Milutin Lađević INTERVJU: Kako je „Provincijalac“ rasplakao domaću modnu scenu 

Naviknuta da se na Beogradskoj nedelji mode upoznaje sa ekstravagantnijim modnim trendovima, publika koja je 19. novembra posetila reviju finalista konkursa BORIS NIKOLIĆ, doživela je nešto mnogo dublje i emotivnije – kolekciju Provincijalac, Milutina Lađevića. Jedan od konkurenata za prestižnu nagradu za savremeni modni izraz, ispričao je modnu priču koja slavi korene, identitet i univerzalnost ličnog putovanja.

Kolekcija Provincijalac protkana je sećanjima na pet gradova Srbije kroz koje je Milutin prošao, pažljivo gradeći svoj umetnički senzibilitet. Rođen u Boru, sa srednjoškolskim danima u Zaječaru, fakultetskim usavršavanjem u Leskovcu i prvim koracima u modi u Nišu, Milutin je uspeo da poveže delove svog mozaika u Beogradu, gde danas stvara. Provincijalac nije samo modna kolekcija – to je omaž ličnoj geografiji i dokaz da se održivost ne ogleda samo u materijalima, već i u trajnim emocijama koje moda može da prenese.

– Tri poslednje godine, koliko sam u Beogradu, isključivo radim sa tekstilnim ostacima to jest, tekstilnim otpadom, da nazovemo stvari pravim imenom. Ako želimo lepše da kažemo – pričam priču o insprirativnom tekstilu, po drugi put. Recimo, Nevena Ivanović (Neo Design, u čijem studiju radi Milutin, prim. aut.) je tokom korone učestvovala u projektu Pokrivalice, gde su se od posteljnih platna pravile maske. Nakon pandemije, ostalo je mnogo maski koje nismo želeli da bacimo, nego sam od toga napravio kostim koji je u spotu, u martu ove godine, nosila Nikolija. Nakon toga, maske sam pretvorio u jaknu koju sam prikazao na reviji na BFW. Pored nje, napravio sam pantalone od kravata našeg poznatog paraolimpijca, koje mi je njegova žena poklonila. A ono što je najviše dotaklo publiku bila je jakna napravljna od pokrivača iz mog detinjstva, starog oko 20 godina, koju sam morao da plastificiram jer je tekstil bio toliko star da je počeo da se raspada. Bile su tu i pantalone napravljene od haljine iz moje kolekcije iz 2018, haljine koja je oduševila mnoge ljude, ali je niko nikad nije kupio. Napravio sam korset od jastučnica koje su svuda sa mnom putovale, kaže MIlutin koji je revijom i pratećim videima, koji govore o njegovom putu, ganuo publiku do suza.

ODEĆA KOJA IMA PRIČU

Bila je tu i trenerka napravljena od bandana.

– Bandane su bile poklon za Europride žurku pre nekoliko godina, ali su ih zadržali na carini. Kad su stigle nekoliko meseci kasnije, niko nije znao šta da radi sa brdom pamučnih bandana, pa su ih dali meni da nešto napravim. Spajao sam ih  jednu za drugom u vidu šahovske table u dve boje. Koso sam ih krojio da se ne bi videlo da su kockastog oblika, a ono što je ostalo od bandana, kasnije sam iskoristio za pravljenje postave ostalih komada. Napravio sam i pantalone od svojih srednjoškolskih dukseva i odeće koja je nastala tokom projekta razmene studenata, Erazmus Plus, koji se održao na Staroj planini 2022. godine. Tamo sam učio ljude da prave pečate i oslikavaju tekstil, a sve sam to poneo sa sobom kao uspomenu na jedan lep događaj. Dakle, svaki komad koji sam prikazao na reviji Provincijalac, ima neku priču, koja se stvarno desila.

Kolekcija Provincijalac je bunt protiv centralizacije.

– Svedoci smo toga da se sve dešava u Beogradu. Još dok sam završavao fakultet u Leskovcu, preselio sam se u Niš zbog posla, ali sam brzo prerastao okvire grada. Jednom prilikom, kada sam boravio u Beogradu, imao sam sreću da upoznam Nevenu – bilo je to u maju 2021. i krajem iste godine sam rešio da se preselim u Beograd. Sledeće godine sam postao njen asistent. Ali nisu svi uporni kao ja, treba dati priliku mladim dizajnerima koji ne žive ovde, treba uraditi nešto da i njihov rad bude vidljiv, kaže MIlutin.

TEKSTILNI OTPAD JE ĐUBRE, ALI U TOME I LEŽI NJEGOVA MOĆ

Milutin bio voleo da u budućnosti njegove modele nose oni koji zapravo razumeju suštinu njegovog posla.

– Ima ljudi koji shvataju da ovo šta ja radim nisu samo krpice, nego nešto što sam pažljivo birao, prao, skladištio, čuvao. Iza svakog komada tekstila se krije neka priča, tom tekstilu dajem šansu da se nađe u nekom novom poglavlju i u budućnosti sigurno neću praviti kompromise komeracijalnog tipa. Radim u domenu održive mode i želim da doprinesem svojoj zajednici kroz to, to je ono što sam ja. Kada sam to shvatio, a bilo je to zahvaljujući Neveni koja me je usmerila u poslu, fokusiram se isključivo na gej estetiku, održivu modu i reciklirane materijale.

Kao modnom dizajneru koji je odabrao da se bavi održivom modom, najteže mu je bilo da se odrekne kupovine materijala.

– Ne želim da promenim stil života, ali mi je zaista bilo teško da se odreknem kupovine materijala – većini dizajnera je to omiljeni deo posla. No, sada pomažem Neveni prilikom kupovine i razmišljam o tome šta ću sve moći da napravim od onoga što ostane posle njenih kreacija.

Od svega što je do sada uradio, najponosniji je na poslednju kolekciju, no, tu su i dva komada odeće koja su mu posebno važna.

– Znate onu priču, svi komadi su moja deca, ali ima nešto što malo više volim. Dok stvaram, uvek razmišljam o tome kako će ono što kreiram da nose zgodni, lepi momci, ali ovog puta sam rešio da napravim nešto za sebe. Napravio sam krop – top jaknu sa ogromnim ramenima i puf rukavima, nešto što na prvi pogled nije za mene, ljude sa krupnijom građom, međutim tako sam je skrojio da mi stoji savršeno. I druga stvar na koju sam izuzetno ponosan je korset na kojem su našivene sve žakart etikete komada koje sam ikada redizajnirao, završava priču o novoj kolekciji Milutin Lađević, jedan od najperspektivnijih domaćih dizajnera.

Photo Credits:

Fotografije: Stefan Ivanović

Šminka i frizura: Sava Kostić

Modeli: Marko Rančić, Nikola Novaković i Pavle Ponjavić

Aksesoari: NEO fundus