Možda vam se dešava da se svake večeri, kada se sunce povuče sa horizonta, vaše misli kao po pravilu počinju da se bude. Svetla su prigušena, tišina je apsolutna, a vi odjednom osećate težinu sveta na svojim ramenima. Dobro došli u klub – ako ste ikada osetili ovako, niste sami. Nauka ovo stanje naziva „nighttime depression“, dok mu laici tepaju: „Zašto ne mogu da opustim misli?!“
Iako nighttime depression zvuči kao nešto iz popularne psihologije sa Instagrama, pre nego što odmahnete rukom uz sarkastično: „Aha, još jedan razlog zbog kog ne spavam“ – vredi čuti šta o tome kažu stručnjaci.
Mrak nije prijatelj (bar ne uvek)
Noć je vreme kada se naša tela prebacuju iz „dnevni“ u „noćni“ režim, uz pomoć unutrašnjeg časovnika zvanog cirkadijalni ritam. Ovaj biološki ritam reguliše sve, od toga kada ćemo biti gladni do toga kada je vreme da legnemo u krevet. Kada sunce zalazi, prirodna sklonost našeg organizma je da uspori proizvodnju serotonina (hormona sreće), dok se istovremeno povećava proizvodnja melatonina, hormona odgovornog za san. Dakle, ako ste primetili da vam se pred spavanje misli pretvaraju u mračnu analizu svakog neuspeha u životu – zahvalite biološkom sistemu podešenom da nam olakša večeri. To samo znači da je vaše telo i dalje u stanju budnosti u momentima kada bi trebalo da vas pripremi za san.
Nauka kaže: Da, nighttime depression postoji
Naučne studije potvrđuju da ljudi koji se bore sa anksioznošću ili depresijom često imaju pojačane simptome uveče. Studija iz 2013. godine, recimo, pokazala je da su kod ljudi sa depresijom nivoi kortizola, hormona stresa, viši u jutarnjim satima, ali se njihovo emocionalno stanje pogoršava tokom noći.
Dr. Michael Perlis, klinički psiholog sa Univerziteta u Pensilvaniji, ističe da je to možda zbog manjka distrakcija u noćnim satima. Danju smo okupirani poslom, obavezama i beskonačnim proveravanjem Instagrama. Kada padne noć, tišina nas tera da se suočimo sa mislima koje inače vešto potiskujemo. S obzirom na to da mrak i mir postaju idealni uslovi za overthinking, lako je shvatiti zašto postajemo „filozofi patnje“ kada padne noć.
Ironija zvana: Spavaj više da bi se manje brinuo
Evo ironije: ako ste skloniji noćnim napadima depresije, vrlo je verovatno da imate i problem sa spavanjem. Insomnija i depresija često idu ruku pod ruku. Ako ne spavate dovoljno, vaša sposobnost da emocionalno procesuirate i podnesete stres slabi. Dakle, loše spavanje i nighttime depression idu zajedno, praveći začarani krug.
Potencijalna rešenja
Ako se prepoznajete, evo nekoliko korisnih saveta koje možete uzeti u obzir. Prvo, pokušajte da umanjite stimulaciju pred spavanje. To znači: manje ekrana, više knjiga (i ne, to ne uključuje doomscrolling kroz vesti ili gledanje trilera na Netflixu). Budite u potpunom miru.
Terapija svetlom je još jedan popularan tretman tokom kog izlažete svoje telo jakoj veštačkoj svetlosti tokom dana kako bi resetovali svoj cirkadijalni ritam. Da, to znači da ćete u osnovi sedeti ispred lampe pola sata svakog jutra (sve za malo mentalnog mira, zar ne?).
Na kraju, ako osećate da nighttime depression uzima ozbiljan danak, obratite se stručnjaku. Jer, koliko god se šalili na ovu temu, mentalno zdravlje zaslužuje ozbiljnu pažnju.
Dakle, da li nighttime depression zaista postoji? Da, postoji. Ako mislite da se noću vaš um pretvara u „rupu bez dna“, znajte da niste sami i da je ta pojava delom naučno objašnjiva. Ali, sledeći put kada vas uhvati taj mračni trenutak pred spavanje, setite se da postoje alati i strategije koje možete koristiti da izbegnete taj nepotreban „noćni filozofski fight klub“ u svojoj glavi.
Foto: Pexels