Pozorište nas čeka – u narednom periodu, u Beogradu i Novom Sadu najavljene su zanimljive premijere predstava i opera, koje vredi pogledati. Nema lepšeg načina da provedete prolećne večeri od uživanja u vrhunskim glumačkim performansima i pričama, o kojima kasnije razmišljate danima.
Evo koje premijere su najavljene za poslednje dane aprila i prve dane maja, kada su beogradska i novosadska pozorišta u pitanju.
POZORIŠTE NA TERAZIJAMA: BALKAN EKSPRES
Ne dešava se često da iz filmskog scenarija proistekne dramski tekst kao što je to slučaj sa komadom “Balkan ekpres”. Mihićev komad “Balkan ekspres”, okupio je poznate junake iz njegove filmske priče koja se dešava u okupiranoj Srbiji i Beogradu tokom Drugog svetskog rata i borbi stanovnika da prežive, svako na svoj način. Ova priča prati grupu muzičara “romantičnog” zanimanja, sitnih lopova po profesiji, koje ujedinjuje zajednička nevolja – okupatorska vojska, piše Željko Jovanović, umetnički direktor pozorišta.
Pretpremijera je 23. i 24. aprila, a premijera 25. aprila. Igraju: Duško Radović, Jelena Jovičić, Žarko Stepanov, Miroljub Turajlija, Elizabeta Đorevska, Olivera Bacić Dragičević, Dušan Svilar.
MADLENIANUM: CARMEN SUITE & BOLERO
U susret Svetskom danu igre, koji se širom sveta obeležava 29. aprila, Madlenianum će 25. aprila biti domaćin premijere baleta „Carmen Suite & Bolero“. Koreograf Aleksandar Ilić donosi savremenu interpretaciju dva muzička remek-dela – „Carmen Suite“ na muziku Žorža Bizea u adaptaciji Rodiona Ščedrina, kao i „Bolera“ Morisa Ravela.
Ova premijera ima i poseban značaj – Madlenianum njome obeležava 150 godina od smrti Žorža Bizea i 150 godina od rođenja Morisa Ravela, spajajući delo dvojice velikih kompozitora u snažan umetnički doživljaj.
U naslovnoj ulozi Karmen nastupiće Gala Jovanović, solistkinja Bečke državne opere, dok će u ulozi Don Hozea igrati Aleksandr Polupanov, Eskamilja – Toma Križnar, Zunige – Nikola Bjanko, a ulogu Usuda tumačiće Feodora Grujuć.
Glavni solista Ravelovog „Bolera“ biće Ognjen Vučinić, uz Katarinu Bućić, Jovanu Grujić, Vladimira Čubrila, Katarinu Ilijašević i ansambl igrača.
BITEF TEATAR: SAMOUBISTVO KAO (DRUŠTVENA) ČINJENICA
Jedna žena vraća se kući i obavlja svoje večernje rituale, dok nešto u njoj tiho vrišti. Savršena rutina, skrivena iza svakodnevnih obaveza, polako se raspada. Šta se dešava kada se granica između normalnog i nepodnošljivog neprimetno izbriše?
Ova predstava nas vodi kroz naizgled običnu noć koja završava neočekivanom i šokantnom odlukom, onom koja nas tera da preispitamo svoju svakodnevicu, ali i celokupnu egzistenciju. A nakon toga, uslediće stand up šou za koji ćete nam kasnije reći da li je uopšte bio smešan.
Premijera je 26. aprila. U predstavi igra Iva Ilinčić, dok je koncept, režiju, scenografiju i kostim osmislila Ana Janković, a dramaturškinja je Anja Bilanović.
SPRSKO NARODNO POZORIŠTE: FIGAROVA ŽENIDBA
Premijera opere „Figarova ženidba“ biće održana 24. aprila na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Reditelj i dramaturg je Aleksandar Nikolić, a dirigent Aleksandar Kojić. Scenografkinja je Miljena Vučković, kostimografkinja Senka Ranosavljević, asistent dirigenta Mihajlo Miletić, a asistent reditelja Boris Ercegović. Koreografkinja je Andreja Kulešević, dok je hor pripremila dirigentkinja Vesna Kesić Krsmanović. Učestvuju solisti, Hor, Orkestar i Balet SNP-a.
Direktorka Dragana Radaković rekla je da se sve što opera jeste u svojoj najdubljoj suštini, nalazi u „Figarovoj ženidbi“.
„Opera kao scenski žanr zaokupljala je Mocarta ceo život. On je napisao svoju prvu operu Bastijen i Bastijena sa 11 godina, a poslednju operu Čarobna frula svega tri meseca pre svoje smrti, u 35. godini. Ipak tri komične opere iz njegovog opusa ostaće zauvek na najvišem mestu u operskoj literaturi Figarova ženidba“, naglasila je Radaković, prenosi Blic.
POZORIŠTE MLADIH: DRAKON
Politička satira, jedna od najboljih dekonstrukcija autoritarne vladavine, “Drakon” Jevgenija Ljvoviča Švarca, premijerno će se igrati 25. aprila, na Velikoj sceni – od 19.30. Ovaj tekst, nastao daleke 1943. godine, ali i danas – i te kako – zapanjujuće aktuelan, inspirisao je rusku rediteljku Ljudmilu Fjodorovu da inscenira tu snažnu priču o manipulaciji i zloupotrebi čoveka, ali i o autoupotrebi i automanipulaciji, o tome kako se sloboda mora osvojiti, a onda se s njom znati i nositi…
Snagom svog glumačkog identiteta, uloženog u ovo delikatno pozorišno putovanje, priču o tetovinarnim dušama, nemim i gluvim, progorelim i okovanim, ali i onim opojno čistim, izvode glumci: Marija Radovanov, Ivan Đurić, Aleksa Ilić, Ksenija Mitrović, Slobodan Ninković, Saša Latinović, Uroš Lazović, Aleksandar Milković, Neda Danilović i Slavica Vučetić.
Scenografija, kostim i idejno rešenje lutaka delo su Andreja Zaporožskija, kome je stručna saradnica za kostim bila Milica Grbić Komazec. Kompozitor je Aljbert Halmurzajev, scenski pokret osmislila je Ista Stepanov, dok dizajn svetla potpisuje Ratko Jerković.
Prve reprize su 26. i 27. aprila.
Fotografija: instagram bitefteatar