Petar Martić: Kad male stvari postanu velike

Negde između Moskve i Beograda, sa eksperimentalnim skretanjem u maglovitu Englesku i zaustavljanjem usred betona blokova, stasala je muzika Petra Martića – fluidna, emotivna i neuhvatljiva. Ona spaja melanholiju severa i toplinu juga, jazz iz 70-ih i savremeni trip-hop, ponešto iz filmova i ponešto iz svakodnevice, gradeći ono što možemo da nazovemo blok pop – zvuk sirovog grada u kojem se ipak traži i fokusira na nežnost (samo poslušajte Petrovu pesmu koja je „eksplodirala“ na mrežama nakon nastupa u Crnoj sobi Čekam te u bloku).

Pank bend Pasos (Пасош), alt-pop-duo OZORA (ОЗЁРА), Prigai Kiska (прыгай киска) – konceptualni višežanrovski projekat – bendovi su sa kojima je obišao celu Rusiju, uzduž i popreko, da bi u Srbiji već nekoliko godina nastupao pod svojim imenom i prezimenom, nastupajući sa različitim kolegama – muzičarima, gde samostalno producira i komponuje sve pesme. Ako još uvek niste upoznati sa njegovom muzikom, preporučujemo 2 EP-ja „Blok Pop“ i „Café Bar Almira“, a u BURO. intervjuu, pred koncert u Zappa Bazi 16. oktobra, čitajte o njegovom putu, inspiraciji i tome kako izgleda odrastati i učestvovati u različitim bendovima i muzičkim projektima, a onda se vratiti u Beograd i nastaviti bavljenje muzikom na jedinstven, unikatan način.

BURO. Šesnaestog oktobra nastupaš u Zappa Bazi. Šta spremaš za publiku, šta može da očekuje?

Petar: Pripremamo se polako. Ovo nije prvi koncert sa srpskim materijalom, svirali smo ga već u Karma Komi, u maju, ali je prvi u originalnom sastavu s kojim sam snimao sve pesme. Tako da jedva čekam da i publika čuje kako to zvuči uživo u celini. Dodaćemo i nove pesme, da bude još zanimljivije.

Kako teku pripreme za koncert? Osećaš li tremu, posebno uzbuđenje?

Petar: Uvek se trudim da svaki nastup bude poseban i da se razlikuje od prethodnog. Nekad je program skroz isti, ali menjamo aranžmane, muzičare, instrumente, pa na kraju ispadne skroz drugačiji koncert, iako pesme mogu biti iste. Trema uvek postoji, barem malo, koliko god svirali. To je dobar znak, to znači da ti nije svejedno, smatram da tako mora da bude.

BURO. Na čemu trenutno radiš kad je muzika u pitanju – šta si novo otkrio, sa čime eksperimentišeš, koji žanrovi te zanimaju, koji instrumenti?

Petar: Slušam mnogo nove muzike na dnevnom nivou, da bi bilo novih inspiracija. Sad sam u fazi krautroka, daba, psihodelije, raznih eksperimenata. Opet sam počeo mnogo da sviram bas gitaru. Sve to bi trebalo da bude izraženo na nekom sledećem albumu.

BURO. Koje sve instrumente sviraš i kako je izgledao tvoj dosadašnji muzički put?

Petar: Kao što rekoh, bas, klavir i razne klavijature, melodiku, perkusije, ipak moj glavni instrument je moj glas. Harmonika je prvi instrument koji sam savladao još u školi, ali sad slabo šta mogu da odsviram, možda 1-2 stvari – čisto da ostavim utisak na nekog. Mislim da sam tu negde oko 5. razreda osnovne škole počeo da pišem pesme i tad sam se i opredelio za to čime hoću da se bavim u životu. Zasad je i dalje tako.

BURO. Za koje stvaraoce sa naših prostora (Srbija, region) možeš da kažeš da su uticali na tvoje stvaralaštvo? Kada i kako si počeo da ih slušaš i u kom periodu?

Petar: Dosta sam slušao jugoslovenski novi talas dok sam studirao. Bili su to bendovi Azra, Idoli, Šarlo Akrobata i tako dalje. Verovatno se to u mojoj sadašnjoj muzici ni ne čuje, ali mnogo inspiracije sam izvlačio odatle kad sam počinjao. Mačka mi se zvala Azra.

BURO. Da li je na tvojim koncertima i dalje brojnija ruska publika ili se to lagano menja?

