WE ARE JUST ORDINARY PEOPLE: Šta nam donosi lunarna eklipsa na 23* device i retrogradni Merkur u Ovnu
Već smo sa velikim značajem još u godišnjem horoskopu najavljivali ovaj tunel eklipsi u koji ulazimo upravo sutra 03.14, na Pi dan koji otpočinje pomračenjem Meseca na 23* Device i uvodi nas u dvonedeljni spust u svoje dubine, sve do svetla na kraju tunela, koje se dešava pomračenjem Sunca na 8* znaka Ovna, eklipsom koja se dešava da ukaže dobrodošlicu samom Neptunu u sazvežđe Ovna posle 165 godina. Uticaj ovih eklipsi osetiće se narednih 6 meseci.
Ova Mesečeva eklipsa lepo je podržana i Uranom iz Bika i Marsom iz Raka, što nam ukazuje da sad kad smo posle toliko vremena retrogradnog Marsa u Raku, konačno integrisali svoje reaktivne emocije, rešili se tih sputavajućih bolećivosti, osećaja nemoći, slabosti, nezaštićenosti, postajemo konačno spremni za nove paradigme i novi nivo lakoće, koji kroz trigon obećava Uran sa poslednjih stepeni Venerinog znaka. Ova Devica duboko zna da je bolje da izabere bol disciline i posvećenosti, nego da posle ropta u bolu kajanja. Najpre kajanja što ništa nije uradila, što nije ni probala. Zato je ona sad kroz trogon sa Marsom sakupila dovoljno hrabro da se konačno usudi, i ponosna je na svoj usud. A kako je sam Saturn iz Riba i severni mesečev čvor u opozicijama sa ovim Mesecom, prkosno i inatno gledamo u oči svemu onom zastarelom, oronđalom, prevaziđenom, pa i sistemima (Saturn) ili autoritetima (Sunce) koji su neodrživi i koji su se sapleli o sopstvene obmane, ograničenja i laži, jer Riba kao dualni znak često manipuliše istinom, a zna da ide i na kartu žrtve, sažaljenja i patetike. Zato ovaj pronicljivi Saturn, kao najbolji matematičar, sada zna da kod svakog na ličnom nivou razluči razliku između sažaljenja i samilosti. Takođe, kao da sada niko nema vremena ni strpljenja ni živaca za apstraktne pojmove i ideologije, niti pompezna prazna obećanja, nego kao svaka Devica želi jasnoću, konkretnost, direktnost, sažetost, nikako uvijanje u oblande komplikovanih, sumnjivih i maglovitih izgovora. Ova Devica je svesna kolikogod da je predana, poštena, posvećena i ispravna u svom radu, svojoj etici i metodologiji, da nekad ne može tim svojim sofisticiranim sredstvima i metodama, da doskoči nekom prevejanom neprijatelju koji je navikao da krišom zadaje udarce ispod pleksusa i primenjuje nedozvoljene trikove obmane. Kao da nekad moramo da primenimo drugu taktiku, te da se protivniku obratimo njegovim jezikom, jer on samo to razume, pa čak ako to od nas zahteva da izađemo iz skripta „dobre i pristojne devojčice“. Možda podviknemo da bi nas čuli. Kao da je ovoj pravdoljubivoj Devici neophodno zrno ludosti, da pobedi sopstvenu finoću i perfekcionizam, kako bi doskočila svom protivniku. Zato ovaj Uran, joj upravo dostavlja to zrnce ludila, kako bi nadmudrila protivnika. Znate da je nekad mala razlika između genijalnosti i ludosti. Zato nas ovaj pun Mesec u Devici podseća na princip jednostavnosti, da su nekad najbolja rešenja nekad i ona najočiglednija i najjednostavnija. Kao da je glavni problem ove Device što je toliko dugo bila istrajavala njena nepokolebljiva vera u ispravnost, pravdu, poštenje i sistem, da sada posle decenija poslušnosti koja se graniči sa pokornošću, ljutito oseća da je u svom pokušaju da bude dobra, ispravna i savršena, izneverila svoje najdublje vrednosti i izgubila veru i u čoveka, dobro u čoveku, ali i samog Boga. A to je strašno za jedan ljudski znak kao što je Devica.
Ova Lunarna eklipsa u Devici želi da nas poduči da se ulaz u extraordinary krije u ordinary stvarima.
