„Narandžasta kuga“: Kako je provokativna statua Trampa završila u Evropskom parlamentu
Ili „Kralj nepravde".
U samom sedištu Evropskog parlamenta u Strazburu, 6. oktobra je postavljena provokativna skulptura visoka čak dva i po metra. Umetničko delo prikazuje nagog američkog predsednika Donalda Trampa, čija je figura u potpunosti prekrivena pravim 23-karatnim zlatnim listićima, dok jaše na ramenima ispijenog muškarca.
Iza ove skulpture stoji danski umetnik Jens Galšijot, a rad nosi zvanični naziv Narandžasta kuga, dok je alternativni naslov Kralj nepravde.
Skulptura je bila izložena u jednom od najprometnijih prolaza koji spaja dve glavne zgrade Evropskog parlamenta, prema izveštaju lista Straits Times.
Sama kompozicija ove kontroverzne skulpture nosi političku simboliku: predsednik SAD prikazan je kako sedi direktno na leđima mršavog čoveka. U jednoj ruci drži ogromni štap za golf, dok u drugoj drži klasičnu vagicu sa dva jednaka kraka – prepoznatljivi simbol koji se vekovima koristi za prikazivanje pravde.
Na postolju statue Trampa nalazi se skulpturalna loptica za golf izrađena u obliku planete Zemlje. Posebno je upečatljiva poruka urezana na postolju:
Sedim na leđima čoveka. On se slama i tone pod mojom težinom. Uradiću apsolutno sve da mu pomognem, osim što neću sići sa njegovih leđa.
Iza ove cinične izjave stoji potpis Kralj nepravde,. Gostovanje ove skulpture u holu Evropskog parlamenta organizovano je na direktnu inicijativu danskog evroposlanika Pera Klausena, člana poslaničke grupe Levica, koja pod svojim okriljem okuplja predstavnike evropskih ekoloških i partija radikalne levice.
Šta znamo o statui nagog Trampa?
Kako piše nss magazine, skulptura Kralj nepravde primarno je izlivena od bakra, ali je njen veći deo obložen slojem finih 23-karatnih zlatnih listića – reč je o izuzetno tankim listićima zlata čistoće od čak 96%, koji se od davnina koriste u umetnosti za postupak pozlaćivanja.
Umetnik Jens Galšijot objasnio je da ovaj zlatni sjaj nosi snažnu društvenu kritiku: on simbolizuje besramnu koncentraciju ogromnog bogatstva, moći i privilegija unutar uskog, privilegovanog kruga elite.
Pored ove materijalne simbolike, koncept statue direktno je nadahnut čuvenom bajkom Carevo novo odelo, koju je slavni danski pisac Hans Kristijan Andersen napisao i objavio davne 1837. godine.
Sa druge strane, postavka ove skulpture Trampa u zgradi Evropskog parlamenta pratila je jasna pravila: prema važećim procedurama, svaki poslanik ima pravo da tokom svog petogodišnjeg mandata organizuje i sponzoriše najviše dva kulturna ili izložbena događaja. Međutim, svaki predlog mora proći rigoroznu kontrolu kvestora – tela sačinjenog od poslanika zaduženih za administrativna i interna pitanja.
Njihov zadatak je da provere da li izložba ispunjava stroge uslove, pri čemu pravilnik navodi da umetnička dela ne smeju biti „uvredljiva ili provokativne prirode”, ne smeju narušavati red u prostoru i moraju biti u potpunoj saglasnosti sa temeljnim vrednostima Evropske unije.
Zvaničnici Evropskog parlamenta nisu javno objavili detalje o tome kako je tačno tekla procena Narandžaste kuge, ali sasvim je izvesno da je skulptura klasifikovana kao satirično umetničko delo.
Na taj način, izlaganje statue Trampa bilo je direktno zaštićeno pod okriljem slobode umetničkog izražavanja – što predstavlja jedno od ključnih načela na kojima počiva sama Evropska unija.
Umetnik Jens Galšijot naglašava da skulptura predstavlja „satirični krik” i direktan umetnički bunt protiv kontroverznih političkih poteza i stavova Donalda Trampa. Umetnički koncept ovog dela oslanja se na još jedan izuzetno poznat i raniji Galšijotov rad pod nazivom Opstanak najdebljih.
U tom delu, gojazna žena bez saosećanja sedi na ramenima vidno izgladnelog i iscrpljenog muškarca sa afričkog kontinenta, čime je data surova metafora globalne eksploatacije.
Jens Galšijot, rođen 1954. godine, tokom čitave karijere pretežno stvaralac u vajarstvu, svoj rad je u potpunosti posvetio gorućim društvenim pitanjima: zaštiti ljudskih prava, borbi protiv ekonomske nejednakosti i skretanju pažnje na klimatske promene. Njegov umetnički rad odlikuje i specifičan radikalni pristup – skulpture često postavlja nenajavljeno i bez zvaničnih dozvola na javnim gradskim prostorima ili tokom velikih međunarodnih političkih skupova.
Tako je, na primer, još davne 1993. godine sproveo akciju u okviru projekta Moja unutrašnja zver, kada je tajno postavio oko dvadeset skulptura u isto toliko evropskih gradova kako bi digao glas protiv zabrinjavajućeg jačanja ekstremno desničarskih pokreta u Evropi.
Ipak, u celokupnom njegovom opusu, svetski najpoznatije delo jeste monumentalni Stub srama. Reč je o impozantnoj skulpturi visokoj oko osam metara koja prikazuje potresan prizor sa oko pedeset ljudskih tela zgrčenih i nagomilanih jedno preko drugog.
Delo je stvoreno kao trajni spomenik i krik u znak sećanja na žrtve krvavog gušenja demonstracija na trgu Tjenanmen u Pekingu u proleće 1989. godine.
Naslovna fotografija: Zdeněk Michal / ČTK / Profimedia