepihu, tako i u street style kombinacijama.
U Japanu se danas uglavnom nosi u specijalnim prilikama, kao što su venčanja, mature, festivali ili formalne ceremonije. Ipak, postoji novi talas interesovanja za ovaj odevni predmet među mlađim generacijama, koje žele da održe tu tradiciju živom, ali na svoj način. Savremeni dizajneri u Japanu često kombinuju izvorni kimono sa modernim stilovima, stvarajući hibridnu modu koja je i elegantna i relevantna.
Osim u Japanu,postao je i globalni simbol elegancije, sofisticiranosti i kulturne baštine. Poznate ličnosti i modni influenseri širom sveta ga nose kao statement komad, koji kombinuje glamur, istoriju i jedinstven stil.
A evo kako je sve počelo:
Preteča kimona: Nara i Heian (710–1185)
U periodu Nara (710–794), odeća u Japanu bila je pod velikim uticajem kineske mode, posebno dinastije Tang. Nosile su se slojevite haljine sa širokim rukavima i pojasevima. Međutim, tokom perioda Heian (794–1185), razvijen je jedinstveni japanski stil poznat kao junihitoe, koji je bio vrlo složen, sa više slojeva tkanine. Ovo je bio odevni predmet plemstva, naročito za žene na dvoru.
Kosode: Kamakura i Muromachi (1185–1573)
Sa usponom samuraja tokom perioda Kamakura (1185–1333), moda je evoluirala prema jednostavnijim i funkcionalnijim odevnim predmetima. Ovaj period je doveo do stvaranja osnovnog oblika kimona kakvog poznajemo danas, sa ravnim šavovima i širokim rukavima. U periodu Muromachi (1336–1573), kosode, prethodnik modernog kimona, postao je popularan. To je bio odevni predmet sa kraćim rukavima, a nosio se u svakodnevnim prilikama.
Umetnost ukrašavanja: Azuchi-Momoyama (1568–1603)
U ovom periodu, umetničke tehnike poput farbanja i vezenja postale su sofisticiranije i zahtevale ozbiljnije zanatsko umeće. Kimono je postao bogato ukrašen i svaki je tretiran kao zasebno umetničko delo. Ovaj period označava prelaz između jednostavnog kosode stila i složenijeg, elegantnijeg kimona koji su nosile dame višeg društvenog sloja.
Kimono kao klasni simbol: Edo (1603–1868)
Tokom perioda Edo, kimono je postao glavna odevna forma za sve društvene slojeve, ali je izgled varirao u zavisnosti od klase, statusa i bogatstva. U ovom periodu se pojavljuje obi, široki pojas koji je postao važan deo kimona. Kimona iz perioda Edo karakterisani su velikim, asimetričnim motivima i živopisnim bojama, dok su modeli nižih klasa bili jednostavniji. Zbog stroge klasne strukture u Edo Japanu, kimono je bio indikator društvenog statusa.
Zapadni uticaj: Meiji (1868–1912)
Tokom Meiji restauracije, Japan se otvorio prema zapadnom svetu i počeo brzo da se modernizuje. Zapadni stilovi su postali popularni, posebno među muškarcima, dok je kimono ostao simbol tradicionalne japanske kulture, naročito među ženama. Međutim, promene u proizvodnji, poput korišćenja sintetičkih boja i tkanina iz uvoza, uticale su na izgled i funkcionalnost kimona. U ovom periodu, japanska vlada je pokušala da modernizuje društvo, pa je kimono postepeno zamenjen zapadnom odećom za svakodnevnu upotrebu.
Počast tradiciji: Taisho i Showa (1912–1945)
U periodu Taisho i Showa, japanska moda je nastavila da balansira između tradicije i modernosti. Iako je zapadna odeća bila dominantna u svakodnevnom životu, kimono je i dalje bio važan za formalne i tradicionalne prilike. U ovom periodu, posebno posle Drugog svetskog rata, kimono se počeo percipirati više kao kulturna baština nego kao svakodnevna odeća.
Savremeno doba
Nakon Drugog svetskog rata, kimono je postao simbol japanskog identiteta i tradicije, ali se uglavnom nosi u posebnim prilikama poput venčanja, sahrana, festivala i ceremonija. Mnogi savremeni japanski dizajneri, poput Hanae Mori i Issey Miyake, počeli su da inkorporiraju elemente kimona u modernu modu, dok su zapadni dizajneri poput John Galliana i Alexander McQueena koristili kimono kao inspiraciju u svojim kolekcijama.
Kimono je doživeo renesansu u Japanu poslednjih godina, sa sve većim interesovanjem mlađih generacija da očuvaju tradiciju, ali i da kombinuju kimono sa modernim stilovima. Danas, kimono predstavlja spoj tradicije i mode, i nastavlja da bude kultni odevni predmet sa dubokim kulturološkim značenjem.
Kimono je mnogo više od običnog odevnog predmeta; on je simbol japanskog identiteta, umetnosti i kulture. Njegova evolucija kroz vekove pokazuje kako se moda može menjati i prilagođavati, dok istovremeno zadržava svoje osnovne elemente i simboliku. U današnjem svetu, kimono nastavlja da inspiriše, povezujući prošlost i sadašnjost, tradiciju i inovaciju.
Foto: Pinterest
