Anna Wintour, žena koja oblikuje modni svet – hteli mi to da priznamo ili ne. Pritom, urednička politika američkog izdanja magazina Vogue nije njen primaran medijum uticaja. Met gala jeste. Mi vidimo ekstravagantne odore i šljašteće pozadina, ali za Wintour je ovaj događaj mnogo više od puke estetske igrarije. Ako znate šta je Met gala zapravo, onda to i razumete. Njen izbor tematskih okvira za tu priliku, odnosno saradnja sa muzejom MET je, kao i uvek, pažljivo osmišljen, strateški postavljen. Zato je za 2025. godinu odabrala da tema modne večeri i prateće izložbe bude Black Dandyism.
Black Dandyism – Igra identiteta i otpora
Kicoš je vekovima bio sinonim za bele aristokrate koji su krojili svoj život (i garderobu) sa ironijom i prezirom prema banalnosti. Ali onog trenutka kada su crni muškarci (u Americi) postali kicoši, pravila igre su se promenila. Crni muškarci su prigrlili i preradili dendi estetiku kao odgovor na kolonijalne stereotipe i rasističke predstave, pretvorivši ga u subverzivni akt. To je otpor kroz stil, negiranje očekivanja kroz modu, simbol redefinisanja identiteta u svetu koji je oduvek pokušavao da ograniči crnce unutar rigidnih okvira.
Zamislite scenu: crni muškarci u odelima po meri, šeširima i leptir-mašnama, kako elegantno šetaju kroz društvo koje ih je vekovima marginalizovalo. Black Dandyism je vizuelni performans, kulturni komentar, estetski pokret koji provocira kako društvene norme, tako i kolektivnu prošlost.
Estetika kao politika
Monica L. Miller, autorka knjige Slaves to Fashion, pruža ključni uvid u kompleksnost ovog pokreta. Kroz njen rad, Black Dandyism je postavljen kao nešto mnogo više od pukog modnog izraza; on postaje alat za preispitivanje društvenih hijerarhija, alat za igru sa simbolima moći i, iznad svega, čin samodefinisanja. Miller precizno prikazuje kako ovaj fenomen koristi eleganciju kao sredstvo borbe protiv ograničavajućih identiteta koje su crncima nametnuli istorija i društvo.
Zašto sada Anna Wintour bira ovu temu?
Anna Wintour voli koketira sa izborima koji bi mogli da nose potencijal za političke rasprave, mada se nikada eksplicitno ne izjašnjava. U svetu gde se od mode očekuje da bude više od pukog vizuelnog iskustva — da bude politička izjava, društvena kritika ili barem alat za viralne meme — Met gala čija je tema Black Dandyism dolazi kao prava stvar u pravom trenutku. Njena odluka nije samo posledica aktuelnih (političkih) trendova, već odgovor na sve izraženiju potrebu da se prepoznaju i slave marginalizovane estetike u dominantnoj kulturi.
U društvu koje je i dalje duboko polarizovano, Black Dandyism postavlja pitanje: da li stil može biti sredstvo društvene promene ili je samo još jedan način da skrenemo pažnju sa nepravdi?
Relevantnost crnog dendija u svetu koji voli estetiku bez politike
Savremeni svet opsednut je estetikom — TikTok se vrti oko beskrajne parade stilova koji traju tačno koliko traje jedan skrol, dok je politička svrha negde usput nestala. Black Dandyism je, nasuprot tome, manifestacija stila koja ima jasnu svrhu, politički kontekst i istorijsku težinu. On nije samo pitanje vizuelnog trenda, već odgovor na vekovne borbe za jednakost i priznanje.
Na kraju, pitanje koje ostaje je: da li Met gala i izložba u muzeju Met u Njujorku, odabirom ove teme, ima moć da izazove stvarne promene ili će postati još jedna u nizu modnih događaja koja bljesne i nestane? Možda je Anna Wintour ovim izborom želela da podseti svet da prava moda nije samo ono što nosimo, već i način na koji se suprotstavljamo svetu koji nas želi definisati.
