Modna kuća Prada je ponovo u vrhu industrije. Prema popularnoj platformi Lyst, koja rangira popularnost brendova, u trećem kvartalu 2026. kuća italijanska modna kuća našla se na prvom mestu.
Potražnja za Prada komadima u trećem kvartalu zabeležila rast od 55%. Globalno interesovanje i digitalna vidljivost brenda doživeli su svoj vrhunac tokom Nedelje mode u Milanu, a kolekcija posvećena suknjama bila je dominanta tema u debatama širom društvenih mreža.
Filozofija iza modne kuće Prada izuzetno je autentična, što omogućava da bude široko prepoznata. Odlikuje je estetika i intelektualni senzibilitet sa kojima publika želi da uspostavi kontakt i identifikaciju, bez obzira na to da li ta fascinacija na kraju rezultira kupovinom konkretnog artikla.
Ipak, i u domenu konkretnih modnih komada, model Wish torbice profilisao se kao najtraženiji pojedinačni proizvod kvartala, ostvarivši skok u onlajn pretragama od čak 498%.
Pored vrhunskog dizajna i kreiranja narativa, Prada je modna kuća koja očigledno ume da oseti duh vremena i ispravi svoje previde. Primer za to je njihova praznična kampanja – topla, bajkovita i izrazito anti-AI.
Poslednje je i presudno, jer je brend naišao na žestoke kritike kada su prošle godine odlučili da objave kampanju urađenu pomoću veštačke inteligencije.
Prada razume da će ljudsko stvaralaštvo postati pravi luksuz
U okviru praznične kampanje za 2026. godinu, koncept ljudskog dodira i analognog stvaralaštva stavljen je u centar vizuelnog narativa – kroz seriju kratkih filmova i fotografija gde klasične ručne ilustracije transformišu zimske pejzaže u potpunu bajkovitu fantastiku.
Čitava praznična estetika oslanja se na staru tehniku crtanja, zbog čega je Prada ostvarila saradnju sa legendarnim animatorom Džonom Pomerojem.
Njegov zadatak bio je da upečatljivu glumačku postavu, u kojoj se nalaze Sejdi Sink, Maja Hok, Čen Haoju, Luter Ford i Kelvin Harison Džunior, uroni u minuciozno izgrađen, ručno nacrtan zimski svet.
Svaki pojedinačni kadar ove kampanje nastao je klasičnim potezom olovke i četkice, što predstavlja izuzetno zahtevan i mukotrpan proces koji u današnjoj eri dominantne digitalne animacije i kompjuterskih efekata (CGI) ima status skoro zaboravljene umetničke veštine.
Džon Pomeroj je vrhunski majstor ovog zanata, čiji bogati stvaralački opus obuhvata rad na kultnim animiranim ostvarenjima kao što su Palčica, Zemlja pre vremena i savremeni praznični klasik Klaus.
Praznična kampanja je konceptualni omaž tradicionalnoj umetnosti ilustracije – i podsetnik čarolije koja nastaje kao proizvod ljudskog uma i ručnog rada.
Objašnjavajući filozofiju iza ovog pristupa, animator Džon Pomeroj je rekao: „Animacija unosi nešto u priče što igrani film ne može. To je čitav jedan drugi univerzum. Postoji veoma jasan i ciljan razlog zašto se radi ručno crtana animacija, a to je da se pokaže da u ljudskom dodiru postoji vrednost. I da je ručno nacrtan i ručno rađen rad i dalje živ u današnjem svetu.“
Ova kampanja je posebno važna za brend jer su se suočili s talasom negativnih komentara nakon odluke da koriste AI tokom promocije kolekcije za proleće 2026. Kampanja za tu kolekciju prikazivala je nadrealna, digitalno oblikovana i kompjuterski generisana stvorenja neposredno pored ljudskih aktera.
Izazvala je debate i talas reakcija širom digitalnog prostora – o tome šta spajanje digitalnog i opipljivog ljudskog elementa simbolizuje u savremenom kontekstu luksuzne mode.
Kampanja je urađena sa Džordanom Volfsonom, umetnikom koji se bavi istraživanje, kulturnih, egzistencijalnih i psiholoških posledica razvoja novih tehnologija. Umetnička praksa Volfsona sistematski preispituje složenu i napetu dinamiku između ljudskog bića i artificialnih sistema koje stvara, pri čemu se u njegovim instalacijama i projektima redovno prepliću digitalni mediji i forme.
Umesto da gledaocima servira gotova rešenja ili pojednostavljene odgovore, Volfson bira strategiju nelagode, stvarajući dela koja uznemiravaju posmatrača i primoravaju ga na duboko introspektivno razmišljanje.
Međutim, reakcije i otpor sa kojima se suočavaju vizuelni sadržaji generisani veštačkom inteligencijom u savremenoj modi ne mogu se svesti na površnu debatu o estetskim ukusima ili ličnim afinitetima. Naprotiv, ova polemika osvetljava daleko dublje teme koje se tiču suštine kreativnosti, položaja ljudskog rada i krize poverenja u industriji.
Širenjem uticaja veštačke inteligencije u polju vizuelne kulture, sve je glasnija zabrinutost stručne javnosti nad onim što bi nepovratno moglo biti izgubljeno u tom tranzicionom procesu.
Među ključnim strahovima izdvaja se pitanje moguće marginalizacije i potiskivanja ljudskih stvaralaca. U trenutku kada se vizuali mogu kreirati trenutno i u masovnim razmerama, neizbežno se otvara pitanje daljeg smisla i opstanka fotografa, modnih ilustratora i drugih umetnika čiji je rad kroz istoriju postavljao temelje i estetske standarde modnog imidža.
Uz to, radikalno se menja i problematizuje pojam samog autorstva. Radovi nastali uz pomoć veštačkih sistema zamagljuju tradicionalne granice originalnosti, vlasništva i intelektualne svojine, čineći gotovo nemogućim precizno definisanje odgovornosti za konačni vizuelni proizvod.
Takva neizvesnost nosi duboku nelagodu u domenu mode, industriji u kojoj su specifična autorska vizija, kreativno usmeravanje i umetnički identitet oduvek predstavljali osnovnu pokretačku snagu.
Prada je očigledno to razumela – i brzo spremila odgovor.
Uostalom, početkom ove godine, Mijuča je izjavila: „Mi smo kompanija koja pravi skupu odeću za bogate ljude. Zato pokušavam da budem politična, ali ne mogu biti očigledna.“
Poruka koju šalje ovom kampanjom dovoljno je jasna – ali da li će biti dovoljna da pošalje signal celoj industriji? Nema sumnja da oni koji proizvode luksuz imaju najveću moć i da ga definišu, odnosno da utiču na to šta će se percipirati kao poželjno i prestižno. Stavljanje talenta umetnika u fokus je svakako dobar pravac.
Naslovna fotografija: Youtube/Prada screenshot