Petar: Iskreno, mislim da počinje da se menja. Svirao sam par puta u Beogradu, 2022. i 2023. godine, koncerte na kojima sam izvodio samo ruske pesme i publika je većinom bila iz Rusije. Ove godine smo napravili prvu promociju pesama na srpskom i verujem da je bilo skoro 50/50. Sviđa mi se ta tendencija, nadam se da ce ići još dalje. Čudno mi je da pevam – em srpskom, em u Beogradu, a isključivo za Ruse. Naravno, svi su dobrodošli, ali mi je baš drago što se pojavljuje sve više novih domaćih slušalaca, pogotovo sad posle letnjeg live snimka, koji je privukao dosta ljudi. U Rusiji sam navikao na publicitet, a u Beogradu mi i dalje bude neobično, ali i vrlo prijatno kad mi neko priđe na ulici.

Petar: Dosta sam slušao jugoslovenski novi talas dok sam studirao. Mačka mi se zvala Azra.

BURO. Postoje li neka mesta u Beogradu na kojima baš voliš da nastupaš, i mesta na kojima bi voleo da nastupaš? Možda i neka mesta van Beograda?

Petar: Voleo bih da napravimo neku turneju po regionu – Zagreb, Ljubljana, Skoplje. Nisam nigde svirao u ovim krajevima, sem Beograda i Novog Sada.

BURO. U Rusiji si bio član poznatih alternativnih bendova i zahvaljujući tome obišao celu zemlju. Reci nam nešto o Rusiji što možda ne znamo?

Petar: Rusija je absurdno ogromna. Svirali smo jednom na Kamčatki. Letiš 10 sati avionom, izađeš napolje, a ljudi i dalje pričaju na ruskom – ista arhitektura, ista zemlja. Bio sam i na severu, u Murmansku, i skroz na jugu na Kavkazu, u Dagestanu, u selu kod Habiba. Rusija ima toliko različitih kultura u sebi, toliko naroda i drukčijih prirodnih oblasti, da je teško poverovati da tako nešto može da bude uokvireno u jednu državu. A opet jeste.

Rusija je absurdno ogromna. Svirali smo jednom na Kamčatki. Letiš 10 sati avionom, izađeš napolje, a ljudi i dalje pričaju na ruskom – ista arhitektura, ista zemlja.

BURO. Šta si o sebi naučio na turnejema po tako velikoj zemlji? I da li ti se više dopada da stvaraš u studiju ili da putuješ, nastupaš i razmenjuješ energiju i iskustvo sa publikom?

Petar: Konstantno sam na turnejama od 2015. godine i obožavam to. Ume da bude naporno, pogotovo u Rusiji, gde je sve daleko, ali na kraju svaki koncert bude vredan toga. Volim i da snimam i radim u studiju. To su dva skroz različita procesa.

Šta sam naučio o sebi na turnejama? Ono što si mogao sa 22, više ne možeš sa 32. Ne radim više po 4-5 svirki zaredom, trudim se što više da spavam i čuvam energiju za bitne stvari.

BURO. Šta ti iz Rusije fali ovde u Beogradu i kako nadomešćuješ to?

Petar: Sneg.

BURO. A šta ti iz Beograda uvek nedostaje kad si u Rusiji?

Petar: Kačamak.

BURO. Gde želiš da ostariš?

Petar: Ne želim da ostarim.

BURO. Koje teme te inspirišu kad je stvaralaštvo u pitanju, šta su stvari koje ti ne daju mira, obuzimaju te, o kojima ne možeš da prestaneš da razmišljaš?

Petar: Uf, zavisi od perioda i od projekta, to je nešto što se uvek menja. Ali mislim da je tematska dodirna tačka svih mojih bendova – svakodnevnica, pesme o malim stvarima, neke stvarne priče o onome što se nalazi tu pored, uglavnom vrlo konkretno i jasno. Sad dosta pominjem blokove, romantiku novog Beograda, čak i ako pesme nisu o tome, to je mesto dešavanja, što dosta utiče na atmosferu koju dobijemo na kraju.

A volim i malo ironije i samoironije. Nema ničeg dosadnijeg od ljudi koji sebe preozbiljno shvataju.

BURO. Najjači, najbolji koncert na kojem si bio? A na koji želiš da odeš?

Petar: Trudim se da idem na što više svirki, na njima takođe pronalazim inspiraciju, tako da – ovo je baš teško pitanje. Evo nek budu najbolji koncerti proteklih godinu dana: NINA iz benda Bar Italia sa solo materijalom, britanski bend Moin, Astrid Sonne, Orchestra Kamchia (Vasko Zabata), jazzbois i ruska reperka Razmaha.

BURO. Planiraš li da objaviš album?

Petar: Ne znam. Sad mi je bliži manji format, singlovi ili mini – albumi po 4-5 pesama, tako češće mogu da izbacujem novu muziku. Ali – videćemo.

Fotografije: Asya Orlova