Nekada je bilo nezamislivo podići telefon i snimiti video u muzeju. Fotografisanje je bilo dozvoljeno retko i to uz stroga pravila, a svaka glasna reč izazivala je prekorno podizanje obrva kustosa što je značilo da ste na pragu toga da vas uredno izbace. Danas, scena izgleda mnogo drugačije: posetioci snimaju slow motion kadrove kroz barokne galerije, montiraju „GRWM“ klipove ispred umetničkih dela i koriste muzejske stepenice kao kulisu za viralne plesne izazove. Tišina? Ona naravno još uvek postoji – ukoliko posećujete muzeje koji su manje popularni u terminima koje malo ljudi bira.
Muzeji su, kako potpuno ne bi pali u zaborav, počeli da se prilagođavaju i fizički i konceptualno. Ulaskom u digitalno doba, a naročito u vreme dominacije TikToka kao glavnog kulturnog kanala za generaciju Z, postalo je jasno: više nije dovoljno imati remek-delo na zidu. Ono mora biti i u kadru. Mora biti viralno kako bi neko došao da ga vidi.
Od zabrane do podsticanja
Dugo je snimanje u muzejima bilo ograničeno ili potpuno zabranjeno. Razlozi su bili tehničke prirode (osetljivost dela na svetlosna zračenja), ali i filozofski umetnost je trebalo posmatrati sa pažnjom, u tišini, bez posrednika.
Danas, međutim, institucije ne samo da dozvoljavaju snimanje, već ga i podstiču. Postavljaju se jasne oznake za „TikTok-friendly zone“, osvetljenje se prilagođava snimanju, negde su uvedene i prostorije osmišljene isključivo za kreiranje sadržaja. Kustoske postavke se oblikuju tako da, osim što interpretiraju umetnička dela, omogućavaju vizuelno upečatljive kadrove što je, u digitalnoj epohi, postalo nova valuta pažnje. Takođe, prilikom predstavljanja ističu se teme koje su društveno angažovane, one koje čine da se i mladi uključe i povežu sa njima. A ako može, naprave i koji video o zadatoj temi na svojim profilima.
Nova publika, novi jezik
Za generaciju koja komunicira kroz kratke video-formate, umetnost mora biti pristupačna, vizuelno privlačna i informativna i to u prvih pet sekundi. Umesto klasičnih opisa, publika sada reaguje na video sa naracijom, duhovitim tonom, ponekim „fun fact“-om i popularnom pesmom u pozadini. TikTok je postao prostor u kojem muzeji mogu ispričati priču o umetnosti bez elitizma, koristeći jezik koji mlađa publika razume i ceni. Takođe, ovo je i novi izazov za novinare koji moraju da se prilagode i svoje reportaže takođe prilagode ovom ili sličnom narativu kako bi uspeli da se istaknu na društvenim mrežama koje su danas definitvno prvi izvor informacija.
U tom duhu, brojni muzeji su pokrenuli sopstvene naloge, zapošljavaju timove koji se bave kreiranjem sadržaja i sarađuju sa digitalnim kreatorima i influenserima koji na svoj način interpretiraju umetnost i pre nego što sarađuju sa medijima. Edukacija nije izgubljena, vodi se računa o kvalitetu narativa, samo je prenesena u novi, dinamičniji format.
Fizičke promene u prostoru
U nekim institucijama, arhitektonski elementi se osmišljavaju tako da podstaknu snimanje: uvođenje reflektujućih površina, svetlosnih instalacija, kontrastnih pozadina i interaktivnih tačaka koje posetioci mogu dodirnuti, uključiti ili postati njihov deo. Prostor postaje scenografija ne zato što umetnost gubi na važnosti, već zato što se njen okvir širi.
Takođe, pravilnici ponašanja se ažuriraju: u mnogim muzejima više nije neobično videti uputstva poput „Dozvoljeno snimanje uz poštovanje privatnosti drugih posetilaca“ ili „Ring light dozvoljen u označenim zonama“. Interakcija postaje deo iskustva, poseta muzeju više nije pasivna aktivnost, već produkcija ličnog narativa o umetnosti.
Kome sve to koristi?
Za publiku, ovakav pristup znači veću dostupnost i uključenost. Za muzeje, to znači povećanje posete, vidljivost u javnom prostoru i jačanje veze sa novim generacijama koje možda ne bi zakoračile u galeriju bez prethodnog susreta sa sadržajem online.
Digitalni sadržaj ne zamenjuje doživljaj umetnosti uživo, ali ga nadopunjuje. TikTok video od 15 sekundi može poslužiti kao pozivnica, kao prvi kontakt koji otvara vrata dubljem razumevanju. Ako taj kadar podstakne jednog tinejdžera da dođe i pogleda delo uživo, misija je ispunjena.
Primera je sve više i nisu svi iz sveta
Uffizi galerija u Firenci ima interni tim za društvene mreže koji stvara viralne video-klipove sa umetničkim delima i kustosima koji su na njima. Louvre je reorganizovao tok posetilaca da bi se omogućilo nesmetano snimanje kod najposećenijih dela. Muzej V&A u Londonu redovno organizuje „TikTok izazove“ povezane sa temom izložbi.
U našem regionu, takođe se dešavaju pomaci: Muzej savremene umetnosti u Beogradu uveo je digitalne ture i podržava kreiranje sadržaja od strane mladih, dok Galerija Matice srpske aktivno sarađuje sa mladim publikama na projektima koji kombinuju umetnost i digitalnu kreativnost i pesmenost.
Umetnost, algoritam i budućnost
Na prvi pogled, može delovati da TikTok i muzeji nemaju ništa zajedničko. Međutim, oba prostora su u svojoj suštini mesta tumačenja sveta. Jedan to radi kroz umetnost, drugi kroz sadržaj. Spoj tih svetova ne znači degradaciju kulture, već njenu evoluciju.
Foto: Pexels