Nova Met Gala tema je dosadna, ali to nije najveće iznenađenje
Od sjaja do očaja.
Ukoliko smo se prošle godine pitali da li je Met Gala izgubila kulturnu relevantnost, ove imamo odgovor: jeste. U 2026. smo izgubili dve ikone: Doli Parton i dizajnera Boba Makija – što je mogao biti povod za ovogodišnju temu najprestižnijeg modnog dešavanja.
Umesto toga, dobili smo najdosadnije rešenje: extraOrdinary: Fashion and the Poetics of the Everyday, Met Gala temu posvećenu „lepoti svakodnevne odeće“. Zvuči kao kad radiš domaći zadatak u poslednjem trenutku – a posebno je razočaravajuće nakon uzbuđenja koje je probudila ideja o izložbi i večeri posvećenim Džonu Galijanu.
„Želeo sam postavku koja donosi svežu perspektivu i dotiče važne društvene teme. Odmah sam podržao ovu ideju jer ona otvara pitanja o pojmu vrednosti, masovnoj potrošnji i očuvanju resursa, istovremeno nas podstičući da razmislimo o stvarima koje često zanemarujemo ili odbacujemo“, istakao je Endru Bolton, kustos muzeja Metropolitan. Među zvaničnim sponzorima ovog događaja naći će se Instagram, Moncler i Condé Nast.
Mada zvanična pravila oblačenja za predstojeći Met Gala crveni tepih još nisu definisana, Endru Bolton je izrazio nadu da će posetioci doći u sopstvenim farmerkama i omiljenim majicama – verovatno prenebregavajući činjenicu da običan svet tu garderobu ionako svakodnevno nosi.
U svojim tekstovima za The New York Times, Vanesa Fridman i Džejkob Bernstin pretpostavljaju da će fokus izložbe i same Met Gala večeri biti na sasvim svakodnevnim komadima odeće koji se reinterpretiraju kroz visoku modu.
Postavka će obuhvatiti neke od najprepoznatljivijih „običbih“ odevnih komada u istoriji mode, kao što su legendarna grunge kolekcija Marka Džejkobsa kreirana za Perry Ellis, čuveni džins brenda Calvin Klein koji je proslavila reklama sa Bruk Šilds, rani model zimske jakne iz tridesetih godina prošlog veka iz radionice Čarlsa Džejmsa, ali i moderne interpretacije „običnih“ komada, poput trompe-l’oeil farmerki Matjea Blazija za kuću Bottega Veneta.
Približno petinu do trećine eksponata obezbediće sam muzej iz sopstvenog arhiva. Pored toga, novinari The New York Times-a otkrili su manje prijatnu vest: izložba ovoga puta neće biti praćena štampanim katalogom.
Ipak, ostaje pitanje da li je uopšte moguće zamisliti „opušteniju“ i neformalniju verziju Met Gale, kako za učesnike iz sveta glamura, tako i za milionsku publiku pred ekranima.
Kako primećuje nss magazine, ovakav izbor izaziva određenu nelagodu i nedoumice iz dva ključna razloga. S jedne strane, Met Gala tema deluje isuviše neutralno i neopredeljeno, bez ikakvih kontroverzi ili snažnih društvenih tenzija koje bi privukle pažnju.
S druge strane, ovakav koncept bi mnogo više pripadao vremenu neposredno nakon pandemije, kada se čitav zapadni svet navikavao na povratak u društvo posle meseci provedenih u kućnoj garderobi i trenerkama.
Takođe, postavlja se pitanje kakav će vizuelni utisak ostaviti najvažniji modni događaj ukoliko se usvoji pravilo neobaveznog petka na poslu.
Met Gala temu nije odabrala Ana Vintur
Iznenađujući podatak je i to što Ana Vintur nije učestvovala u odabiru ove Met Gala teme.
Pored kontroverzi koje prate ovogodišnju najavu događaja – besa javnosti zbog izbora Galijana – Ana Vintur je u prošlosti već uspešno prevazilazila ozbiljne udare javnosti, najupečatljivije tokom 2020. godine, kada je javno priznala greške i izvinila se što su pripadnici drugih rasa bili ignorisani u magazinu Vogue. I tada se spekulisalo o tome da li će uspeti da sačuva svoju poziciju.
Međutim, ovoga puta situacija je bila znatno ozbiljnija i izvinjenje verovatno nije bilo dovoljno. Kako prenose novinari The New York Times-a, talas osuda zbog planirane počasti Galijanu pojačao se neposredno pre nego što je dizajner otkazao učešće. Već 28. avgusta objavljeno je da rukovodstvo muzeja razmatra promenu tradicionalnog termina održavanja Met Gale – zakazane za prvi ponedeljak u maju – jer se tog datuma, 3. maja 2027. godine, obeležava Jom Hašoa, odnosno Dan sećanja na žrtve Holokausta.
Koliko je zapravo burna reakcija javnosti, pokazuje i to što se među onima koji oštro osuđuju odluku muzeja da oda priznanje Džonu Galijanu našao i njujorški gradonačelnik Zohran Mamdani, inače nedavno izložen kritikama zbog svog stava o Izraelu.
Iz njegovog kabineta je za The New York Times poručeno da je Galijanovo antisemitističko izražavanje bilo odvratno, te da gradska administracija uviđa koliko je ovaj potez muzeja povredio i razbesneo jevrejsku zajednicu u Njujorku. Iako se ističe da je muzej samostalna ustanova čije su odluke isključivo u njenoj nadležnosti, naglašeno je i to da autonomija ne isključuje javnu kritiku.
U to vreme, tabloidi kao što su Page Six pisali su da Vintur uopšte nije shvatala razloge za toliki revolt javnosti – i da je verovala kako će snažnim stavom prebroditi krizu dok se situacija sama od sebe ne smiri. Isti list zaključuje da je Vintur potpuno izgubila dodir sa savremenim društvenim tokovima i duhom vremena.
Summa summarum: Ana Vuntur, žena koja je pretvorila Met Galu u događaj kakav je bio, sada je izgubila svaki uticaj. Pitanje je samo: može li Met Gala da ostane relevantna bez nje?
Naslovna fotografija: Media Punch, MediaPunch Inc / Alamy / Profimedia