Brak je često predstavljen kao sigurnost, zajedništvo i deljenje života s voljenom osobom. Međutim, iza romantične slike krije se surova ekonomska realnost – žene osiromašuju kada stupe u brak.
Nemačko istraživanje otkrilo je da njihove zarade padaju za 20%, a situacija u Srbiji nije ništa bolja. Najveći jaz između muškaraca i žena u primanjima pojavljuje se između 35. i 39. godine, kada karijere obično dostižu vrhunac.
Kako je moguće da u 21. veku žene i dalje finansijski nazaduju zbog braka?
POSAO KOJI NIKO NE RAČUNA
Iako su žene danas ekonomski aktivne, one i dalje obavljaju većinu kućnih poslova i brinu o deci. To znači da, pored zvaničnog posla, preuzimaju i neplaćeni rad u domaćinstvu. Svaki sat proveden u pranju, kuvanju, pomaganju oko domaćih zadataka ili vođenju dece na aktivnosti, znači sat manje za profesionalni razvoj. Manje vremena za usavršavanje, manje fleksibilnosti i manje prilika za napredovanje – a sve to vodi ka manjoj zaradi.
Prema istraživanjima Svetske banke, žene širom sveta ulažu oko 4,5 sata više dnevno u neplaćeni rad u poređenju s muškarcima.
KAZNA ZA MAJČINSTVO: MUŠKARCI DOBIJAJU POVIŠICU, ŽENE GUBE PRIHOD
Majčinstvo je jedan od ključnih trenutaka kada žene finansijski zaostaju. Poslodavci ih često doživljavaju kao manje posvećene poslu, što može značiti manje šansi za povišicu ili napredovanje. Paradoksalno, muškarci nakon rođenja deteta češće dobijaju povišice jer ih društvo vidi kao „ozbiljne porodične ljude“ koji su još motivisaniji da rade. Dok očevi dobijaju nagrade, majke trpe finansijsku kaznu.
Prema Harvard Business Review, žene sa decom imaju 7-8% niže prihode u poređenju s bezdečnim koleginicama, dok muškarci postaju ekonomskih dobitnici nakon što postanu očevi, u proseku povećavajući primanja za 6%.
STARE ULOGE U NOVOM VREMENU
Iako živimo u eri gde žene mogu biti finansijski nezavisne, tradicionalni obrasci ponašanja se ne menjaju lako. Kada se porodica suoči s pitanjem ko će smanjiti radne sate, ko će ostati kod kuće kad dete dobije temperaturu ili ko će se odreći napredovanja zbog „stabilnosti“ – to je uglavnom žena. Ove odluke, koje deluju kao sitni kompromisi, kumulativno dovode do ogromne razlike u primanjima između muževa i supruga.
TIHA FINANSIJSKA EROZIJA
Osim što žene često ne pregovaraju o višim platama, ulazak u brak može ih učiniti još obazrivijima. Kada dođu do prekretnice u karijeri, mnoge biraju sigurnost umesto rizika, dok muškarci bez mnogo zadrške jure bolje pozicije. Godine takvih odluka stvaraju finansijski jaz koji je teško nadoknaditi. Ako brak završi razvodom, žene uglavnom izlaze s lošijom ekonomskom perspektivom – posebno ako su tokom braka bile te koje su pravile ustupke.
Razvod ima duboke finansijske posledice za žene. Prema American Sociological Association, žene nakon razvoda obično padaju u siromaštvo u većem broju nego muškarci. Studija iz 2017. godine pokazala je da 27% žena koje su se razvele žive u siromaštvu, dok je samo 15% muškaraca u istoj situaciji.
KAKO IZBEĆI FINANSIJSKU ZAMKU?
Brak ne bi trebalo da bude ekonomska kazna za žene, međutim istraživanja pokazuju da ipak jeste. Ključ je u ravnopravnoj raspodeli odgovornosti, osvešćivanju sopstvene finansijske situacije i preuzimanju kontrole nad novcem. Podela kućnih obaveza mora biti fer, žene treba da insistiraju na pregovaranju o platama i da ne zapostave sopstvene ambicije. Ulazak u brak ne bi trebalo da znači izlazak iz finansijske nezavisnosti – već partnerstvo u svakom smislu te reči. Zvuči lako?
Foto: Pinterest