PONOVO RADI BIOSKOP: Dadov se posle trideset godina vraća filmu

Posle trideset godina pauze, bioskop se vraća u DADOV – prostor susreta mladih, umetnosti i novih ideja. U razgovoru sa Markom Čelebićem, programskim direktorom jednog od najdugovečnijih omladinskih pozorišta u našoj zemlji, otkrivamo kako je došlo do ponovnog pokretanja filmskog programa, ali i kako zapravo izgleda raditi u instituciji kao što je Dadov. U prostoru između odgovornosti prema bogatoj tradiciji i slobodi da se ona stalno iznova preispituje i razvija, nastaje i novi program pozorišta, te u nastavku otkrijte i šta nas sve očekuje u Dadovu u danima koji dolaze.

Posle 30 godina u Dadovu ponovo radi bioskop – filmske projekcije kreću već početkom maja. Otkud tolika pauza, ali i potreba da se ponovo pokrene filmski program?

Marko Čelebić: DADOV (Dramski Atelje Doma Omladine Vračara) osnovan je pre 67 godina kao dramski studio, te je pozorišna delatnost oduvek bila njegova primarna programska orijentacija. Ipak, kao mesto okupljanja mladih i kreativnih ljudi željnih novih sadržaja i saznanja, ubrzo nakon osnivanja javila se potreba za proširenjem programskih aktivnosti. Najpre je formiran muzički studio, a potom je pokrenut i filmski program. Do njegovog prekida došlo je prvenstveno iz tehničkih razloga, budući da dotrajala oprema više nije mogla da odgovori savremenim produkcionim standardima. Rekonstrukcijom zgrade DADOV-a, završenom 2023. godine, dobijena je multifunkcionalna sala opremljena savremenom tehnikom, koja omogućava prikazivanje filmova prema najvišim standardima. U međuvremenu su se stekli i dodatni organizacioni uslovi, što je bio ključni podsticaj da upravo sada ponovo pokrenemo filmski program.

BURO. Kakvi su vam planovi u vezi sa bioskopom?

Marko Čelebić: Naša namera je da već od septembra dodatno intenziviramo filmski program. U tom smislu planiramo da dva dana u nedelji budu posvećena filmskim sadržajima. Takođe je ideja da sadržaj bude prilagođen kako odrasloj publici, tako i mlađim generacijama. Projekcije počinju filmom Paola Đenovezea, Do ludila.

BURO. Kakav filmski program planirate u narednim mesecima i kako vršite odabir filmova?

Marko Čelebić: Biće to raznolik program — biraćemo filmove različitih žanrova, ali jedno je sigurno: uvek ćemo voditi računa da budu reč o ostvarenjima visokog umetničkog kvaliteta.

BURO. Kome će biti namenjeni?

Marko Čelebić: Naravno da ćemo kao omladinsko pozorižte voditi računa da  programi  budu okrenuti i mladima, ali svakako da to neće biti jedina „ciljna grupa”, želimo da ovim programom u Dadov privučemo i stariju populaciju, jednom rečju sve ljubitelje filmske umetnosti.

BURO. Dakle, repertoar se neće samo fokusirati na mlade?

Marko Čelebić: Što se pozorišnog programa tiče, on je pre svega posvećen i prilagođen školarcima, ali i roditelji se rado vraćaju na naše predstave. Filmski program, s druge strane, namenjen je široj publici i koncipiran tako da obuhvati različite generacije i interesovanja. U zavisnosti od sadržaja i tematike –

Svako će moći da pronađe film koji mu je blizak i zanimljiv.

BURO. Uskoro vas očekuje i jedna pozorišna premijera, u pitanju je komad Ivane Lukić u režiji Darijana Mihajlovića, Ko zna šta će od mene biti. Recite nam nešto više o ovoj predstavi.

Marko Čelebić: Režiju predstave „Ko zna žta će od mene biti“ potpisuje Darijan Mihajlović, reditelj i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Predstava je rađena po motivima romana „Ko zna šta će od mene biti“ i „(Ne)pitaj me kako sam“ Ivane Lukić. Dramatizaciju i adaptaciju romana uradila je Isidora Milosavljević. „Ko zna šta će od mene biti“ je priča o onom trenutku u životu koji svi pamtimo, ali retko razumemo dok traje, to je onaj period između detinjstva i odraslosti, između očekivanja i lutanja, između onoga što jesmo i onoga što tek naslućujemo da možemo postati.
U vremenu u kojem se od mladih očekuje da prerano znaju sve — profesiju, pravac, identitet — Luka, glavni lik u predstavi, luta. Između simpatije koja budi nežnost i nesigurnost, roditelja koji traže red i strukturu, i prijatelja koji nestaje u sopstvenoj tišini, on pokušava da pronađe sebe. Ili bar da shvati da je u redu ako još ne zna.


Ovo je priča o pritisku da se postane „nešto“.

BURO. Sem bioskopa, kakvi su vam planovi za pozorište do kraja 2026?

Marko Čelebić: Prva jesenja aktivnost biće organizacija audicije za prijem novih članova u našu Školu glume i govora. Audicija će se održati 29. i 30. avgusta, a prijava kandidata vršiće se putem sajta (www.dadov.rs). Pravo prijave imaju devojčice i dečaci uzrasta od 7 do 19 godina. Već početkom septembra započećemo i sa redovnom nastavom u okviru Škole glume i govora. Na redovnom repertoaru pozorišta naći će se i postojeće predstave iz naše produkcije, dok do kraja godine planiramo i dve premijere — „Romeo i Julija“ i „Čarli i fabrika čokolada“. Naravno, publiku očekuje i filmski program o kojem smo već govorili, a u planu je i uvođenje muzičkih sadržaja, koji su trenutno u fazi dogovora.

