Mnogi, dakle podjednako i muškarci i žene, smatraju da feminizam direktno služi samo ženama, a ima za cilj da im „olakša“ život. U realnom životu, feminizam nije borba jednog pola protiv drugog, cilj u kom nezadovoljne žene ispunjavaju svoje hirove, već zalaganje za društvo u kojem svi imaju jednake mogućnosti, slobodu i prava bez obzira na rod. A jedan od najmanje shvaćenih aspekata feminizma jeste činjenica da on zapravo podjednako pomaže i muškarcima.
Da li ste znali da su muškarci u proseku 3,88 puta skloniji samoubistvu nego žene?
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 75% svih samoubistava širom sveta počine muškarci. Jedan od ključnih razloga je pritisak da budu emocionalno suzdržani i da ne traže pomoć, čak ni kada se bore sa mentalnim problemima. Pored toga, muškarci imaju veću verovatnoću da umru na radnom mestu, da stradaju u saobraćajnim nesrećama i da budu žrtve nasilja izvan doma. Ove statistike ne ukazuju samo na individualne probleme, one su pokazatelj dubljih društvenih struktura koje štete i muškarcima i ženama.
Feminizam je borba protiv rigidnih društvenih očekivanja koja ograničavaju i muškarce. Od detinjstva im se govori da moraju biti snažni, da ne smeju da pokazuju slabost, da moraju da budu hranitelji porodice i da ih uspeh definiše kroz karijeru i moć. Ova ideja ne samo da sputava njih, već ima i ozbiljne posledice na njihovo mentalno zdravlje, odnose i opšti kvalitet života.
TOKSIČNA MUŠKOST
Pritisak da muškarci budu „čvrsti“ i „nepokolebljivi“ vodi do toga da mnogi izbegavaju traženje pomoći kada se suočavaju sa stresom, depresijom ili anksioznošću. Prema podacima Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje SAD, samo 36% muškaraca sa mentalnim problemima traži profesionalnu pomoć, dok je kod žena taj procenat znatno viši. Feminizam ruši ovaj stereotip, normalizujući ideju da je u redu da muškarci izraze emocije, plaču i traže podršku. U društvima koja su otvorenija za feminističke vrednosti, muškarci su skloniji razvijanju zdravijih mehanizama suočavanja sa stresom, što dugoročno smanjuje stope depresije i samoubistava.
EKONOMSKA PRESIJA
U tradicionalnim društvima, muškarci su često smatrani jedinim hraniteljima porodice, što znači da nose ogroman finansijski teret. Očekuje se da imaju stabilan, visokoplaćen posao, čak i ako ih on ne ispunjava ili ako su pod konstantnim stresom. Zahvaljujući feminizmu, žene danas imaju veće ekonomske mogućnosti, što znači da i muškarci mogu da preuzmu fleksibilnije uloge. U domovima gde oba partnera doprinose finansijski, stres povezan sa poslom i obavezama se smanjuje, a muškarci imaju veću slobodu da biraju karijere koje ih zaista zanimaju, a ne one koje im društvo nameće. Važno je još uvek izboriti se za to da su žene i muškarci koji obavljaju isti posao podjednako plaćeni.
RODITELJSTVO
Tradicionalno, muškarcima je dodeljena uloga „udaljenog roditelja“, onog roditelja koji donosi platu, ali nije dovoljno prisutan u odgoju dece. Ipak, istraživanja pokazuju da muškarci koji aktivno učestvuju u odgoju svoje dece razvijaju jače emocionalne veze i imaju bolje mentalno zdravlje. U zemljama sa jačim feminističkim politikama, poput skandinavskih država, muškarcima se daju jednake mogućnosti da uzmu roditeljsko odsustvo. Na primer, u Švedskoj su očevi u proseku tri puta duže na porodiljskom odsustvu nego u SAD, što doprinosi zdravijem porodičnom životu i većem zadovoljstvu i kod muškaraca i kod žena.
SMANJENJE NASILJA
Nasilje u društvu nije problem koji pogađa samo žene, muškarci su često i sami žrtve agresivnih maskulinih normi. Prema podacima FBI-ja, 78% ubistava u SAD počine muškarci, a 80% žrtava nasilnih zločina su takođe muškarci. Društva sa većom rodnom ravnopravnošću beleže niže stope nasilja jer feminizam pomaže u demontiranju ideje da je agresija deo „prave muškosti“. Kada se prestane sa glorifikacijom nasilnog ponašanja kao „normalnog“ za muškarce, i muškarci i žene postaju bezbedniji.
SLOBODA
Muškarci često biraju karijere koje su „muževne“, inženjerstvo, finansije, pravo – jer društvo i dalje podrazumeva da su određeni poslovi „prikladniji“ za žene. Međutim, u zemljama sa jakim feminističkim strukturama, muškarci se sve češće odlučuju za profesije koje uključuju negovanje, obrazovanje, umetnost i druge oblasti koje su nekada smatrane „ženstvenim“. Na primer, u Norveškoj je procenat muških medicinskih sestara značajno porastao u poslednje dve decenije, jer se feminizam izborio za destigmatizaciju takvih karijernih izbora.
Ideja da je feminizam pokret koji pomaže ženama je veoma zastarela i pogrešna. U društvu koje neguje rodnu ravnopravnost, svi imaju veću slobodu izbora, bolje odnose, manje stresa i veću sigurnost. Muškarci ne moraju da budu „mačo“, ne moraju da se dave u poslu da bi dokazali svoju vrednost i ne moraju da potiskuju emocije. Feminizam nije borba protiv njih – naprotiv, to je borba i za njih. Vreme je da to svi zajedno prepoznamo.
Foto: Pinterest