Da je ulaz u viša stanja svesti, povezanost sa svojom intuicijom i sa velikom vizijom (arhetip Riba), najpre dostupan ako uđemo u potpunu prisutnost koju nosi sadašnji trenutak, taj večni sadašnji trenutak kojeg možemo da postanemo svesni dok radimo najuobičajnije stvari, pišemo, dišemo, pletemo, čistimo, kuvamo… pešačimo do drugog grada. Te naizgled obične svakodnevne ponovljive stvari nose u sebi jednu pukotinu, pukotinu između jedog i drugog koraka, jedne i sledeće misli, između udaha i izdaha, te ako im dodamo dovoljno svesti, otvaramo vrata u polje Prisutnosti, prisutnosti koja je jednako povezana sa svim vremenima, prošlim, budućim, i svim ljudima i svim Bogovima u jednu jednstvenu Jednotu. Prisutnost koja nosi čistu Moć. Odatle shvatamo da svaka naša misao utiče na sve ishode svih ostalih situacija u ovom slojevitom multiverzumu mogućnosti i da što smo svesniji svojih misli i prave prirode porekla tog mislioca koji stoji iza tih misli, mi utičemo na sve promene, ne spolja kroz akciju, nego kroz samo postojanje. Mi više ne moramo da uđemo u polje akcije i borbe (Ovan, koji je dispozitor ove eklipse), nego u polje postojanja, koje je samo po sebi dovoljan impuls da napravi butterfly effect i talas, koji uz našu volju iz polja našeg ukotvljenog postojanja i prisustva u svesti, može po želji da postane cunami. Zato je ovo jedna transformacija iz ratnika svetlosti (Merkur kao dispozitor eklipse u Ovnu) u radnika svetlosti, jer nam eklipsa otkriva izlišnost borbe ali i učinkovitost energetskog rada, i „rada na sebi“. U prevodu shvatamo, da ako bismo zaista zaronili duboko u moć sadašnjeg trenutka (čitajte istoimenu knjigu Ekarta Tola) i postali svesni izlišnosti svake borbe, svake akcije, svega što kroz oruđe volje pokušavamo da promenimo spolja, mi dolazimo do jasnoće da je uzrok svakoj spoljašnjoj promeni, promena iznutra. Svaka borba se dobija unutar sebe i pre nego što se prenese na spoljašnji plan. A to je ono što je retrogradni Mars u Raku želeo da nas poduči i ono o čemu će retrogradni Merkur od 15. marta da razmišlja, a to je da velika promena i stvarni život, kao svesna kategorija, počinje tek kad ukrotimo i prevaziđemo naše duboko pohranjene emocije, ostrašćenosti, instinkte, želje i uverenja i sećanja predaka koja u našoj podsvesti kolaju onda kad smo okrenuti prošlosti i sažaljivom pitanju „a zašto se ovo baš meni dešava i šta sam ja Bogu zgrešila/o?“
Ova opozicija Sunca iz Riba i Meseca iz Device stavlja pred nas izazov kako biti prisutan OVDE i SAD, u konkretnim mundanim stvarima, kako biti efikasan, produktivan i posvećen svojoj svrsi, a istovremeno ispoštovati potrebu tela za odmorom i još više potrebu duše i uma da lutaju prostranstvima mašte i zanesenosti i nalazi inspiraciju u svetu ideja i ideala. Kako koračanjem ovom zemljom, (Devica je zemljani znak) sada i ovde se približavati svojim idealima koji deluju nedostižni i kao da su na nebu, a dobuju i obraćaju nam se u našem odlučnom koraku, gotovo maršu. Ili kako prostim koračanjem ovde i sada, ići u korak sa nesagledivim, sa onim u šta se samo veruje i kako ući u tu prostu pukotinu između mogućeg i nemogućeg, pukotinu međ javom i međ snom, u kojoj je sve što možemo da zamislimo moguće, kao što je onomad rekao Volt Dizni. Kako, osim verom!?
Ovaj period takođe nameće izazov da pored svih obaveza i moranja, nadjemo vreme za MIR I TIŠINU. A neke tišine su dublje i gromoglasnije od drugih. Znate te tišine. I kako verovati da je taj odmor koji steknemo u toj tišini delotvorniji i učinkovitiji od svakog rada. Da kada „zasučemo te rukave“ srca i krenemo u unutrašnji rad, postajemo zapravo svetlosni radnik, koji prebira po njivama podsvesti i uklanja kukolj onih uverenja koji su posadili još neki davni preci. Ovo je sveto znanje o higijeni, kako se čisti matriks, matrica iz koje sve nastaje. Ovo je čišćenje sopstvenog korenja i čišćenje grotla vulkana kao u malom princu. Ovo čišćenje svojih misli, kako bi se spasila sama fiziologija kasnije patologije. Ovo je prevazilaženje svakog OCD i otpuštanje osećaja kontrole i otpuštanje lažnih osmeha stjuardese, koja zna da je avion u debelom kvaru. Ovo je prevazilaženje paradoksa čistačice, da kolikogod savršeno sve počistila u jednom momentu će iz tog očišćenog ugla, da bi se oslobodila, morati preći preko svoga rada i očišćene površine, koju će svojim stopalima iznova uprljati.
