AKTUELNA DOMAĆA IZDANJA: Singlovi i albumi koje smo slušali prethodne nedelje

Proteklih nekoliko nedelja „berba“ je bila dobra. Evo šta smo pevušili i koji su to singlovi, ali i albumi, o kojima smo najčešće razgovarali proteklih nedelja.

VIZELJ I DZIPSII

Zagrljaj (singl)

(Glitch Records)

Grupa Vizelj je poslednjih meseci napravila veliki skok koji se ogleda u hrabrosti da se smelo upusti u žanrovski kombinatoriku. Što se toga tiče bend je na početku ove godine zadao ozbiljan domaći zadatak objavivši veliku i ozbiljno važnu pesmu za lokalne prilike. Možemo dugo razgovarati i polemisati o tome na koliko je sve nivoa pesma „Zagrljaj“ odlična. Ako sagledavamo iz ugla kolaboracije, Dzipsii je taj. Doneo je melos svog naroda, melanholiju u glasu, soul u trilerima i fank u venama. Vizelj je ovde fantastično neprepoznatljiv, spuštene lopte na nivo kafanskog patosa po kom se valja balkanska tallava. Što se pesme tiče, način na koji je ona aranžmanski izneta ostavlja dovoljno prostora slušaocu da je duboko oseti i proživi. Kroz njen narativ faktički stupate u kontakt sa kolektivno nesvesnim, sa onim zaturenim delovima DNK. Tada se dešava neka unutrašnja supernova – u tren oka ste na stolu sa dairama i čašom u ruci ili ispod sa prigrljenom flašom. „Zagrljaj“ je odjavna špica u čijem kadru skupljači perja pevaju „život je lep…“, s jagodom u grlu.

BUČ KESIDI

Tužne ljubavi (singl)

Kontra Rights

Posle singlova „Curimo po asfaltu“, „Skupi snagu“ i „Trebaš mi“ mogli su se prepoznati obrisi teme budućeg albuma benda Buč Kesidi. Sada je više nego jasno da je prava šteta što sa novom pesmom „Tužne ljubavi“ nisu ušli u izbor srpskog predstavnika za Eurosong. Mada, imajući u vidu okolnosti u kojima se lokalno takmičenje (PZE) ipak dogodilo, i bolje što se na njemu nisu pojavili. Dakle, „Tužne ljubavi“ – u fokusu. Odlična, moderna pop pesma. Buč Kesidi lako pišu o jednostavnim stvarima iz „tajnog“ života svojih junaka. Svi delići, simboli, konkretni događaji ili neke faze u odrastanju BK odlično pretoče u tekst, uvek sa nekom neuobičajenom poentom. U ovom slučaju to je „i kaže proći će; i vreme leči sve; i tužne ljubavi su uvek najlepše“. Istog trenutka će svako projektovati gomilu sopstvenih uspomena na te i takve situacije, posle kojih je svako od nas izlazio snažniji ali i emocionalno zreliji. Za ovakav jedan „sentiš“ u tekstu, pesma vas ipak melodijski i ritmički vodi direktno na dance floor da igrate dokle vas noge nose, zaboravite sve, osmehnete se takvim ljubavima u znak pozdrava i u plesnom zanosu im okrenete leđa zauvek.

NATAŠA GUBERINIĆ

Humanlike (album)

Multimedia Music

Autorkin niknejm na mrežama je „Ljudolika“, dok je engleska transkripcija naziv njenog debitantskog solo albuma. „Humanlike“ je veoma prijatno iznenađenje u srpskom muzičkom izdavaštvu. Nismo često u prilici da slušamo domaće izdanje duboko utemeljeno u bluzu sa jedne, a sa druge strane u savremenoj alt-rok-indi produkciji. „Humanlike“ je odraz u ogledalu, nakon što odbacimo sve što se pravimo da jesmo ili bismo želeli da budemo. Sva dosadašnja interpretatorska i autorska iskustva Nataša je materijalizovala u svoj debitantski album, a on je vrlo emotivan, klaustrofobičan i mračan. Pesme, sa distance, posmatraju distanciranje ljudi od svakodnevice, situacija, vezivanja, ljubavi. Bilo kakva emocija je izbrisana i u današnjem svetu je svedena na klik. Nataša ima autoritativan glas što je u bluz rok pesmama preko potrebno, dok je zahtevnije u onim malo eksperimentalnijim. Ne samo da se istakla autorski i interpretatorski, već je na albumu ugostila vrsne svetske i domaće (ko)autore i muzičare kao što su: Julian Pollack, Jonathan Hoard, Brent Mason, Tim McDonald, Goran Antović, Jovan Satrić, Dejan Antović, Svebor Šakić, Ana Ćurčin, Slobodan Negić i mnogi drugi. Čini mi se da album „Humanlike“ prolazi ispod radara muzičkih urednika. On ipak zaslužuje mnogo veću pažnju kao i bezrezervnu podršku.

DRAM

Vazduh miriše na ludilo (singl)

(Aristokrat Muzik)

Evidentne su promene, interne i eksterne, u grupi Dram. Bend je pre dva meseca objavio pesmu „Vanja“ (za PGP RTS) koja govori o istopolnoj ljubavnoj fascinaciji. Promovišući taj spot u jutarnjem programu „matične“ kuće, direktno su u razgovoru podržali studentske proteste i time vidno unervozili voditeljski par. Sad su objavili novu – društveno angažovanu pesmu i to za Aristokrat Muzik (?!). Možda je neko očekivao da će Dram uvek biti lepršava tinejdž senzacija koja nema odnos prema stvarnosti i živi u paralelnom univerzumu. Ništa od toga. Iako je pesma nastala znatno pre masovnih okuplja širom Srbije, Stefan Aćimović (autor teksta) je dočarao ambijent teskobe, neizvesnosti kao i ozbiljnu strepnju od moguće eskalacija trenutnog stanja u smeru koji niko (normalan) ne želi. Marčelo se uključuje britkim rimama. Ukazujući na činjenice, svojim izlaganjem pesmu simbolično vraća na početak. U naslovnom singlu sa prvog albuma kritikujući inferiornost svoje generacije prama okolnostima kojima su izloženi, Drum kažu: „mi nećemo promeniti svet, a toliko nam malo treba“. Pesmom „Vazduh miriše na ludilo“ demantuju sebe i sve druge, postajući aktivan deo kompleksne društvene slagalice.

Fotografije: PROMO