BURO. o povratničkom albumu Dece Loših Muzičara

„Stalno rat, stalno rat; Stalno pepel in kri; Uvek isti rat; Uvek drugi mir“

(iz pesme „Bob Marli jedan-dva-tri“)

Deca Loših Muzičara su i ovoga puta na braniku otadžbine, zvala se ona Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, Savezne Republika Jugoslavija ili Srbija.

Za skoro četrdeset godina postojanja, ovaj kultni beogradski bend objavio je svega pet albuma. Ipak, ispostavilo se da je svaki izašao u pravo vreme: „Dobar dan“ 1992. da obeleži vreme dominacije Brzih bendova Srbije; „Prolećni dan“ 1995. da nas ohrabri u paklu devedesetih; „Virus“ 1998. da pokaže da DLM može još bolje i „… Gde cveta Samsung žut“ 2005. da ukaže da smo mooožda prdnuli u čabar sa Petim oktobrom. Posle dvadeset godina izdavačke pauze bend je upravo objavio peti studijski album. O njemu su se ispredale mnoge priče po gradskim kuloarima da bi smo, bez ikakve posebne najave a opet u pravom trenutku, dočekali izlazak LP-ja „Ustani Slaj Stone, Srbija te zove“ (Midget Unit Records).

Da je neko drugo vreme, drugačije okolnosti i da se na ovim prostorima rokenrol vrednuje, povratak Dece Loših Muzičara morala bi biti vest dana. Ovako, ko je čuo – čuo je. To je jedina gorka pilula i ona pomalo kvari opšti utisak, za šta bend nije nimalo kriv. DLM je isporučio devet novih (ili do sada ne objavljenih) pesama čiji je rok trajanja očigledno duži nego što je bilo ko mogao da pretpostavi, imajući u vidu da su nastajale u dužem vremenskom periodu. Neposrednost i ne pretencioznost šarmiraju u svakoj pesmi. „Ustani Slaj Stone, Srbija te zove“ je zaokružena celina koja najviše govori u korist stvaralačke zrelosti ovog benda. DLM je očigledno instinktivno aranžirao pesme sledeći impuls karakterističan za lajv nastupe.

Vrcavi manirizam u tekstovima Vladana Miljkovića sugeriše na zlatne početke DLM-a, neprikosnovenog fankoidnog rok sastava. Jedna od najvećih asocijacija na njegov zvuk je svakako upečatljiva duvačka sekcija, čija je izdašnost na ovom albumu izuzetna. „Ustani Slaj Stone, Srbija te zove“ ne sadrži pesmu sa potencijalom hita, one očigledno nisu ni nastajale sa tom namerom. Album referiše na svog prethodnika i predstavlja razradu koncepta započetog pre dvadeset godina. 

Na povratničkom albumu DLM-a je sve na mestu. Usklik „Vatafak iz goin on?“, iz naslovne pesme, je podjednako omaž Sly Stoneu koliko i Marvinu Gayeu a posveta upravo periodu u kom je DLM izdavački mirovao, sagledavajući dešavanja u zemlji u kojoj (na žalost) nikada nije dosadno. Da je album objavljen neku godinu ranije, verovatno ne bi sve štimalo ovako dobro i bez nekog posebnog objašnjenja. Vodviljski pristup pesmama odaje šmek nalik opštim mestima velikih ekranizovanih priča Dušana Kovačevića. Poput njega i DLM su savladali tehniku u opisu karakternih osobina nacije, one mogu  biti zlatne dok ih ne načne neka kiselina. A takav scenario se, sada već, suviše često ponavlja.

“U Srbiji živi deža vi; Živim ja, živiš ti; Živimo ja, ti, on, mi, vi, oni; Ja, ti, on, mi, vi, oni; Ludi pas – korupcija; Niskobudžetna pseća koprodukcija; Ja, ti, on, mi, vi, on“

(iz pesme „Ludi pas korupcija“)

Foto: Deca loših muzičara