Ah, prvi dejt. Taj mitski događaj u kojem dvoje ljudi pokušavaju da procene koliko je onaj drugi normalan – i koliko dugo mogu da izdrže u neprijatnom ćaskanju pre nego što pozovu prijateljicu da ih spase „hitnim pozivom“. Da, ljudi i dalje rade ovo i ne umeju da budu iskreni.
Elem, prvi dejt je kao audicija za ulogu u filmu koji možda nikada neće biti snimljen. Šarmirate jedno drugo rečenicama koje ste unapred smislili, preterujete s interesovanjima (naravno da volite jazz!) i obavezno slažete koliko često i brzo trčite. Ali zašto se opterećivati? Osim kod toga što morate da budete dobri u prodaji. A zbog čega osećamo toliku, enormnu potrebu da se prodamo? Previše truda da se nekome dopadnemo na prvom dejtu samo vodi do iscrpljujuće igre pretvaranja. Uostalom, ovo je samo prvi dejt, ne intervju za životnog partnera.
Zato prvi dejt treba da bude nešto kao – kratka, pomalo dosadna, igra. Kad prvi dejt shvatimo kao opuštenu priliku za novo upoznavanje, bez pritiska „sudbine“, sve postaje daleko ležernije. Zamislite prvi dejt ovako: test kompatibilnosti, a ne kao ugovor o braku.
Ako nešto ozbiljno treba da se desi – to će doći na kasnijim dejtovima, kada već provereno znamo da druga osoba nije potajno opsednuta svojom majkom, ocem ili je pak „slučajno“ zaboravila novčanik. Dakle, prvi dejt nije ozbiljna stvar. U stvari, što ga neozbiljnije shvatimo, to će šanse biti veće da ćemo stvarno uspeti uživamo — ili da bar imamo zanimljivu priču.
Evolucija prvog dejta
Prvi dejt je, u svojoj suštini, univerzalna prilika koja postoji koliko i društvo samo (realno). Dakle, trenutak kada se dvoje ljudi nađu kako bi testirali hemiju, interese i naravno, svoju sposobnost da prežive potencijalno neprijatan razgovor.
Vratimo se na nekoliko decenija unazad kada je prvi dejt zaista bio nešto ozbiljno. Nekada je zaista prvi dejt bio je veliki događaj. U to – neko vreme, mnogo veći akcenat se stavljao na formalnost i ozbiljnost. Ljudi su se, obučeni u najbolju odeću, pripremali kao da idu na mini-audiciju za potencijalnu ljubavnu priču koja će trajati čitavog života, da bi na kraju zaista i trajala čitavog života. Romantična pisma, pozivi koji su često uključivali čitave porodice (ko se seća telefona u hodniku?), i ozbiljna večera koja se pažljivo planirala, bili su deo tog rituala.
Dejtovanje nije bilo samo casual izlazak već početak nečega što se posmatralo kroz prizmu budućnosti. Nije bilo aplikacija, brzog dopisivanja niti neobaveznih kafa. Ako ste išli na dejt, to je značilo da stvarno želite nešto izgraditi s tom osobom, da vidite potencijal u njoj i na kraju krajeva nju pred oltarom.
Veze su tada često počinjale s jasnom namerom: brak, porodica, zajedno do kraja života. Ljudi su izlazili sa tom idejom na umu, što je stvaralo pritisak i formalnost koju danas, srećom, sve više izbegavamo. Ali, zašto je onda i dalje osećamo?
Ko se usudi, taj dejtuje
Danas, sve je to nekako… neobaveznije. Prvi dejt se ne doživljava kao sudbinski trenutak, već pre kao kratka stanica u moru mogućnosti. I za to postoji nekoliko razloga.
Prvo, tehnologija je promenila način na koji se povezujemo s ljudima. Aplikacije za upoznavanje, društvene mreže i brzo dopisivanje omogućavaju nam da budemo stalno u kontaktu sa potencijalnim partnerima. Pre nego što se uopšte odlučimo za prvi dejt, već znamo mnogo o osobi – njihove omiljene serije, gde su putovali, čak i šta su doručkovali – ako pitate. Ove informacije menjaju dinamiku prvog susreta. Nekada su prvi utisci bili izuzetno važni, jer su ljudi ulazili u dejt gotovo bez ikakvih prethodnih saznanja. Tako da je prvi utisak zaista bio prvi. Danas, prvi dejt je samo produžetak digitalnog upoznavanja.
S druge strane, današnje dejtovanje, iako površno, nudi neku vrstu olakšanja – mogućnost da prvi dejt shvatimo neozbiljno. Nema pritiska da se odmah odlučimo da li ćemo s određenom osobom provesti ostatak života. Ako prvi dejt ne uspe, lako je zakazati sledeći s nekom drugom osobom.
Kako danas gradimo odnose?
U svetu prepunom opcija, graditi odnos postaje mnogo izazovnije nego ranije. Previše izbora može da nas smori – najblaže rečeno. Loš dejt? Nema problema, prelazimo na sledećeg kandidata. Ali ta pristupačnost dovodi do problema u stvaranju dubljih veza.
Nekada, veza se gradila postepeno, kroz razgovore, zajedničke trenutke i sporazum o vrednostima i zajedničkim ciljevima. Danas, tempo života i brzina kojom možemo zameniti jednog potencijalnog partnera drugim čini da građenje odnosa zahteva više strpljenja i svesti o tome šta tražimo. Na primer, danas je sasvim uobičajeno da se ljudi povuku iz veze čim naiđu na prvu prepreku, dok su ranije, ljudi bili spremniji da rade na vezi i prevaziđu izazove.
S druge strane, raniji pristup prvom dejtu imao je svoje prednosti. Ljudi su znali šta žele, a veze su imale određenu strukturu. Nije bilo lako odustati, jer su se odnosi ozbiljno gradili na temelju poverenja i zajedničkog napora.
Prvi dejt danas: Nije ozbiljan, ali može postati
Iako prvi dejt danas nije toliko „ozbiljna“ stvar, to ne znači da iz toga ne može proizaći nešto ozbiljno. Prvi dejt je i dalje važan – trenutak kada prepoznajemo potencijal. Ali, umesto da ga posmatramo kao presudni trenutak za budućnost, možda bi trebalo da uživamo u trenutku, da budemo prisutni i otvoreni za ono što dolazi.
Foto: Pinterest
