Povezano
Nemački umetnik Wilhelm Heinrich Otto Dix najpoznatiji je po slikama i grafičkim radovima ispunjenim eksploatisanim ljudskim figurama koje predstavljaju nemire njegovog vremena. Živeo je tokom najturbulentnijeg perioda moderne nemačke istorije, od Prvog svetskog rata, preko Drugog svetskog rata, pa do podele Nemačke nakon njenog poraza.
Sve to je hranilo njegov duboko ukorenjeni interes za mračne društvene kontekste. Kako je sam rekao: „Morate videti čoveka u neobuzdanom stanju da biste nešto saznali o njemu.“
Posvećen i tražen portretista u vreme kada je fotografija u velikoj meri zamenila slikane portrete, Dix je prikazivao kolege umetnike i druge članove nemačke kulturne bohemije, kao i razne profesionalce i mecene umetnosti.
OTTO DIX: RAZOTKRIVANJE RUŽNOĆE
Najveći deo Dixsovog rada koji je povezan sa nemačkim ekspresionizmom nastao je zahvaljujući njegovom četvorogodišnjem služenju na frontu u Prvom svetskom ratu. Bio je svedok žrtava, razaranja i besmislenog nasilja, a pretočio je ta iskustva u vizuelne izraze malodušnosti u svojim slikama i grafikama.
Napravljen 10 godina nakon početka sukoba, ciklus „Rat“ (Der Krieg) nepokolebljivo prikazuje užase rovovskog ratovanja i posledice bitke, sa mrtvim, umirućim i granatiranim vojnicima, bombardovanim pejzažima i grobovima.
U svom figurativnom radu posle Prvog svetskog rata, Otto Dix je skrenuo ka društvenoj satiri, razvijajući grotesknu, preteranu estetiku povezanu sa pokretom Neue Sachlichkeit (Nova objektivnost), čiji su umetnici nastojali da nesentimentalno prikažu društvenu i političku stvarnost Vajmarske republike.
Na slici „Die Skatspieler“ on prikazuje tri veterana Prvog svetskog rata sa grubo izobličenim crtama lica, naglašavajući njihova tela oštećena u ratu, tako što je u prvi plan stavio njihove amputirane i protetske udove i njihova deformisana lica, uokvirena novinama i kartama za igru. Ovi unakaženi veterani se pojavljuju kao kompoziti od ljudskog mesa i veštačkih delova tela, pokazujući razorne posledice rata.
Pored ranjenih veterana, Otto Dix se takođe fokusirao na noćne dame, rekavši: „Imao sam osećaj da postoji jedna dimenzija stvarnosti kojom se umetnost nije bavila: dimenzija ružnoće“.
Kada su nacisti došli na vlast 1933. godine, slikar je otpušten sa mesta profesora umetnosti na Dresdenskoj akademiji, gde je radio od 1927. godine. Razlog je bio taj što je, kroz svoje slike, počinio „kršenje moralnih osećanja i potkopavanje borbenog duha nemačkog naroda“.
U narednim godinama, oko 260 njegovih dela bila su konfiskovana od strane Nacističkog ministarstva za propagandu.
Fotografija: instagram otto_dix_painter; heni; ilovesurrealart