Ova eklipsa nas uči da shvatitmo da sve što smo ikad uradili, nam je omogućeno samo zato što smo bili odmorni i što smo imali veru u to što radimo. Kako shvatiti da sve kuda smo se ikad uputili je bilo zato što smo čuli zov unutar našeg srca, kroz vezu sa onim što zovemo intuicija, a čiji glas možemo čuti samo u tišini. Ne, tišini koja predstavlja odsustvo spoljašnjih zvukova, nego koja predstavlja odsustvo čantranja našeg sopstvenog uma i buke koju on proizvodi. Zato glavni polaritet je kako biti uzemljen i kako biti istovremeno u konekciji sa Onostranim. Kako biti kanal koji na zemlju spušta i materijalizuje nebeske ideje, a ne osećati se razapetim tom dualnošću.
Drugi hint ovog punog, pomračenog Meseca je naučiti zahvalno služiti i naći svoju svrhu u tome (Mesec opozicija severni čvor). Mnogi ljudi na ovoj Zemlji misle da su voljeni, ako učine sebe POTREBNIMA, tako što će sebe učiniti nezamenjivima, tako što će jedino oni biti sposobni neke poslove odraditi i kroz svoju službu zaslužiti ljubav. Tajna prave bezuslovne ljubavi koja ide iz PONIZNOSTI kao najuzvišenije vrline, koja označava da je došlo do rastvaranja ega, predstavlja našu moć PERCEPTIVNOSTI. RECEPTIVNOSTI i PERMEABILNOSTI te ljubavi, bez da smo prethodno morali da je zaslužimo, zaradimo, bez da smo morali išta zauzvrat da ponudimo osim našeg prisustva, samog postojanja i zahvalnosti. Bez da smo morali da se za nju izborimo (Venera u Ovnu).
Prava ljubav predstavlja imati to poverenje da se prepustimo onom smeru odakle ljubav dolazi sa puno otvorenosti, i da se i sami potpuno rastvorimo u toj ljubavi, dok i sami ne postanemo ista ta ljubav i dok u nama ne nestane i ispari svaki strah od odbijanja, svaki osećaj potrebe za oprezom, sumnjom i kritikom. Jer svaki taj strah jeste samo UM. Ne moraš i ne možeš zaslužiti, zaraditi, opravdati ljubav i milost. Da pored sve te sumnje u ljubav i svih tih klimavih možda, dozvolimo sebi da ipak na kraju budemo samo obični ljudi, jer nam i Bogovi možda na tome najviše zavide.
Baš kao u pesmi Ordinary people Johna Legenda:
„Maybe we’ll live and learn
Maybe we’ll crash and burn
Maybe you’ll stay
Maybe you’ll leave
Maybe you’ll return
Maybe another fight
Maybe we won’t survive
Maybe we’ll grow
We’ll never know
Baby, you and I
We’re just ordinary people
We don’t know which way to go
We’re ordinary people, mmm
Maybe we should take it slow“
I eto još pitanja Punog Meseca u Devici, da li umeš da se prepustiš svakodnevnom životu sa poverenjem da sve što ti dolazi u zagrljaj i susret ti dolazi od Kosmosa, te ako pokažeš potpuno poverenje i prepuštanje tome, bez da kritikuješ i kažnjavaš druge ili sebe zbog tih malih nesavršenosti. Da li si uvideo da je tvoj perfekcionizam i kriticizam jedan od glavnih uzroka tvoje patnje, sopstvenog mučeništva i osećaja nepripadanja, neprihvaćenosti i osećaja odbačenosti i izolacije od drugih. Stoga, možda kad bismo ovih dana odustali od naše nepokolebljive volje i tvrdokorne tvrdoglavosti da nešto mora baš onako kako smo smislili, i kad bismo dali sebi malo MIRA, ODMORA i pokušali da se OPUSTIMO i PREPUSTIMO samoj NEIZVESNOSTI koju nose talasi okeana života, videli bismo savršenstvo, povezanost i smisao u svemu što postoji i osetili bismo čudesnu lakoću postojanja, istu onu lakoću koju osete ljudi koji plutaju na površini Mrtvog mora. Osetili bi osećaj LEVITACIJE. Sopstveno bestežinsko stanje. Sopstveno Božansko stanje.
A ono nastaje kada napustimo svu KONTROLU i zamenimo je PREPUŠTANJEM i POVERENJEM, e tada i jedino tada, dolazimo do čudesne lakoće postojanja. I onda nam ta lakoća i neizmerna JEDNOSTAVNOST daje jedan ČISTI I BESPREKORAN OSEĆAJ svrhe. Svrhe koji dolazi iz te mudrosti kada napustimo sve ono što mislimo da moramo i kada pustimo sve ono bez čega mislimo da ne možemo, kada pustimo sve one za koje mislimo da ne mogu bez nas. Tada, dolazimo do osećaja da smo zaista potrebni, koji je oslobođen svake vezanosti i koji je rezultat naše slobodne volje da budemo tu za druge, jer je i taj drugi jedan deo nas, jer samo kroz to zajedništvo smo najveći blagoslov i za sebe.
Let it go, let it flow, be the flow!