BURO. Pozorište Dadov postoji od 1958. godine. Kako izgleda raditi u jednoj tako bitnoj, trajnoj i velikoj ustanovi kulture?

Marko Čelebić: Raditi u Pozorištu Dadov, koje postoji još od 1958. godine, predstavlja istovremeno veliku čast i odgovornost. To je prostor sa snažnom tradicijom, ali i živim duhom mladih generacija koje mu neprestano daju novu energiju i smisao. Upravo ta kombinacija iskustva i svežine čini rad u Dadovu posebnim — imate obavezu da čuvate nasleđe, ali i slobodu da ga razvijate i prilagođavate savremenom trenutku.

BURO. Šta biste iz te duge, šezdesetsedmogodišnje istorije, izdvojili kao posebno važno za pozorište?

Iz tako duge istorije, možda je najvažnije upravo to što je pozorište uspelo da opstane i održi kontinuitet uprkos različitim društvenim okolnostima i pritiscima kroz decenije. Ta istrajnost govori o njegovoj stvarnoj vrednosti i značaju za zajednicu, ali i o generacijama ljudi koji su verovali u njegovu misiju i čuvali ga. Posebno je važna i rekonstrukcija zgrade 2023. godine, koja je omogućila da se taj kontinuitet ne samo očuva, već i unapredi — da Dadov danas funkcioniše u savremenim uslovima, spreman za nove programe, publiku i buduće generacije. Upravo taj spoj trajanja i razvoja čini njegovu najveću vrednost.
Veoma smo ponosni i na muzičke programe koji su se održavali na sceni Dadova, koja je šezdesetih, sedamdesetih I osamdesetih godina prošlog veka bila mesto na kojem su svoje velike karijere započinjali gotovo svi važni pop, rok i džez muzičari.

BURO. Jeste li i sami Dadovac, možete li kao neko ko je prošao kroz Dadov, da nam kažete kakva je to magija ovog pozorišta?


Marko Čelebić: Nisam bio dadovac, ali sam u međuvremenu postao.

BURO. Predstave, komadi, produkcije, događaji na koje ste posebno ponosni?

Marko Čelebić: U istoriji Dadova bilo je nekoliko predstava koje su posebno obeležile njegovu pozorišnu produkciju. Među njima se izdvajaju „Izbiračica“ iz 1965. godine, koja je osvojila Gran-pri u Monte Karlu (režija: Nebojša Komadina; gluma: Svetlana Bojković, Momčilo Baljak, Zorica Jovanović…), zatim „Slučajevi“ iz 1991. godine (režija: Kokan Mladenović; gluma: Nebojša Ilić, Vanja Ejdus, Miloš Samolov…), „Baš si dobar, Čarli Braun“ iz 1995. godine (režija: Anja Suša; gluma: Srđan Karanović, Ivana Konstantinović…), kao i „Životinjska farma“ iz 2021. godine (režija: Darijan Mihajlović), koja je osvojila Gran-pri na Juventafestu u Sarajevu.

BURO. Da li vi više volite kad se na scenu postavljaju avangardniji komadi ili klasici?

Marko Čelebić: Ne bih to posmatrao kao izbor između avangarde i klasike, već kao pitanje dobrog i promišljenog repertoara. Dadov je kroz svoju istoriju pokazao da ima kapacitet i za jedno i za drugo — klasici su važni jer grade temelj, razvijaju glumački izraz i povezuju nas sa tradicijom, dok savremeniji i avangardniji komadi donose novu energiju, otvaraju pitanja i komuniciraju sa današnjim trenutkom.
U tom smislu, najviše je u duhu Dadova upravo ta ravnoteža — da negujemo klasiku, ali i da budemo otvoreni za savremene, hrabre i istraživačke pristupe, uvek vodeći računa o kvalitetu i relevantnosti za publiku

BURO. Ko su vaši omiljeni dadovci?

Marko Čelebić: Mislim da nije fer da izdvajam nekoga posebno. Svi se oni rado vraćaju u Dadov, kako u raznim projektima koje radimo tako i privatno da se družimo… Dadov je bio početna tačka njihovog uspeha.

BURO. A predstave koje su igrane ovde?

Marko Čelebić: Moj lični favorit je predstava „Kapetan Džon Piplfoks” u režiji Kokana Mladenovića, a u kojoj učestvuje preko 30 dece iz naše Škole glume i govora.

BURO. Preporučite nam predstavu koju obavezno moramo da pogledamo i zašto.

Marko Čelebić: Obavezno bih preporučio predstavu „Životinjska farma“ u režiji mladog Petra Vlahovića. To je komad koji na snažan i savremen način govori o društvu, moći i odgovornosti, a kroz jasnu i preciznu scensku poetiku ostavlja snažan utisak na publiku svih generacija. Glumci su naravno polaznici Škole glume i govora Dadov.

BURO. Imate li neku omiljenu (istorijsku) anegdotu ili događaj koji vam je posebno simpatičan, a da se dogodio u Dadovu i da se i dan-danas prepričava?

Marko Čelebić: Neke stvari su bolje da ostanu tajna.

Fotografije: Predrag Mitić